Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Тамо је!... Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!... Ево ти се кунем, Лазаре! Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог темена!... Нећу ја тебе више остављати!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па мало коју ноћ да не говори тако из књиге; а ја седим у кревету, па све плачем у помрчини, и кунем те проклете списатеље и њихове књиге. Гром их спалио!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Зашто сам те толико заволела па сад не могу без тебе?... Моје те срце тражи, кука за тобом, кунем ти се умире за тобом. Боже, ово је ужас... Убија ме ова језива смртоносна празнина самоће.
Разведри се Ја те ништа не кривим. Ето чуј, кунем ти се, ја те ништа не кривим, јер ти си дошао, јер ти ми враћаш а ја само хоћу то: да живим. — Говори, драга.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
не срди ми се, ал' живота ми, — голема, не знам, је ли клетва та, најмањи је бар, знадем, благослов — животом ти се кунем, побро мој, најбоља ти је та још критика, — и боле нико не написа још; у њојзи само замерити је тај хумор што га одвећ
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим, све док не отвори уста и не проговори! А говорио је, отприлике на следећи начин, можда мало претерујем, али, кунем вам се у шта год хоћете, ствар је изгледала веома слично: — Био сам јуче у Венецији и ручао изванредне шкампе!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Лукави лисац преврну очи и лажан говор за тренут срочи: „Покојне бабе кунем се главом, одавна држим жестоки пост, водицу пијем, храним се травом, просто не могу да видим кост.
“ Бакица приђе за корак ближе и десну руку до звијезда диже: „Кунем се баком, Сунцем и мамом и с краја на крај Кумовом Сламом, да нисам на те нимало љута и да се нећу машити прута.
Најзад — спазише брдо високо, под снијежном капом. „То ти је Килиманџаро, кунем се главом и шапом!“ повика мали лав од среће блистав сав . . .
Жућа рашири очи: „Овај нас побро прописно лема, мудрошћу бије, лукавством туче, дрскости овој примера нема! Кунем се главом, ово су дела Видрића Видре, ноћника смела!
Застаде писац у ходу лаком, смешка се тихо гледа за ђаком, па вели: „Кунем се брком, ово је нешто као у бајци, пази дечака, живио мајци, у школу иде трком!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Нисам рад да ја будем крив... — Кажи ми само, тако ти Бога!... Нико неће знати, осим мене. Кунем ти се срећом и здрављем!... викну она узбуђено, прилазећи све ближе њему. — Ено их у Ђокићевом кукурузу...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Сад кроз жиле моје струје крви разне, Ја ропћем и певам, ја кунем и славим, И корачам смело, без страха од казне, Кривудавом стазом и путима правим! Очајање, туга, беда? Празне речи!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Не шћесте ли послушат Батрића, кунем ви се вјером Обилића и оружјем, мојијем уздањем, у крв ће нам вјере запливати, — биће боља која не потоне!
“ Запријети кад од њега кренух: „Не смути ли, бабо, Црногорце, кунем ти се турском вјером тврдом: имаш дома десет унучади и три сина, сва три ожењена, — све ћу ти их затворит у кућу, па у
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Он, Шкоранца главом! — Учинило ти се, будало. — А, није, кад вам се кунем!... Гвардијан и сви остали не хтједоше слушати даље, него отидоше. — Он, он — настави Мачак ђацима.
А јево ти се кунем да до тога дође трибало би да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на колина, па рекли: „Немојте, јер
Да не иђеш више никако тамо? Бакоња одрече главом, пак се исправи. — Реците Јелици да јој се кунем богом и светим Франом и свим на свиту да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— У шта?... У Бога или у њега? Занесе се к њој, па се трже: — Не куни се! — окреће се и отвара врата. — Твој је. Кунем се! — шапну она последњом снагом. Не погледавши је, брзо изађе, погурен.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
К'о врело гвожђе душа ми се кали У огњу крви, и сузи што врца! „И ево Ти се тешком клетвом кунем; Звезданим плавим небом нада собом, И земљом, где ћу мртав сам да трунем, Животом својим земаљским, и
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Знам ја силу мога соперника и његово постојанство страшно, ал' се кунем свијетлим оружјем и мојијем непобједним штитом, са храброшћу мојијех војводах, свим оружјем мога легиона,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Заиста? Зашто? — Не знам. — Не, ти мораш, ти мораш рећи зашто, одмах ми мораш рећи. — Кунем се не знам. Тако, наједанпут мање. Боже мој, то прође, тако наједанпут наиђе и прође. Ето сад те опет волим онако.
Тако више не сме бити. Ти се не смеш напустити, ти се не смеш на мене угледати, јер ја сам друго; кунем ти се, ја сам нешто сасвим друго, јер моје тешке и досадне дужности заузимају цело моје биће.
Ја да Вам кажем на то ударајте. Јер, видите, ја нипошто нећу да се кунем, иако сам, додуше, све уредно платио. Досуди ли суд њему заклетву парница је изгубљена. Зато вам кажем.
Још на вратима он ме погледа очајно: — Шта урадисте, ако Бога знате? Ја да се кунем?! Да бих се одржао на цени према клијенту ја осетих, да је најбоље заузети одлучно и противничко држање према суду.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Сузе моје, бледа вило, На гусле ми рониш старе; Што залеваш незалеве, Што ли будиш понеаре? — Смрт да кунем, смрт да псујем, Кад се с њоме измирујем?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А ја ти се, ево, кунем И заклињем вишњим богом, И причешћем самртнијем, И млијеком материним, И очиним благословом, Да ћу тебе саму
Ти плавиш. „Ето красне!” — Чује се света клик. Ја, певац, сузе лијућ, Твој рујни кунем лик, И бежим — кула? Не знам! Усамљен тражим луг, Покоја нигде немам, Плач ми је верни друг.
Ти плавиш, љето красно, Чује се свиета клик, Ја, тужан, сузе лијућ, Твој рујни кунем лик. И бјежим - куда? - не знам, Усамљен тражим луг; Рокоја нигђе немам, Плач ми је вјерни друг.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: (чита): „И кунем ти се мојим пророком Да хоћу крвљу твога народа, Пучине морске пену бојити...“ Гле безбожника! Крвника! Турчина!
— Заповедај! А бог је свемогућ. И ево ти се кунем, госпођо, Свемогућега светим именом, Заклињем ти се оним престолом Са кога свемилостивна рука Безбројном свету
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Оде Босна; оде вала, кô да је нијесте никад ни имали! Тако ће бити, кунем вам се Богом живим, и моје вам сузе неће помоћи!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Онај је није ни дотакао, кунем се у све што видим и не видим, тај је прстом није такао, ни погледао је није равно у очи, мушки и крволочно како жену
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Не знаш ти, Ташано! ТАШАНА (јетко): Не знам. И нећу да знам. САРОШ (одлучно): Знаћеш! Знаћеш! А кунем ти се: ни на самрти, ни на оном свету, никад не бих казао. ТАШАНА (прекида га, узнемирено): Шта то?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
дон Родриго, да би уверио Хуану у своју љубав, доводи је до споменика на гробу свога деде и овако јој се заклиње: — „Кунем ти се именом дон Алгуацила од Ла Фуенте, који води порекло од знаменитог Кастилијанца дон Хиацинта Нунеца де Коркуеле,
Станковић, Борисав - КОШТАНА
— Зар мајка родила, чувала, па сад мајка не ваља, а она, Циганка, добра?... (Одлучно): Да кунем, ох, да кунем! (Скида шамију, иде пред икону, клечи и куне): Синко, да Бог дâ...
— Зар мајка родила, чувала, па сад мајка не ваља, а она, Циганка, добра?... (Одлучно): Да кунем, ох, да кунем! (Скида шамију, иде пред икону, клечи и куне): Синко, да Бог дâ...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
мами, С чега ноћу бдијем до у освит сами, — Ту је оно благо, љепота Мостара, Ту је кита смиља, ту је злато Мара! Кунем вам се, луди, свијем на свијету, Што је бистре росе на горском цвијету, Нико не би мого наћи капцу једну Тако милу,
Што је бистре росе на горском цвијету, Нико не би мого наћи капцу једну Тако милу, сјајну, и чисту и чедну! Кунем вам се, откад јарко сунце грије, Запамтио нико 'наке очи није; Лијепе и мудре, свијетле и црне, Пуне живе ватре
И кунем се, што је ђула и бехара, Све би својим лицем застидила Мара, — Па још коса мека, она коса врана Би мехлемом била и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Дојчине, ти се прођи кавге и ђавола, но одјаши — да пијемо вино, џаба тебе порез од Солуна и џаба ти солунске ђевојке; кунем ти се богом истинијем да ти овђе никад доћи неђу“ Кад то виђе болестан Дојчине, ђе му Арап изићи не смије, он нагони
красте напануле, те му б’јело лице нагрдиле, бијело му лице нашарале, иза краста лице поцрњено, поцрњело и одрпавило; кунем ти се, како тамо кажу, грднијега у хиљади нема од Максима, сина Иванова.
Но ти, свекре, богом ти се кунем, ја ти враћај благо са јабане, са вашега војводе Милоша, те удари на Максима твога, јал̓ напријед ни крочити нећу, баш
рамена коласте аздије, и ја не дам од злата кошуље; хоћу носит мојој земљи дивној, нек пофала мојој браћи биде. Кунем ви се и богом и вјером, не дам тако три комата дара“.
учинили, а Максим је хитар кавгаџија, хоће, снахо, заметнути кавгу на весељу у сватове своје; снахо моја, богом ти се кунем, у Жабљаку пуна кула блага, све ћу благо тебе поклонити, чин̓ од блага што је тебе драго“.
Но ме чу ли, ђувеглија Максо, брже враћај са јабане благо! Ако л̓ благо повратити нећеш, кунем ти се богом истинијем, напријед ти ни крочити нећу, но ћу добра коња окренути, догнаћу га мору до обале, па ћу ватит