Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Говори! Говори, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра. Јелица склопи руке: — Не куни ме, мајко! Ја знам да је он њега мрзио! — Ко?... Лазар Станка? — Јесте. — А зашто? — Мајко! — мољаше Јелица.
Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи! Сад знаш све!... Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Молим? — упита млада жена. – Ништа, ништа … каже председник. — Само ви почните! Изволите... ... Не куни ми се. Ма колико да се Радујем Теби, не весели ме Ноћашњи овај договор: и одвећ Нагао је он, брз, непромишљен: И одвећ
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Не куни море. Не куни ни празнину Што сакрива се у неизреченом. Све се на једну чисту сведе црту Обзора, када слегне се бонаца
Не куни море. Не куни ни празнину Што сакрива се у неизреченом. Све се на једну чисту сведе црту Обзора, када слегне се бонаца И море расте
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Боји се Мјесец, несташко пуни, па старки вели: „Де се закуни! Куни се баком, Сунцем и мамом и с краја на крај Кумовом Сламом, да ниси на ме нимало љута и да се нећеш машити прута.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕРДАР ЈАНКО Издати се нећемо, ама треба да се утврдимо клетвом; здрави је посао. ВУК МИЋУНОВИЋ Куни, сердаре Вукота, ти, е најбоље умијеш, а ми ћемо сви викати: Амин! СЕРДАР ВУКОТА У памет се добро, Црногорци!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сваки исправи главу; неки подигоше руке у вис. „Не, Господару, за крст часни! не куни нас!“ викнуше многи, један за другијем. „Проклети смо и без тога“. „А да што погазисте вјеру, губала вас!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад те опанке подереш, ја ћу ти купити друге (рече се у шали босу чељадету). Кроз плот ткато, коцем сабијато. Куни ми кућу ђе стоји (рече се у шали ономе, који се жали да га зуб боли). Ласно је тебе, ал’ је тешко поштеном човеку.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Твој — рече тихо. — Закуни ми се. — У шта?... У Бога или у њега? Занесе се к њој, па се трже: — Не куни се! — окреће се и отвара врата. — Твој је. Кунем се! — шапну она последњом снагом.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Е није, здравља ми, и пара, е није очију ми, е није, вељу, тако ми... — Де, де, добро, — попушта он — не куни се, дај ми три гроша, џаба ти пара!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он једва то дочека и оде. Кад он дошао до теталије, али она зла виче, псује, те куни, боже, куни, до бога се чуло, не зна се шта све ради, куне и куне, најзад рече: — Још једанпут ћу ти помоћи, па ако
Он једва то дочека и оде. Кад он дошао до теталије, али она зла виче, псује, те куни, боже, куни, до бога се чуло, не зна се шта све ради, куне и куне, најзад рече: — Још једанпут ћу ти помоћи, па ако ме и ту не
То чувши, оде он од цара, а кад би напољу и дође до тета-лије, али она да начини чудо од њега. Псуј, куни, вичи, грди га, шта не ради, на крају крајева рече: — Е, знаш шта?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Одлете трагом издајничке среће, Од блеска срца руком склањам лице. Не куни воду изгорети неће, Удахнуо те камен крилатице. ТАМНИ ВИЛАЈЕТ Туђом су песмом очарани.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ево ти се Ја заклињем вишњим богом, И причешћем самртнијем, и очиним благословом —” Проговара Сабља-момче: „Не куни се, Цвет-девојче, Заклећеш се, удаћеш се Па ћеш душу огрешити.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ: Откад сте оно ногом несрећном У Турке пошли — издајници сте, И проклетници клети одонда... БОШКО: Не куни, бабо, својих синова! БОГДАН: Не кори, бабо, страшним прекором! СТАНОЈЛО: Зар да насиље срамно трпимо?
ЈЕЛИСАВЕТА: Ја ћу клети. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ох, куни, жено, куни, проклињи! Твоја је клетва земљи благослов!... ЈЕЛИСАВЕТА: Благослов клетва?.... А суза ми је смрт?...
ЈЕЛИСАВЕТА: Ја ћу клети. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ох, куни, жено, куни, проклињи! Твоја је клетва земљи благослов!... ЈЕЛИСАВЕТА: Благослов клетва?.... А суза ми је смрт?...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ти ме мрзиш, посве мрзиш Тако твоје усне зборе: Но дај да их љубим само Па ме мрзи и још горе. 13 Не куни се, само љуби, Лаж је клетва жена свије', Твоја реч је слатка, али Твој пољубац слађи ми је!
Он ми у те веру ствара, Реч је празни шум и пара. О куни се, само куни, Све верујем што ћеш рећи! Ја на твоја недра падам И верујем у свој срећи: Љубићеш ме над сва блага,
Он ми у те веру ствара, Реч је празни шум и пара. О куни се, само куни, Све верујем што ћеш рећи! Ја на твоја недра падам И верујем у свој срећи: Љубићеш ме над сва блага, Вечно и још
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Ал' му коњиц њиском одговара: „Господару, војвода Момчило, нит' ме куни, нити ме нагони, данас теби полећет не могу; бог убио твоју Видосаву!
“ Ал' говори Краљевићу Марко: „Не куни ме, моја посестримо! Ја сам главом Краљевићу Марко“. Кад то зачу лијепа ђевојка, објеси се Марку око врата: „Богом
“ Кад Марији така књига дође, ону гледа, намах другу пише, те ју шаље Куни Хасан-аги: „О Турчине, Куно Хасан-аго, Влахиња сам, прилика ти нисам, већ ти тражи за себе Туркињу; ја сам цура давно
сам свате Смиљанића, ал’ не воде Мару Ђурковића: не да мати Смињанић-Илији, већ је мати Мару поклонила а некакву Куни Хасан-аги“.
иза танке јеле, али сједе Удбињани Турци, међу њима Хасан-ага Куна, пију вино и бистру ракију; дође чаша Хасан-аги Куни, наздрави је у своју дружину: „Здрави сте ми, моја браћо драга!
од Сења Тадија, с друге стране Комнен барјактару, с треће стране Котарац Јоване; залете им пушке донесоше, а Тадија Куни прискочио, удари га ногом у стражњицу, а викну му грлом бијелијем: „Устан’, курво, Хасан-ага Куно!