Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Кад Марији така књига дође, ону гледа, намах другу пише, те ју шаље Куни Хасан-аги: „О Турчине, Куно Хасан-аго, Влахиња сам, прилика ти нисам, већ ти тражи за себе Туркињу; ја сам цура давно испрошена, испрошена у кршне
донесоше, а Тадија Куни прискочио, удари га ногом у стражњицу, а викну му грлом бијелијем: „Устан’, курво, Хасан-ага Куно! Дошô ти је Сењанин Тадија су тридесет и четири друга у походе око огња живог“.
Онда викну Сењанин Тадија: „Устан’, курво, Хасан-ага Куно! У мене је свијетло оружје, — устан’ вежи тридест крајишника!