Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И дан дањи причају старци и бабе о Живану Душману, о Страхињи, о Сави Савановићу и о зарошкој воденици, и куну се свим чудима на свету да је све тако било и да су им стари тако казивали.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Већ у почетку јесени жене ударише у плач и врисак и почеше да куну. Прва, извесна вест, да је на мртво име ишибан Секула, кога су сви знали, јер беше Исаковичев човек и као неки чувар
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Најтеже се људи куну у децу, с обзиром да се ова заклетва сматра најснажнијом. Управо зато се уочи одлучујућег боја завереници и заклињу у
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Извлаче се с муком из плитког рибњака, опипавајући се да виде јесу ли повређени, а онда куну, прете или дозивају у помоћ. Сада им је овај призор заувек утиснут у памћење. Неће га се ослободити све до смрти.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Чађаво сунце, преморено и равнодушно, чучи на мрком рубу планине. — Залази већ једном, цицвару ти љубим! — моле га и куну љути Крајишници, потамњели од неспавања, прашине и сваког другог ђавола који им, ево, већ други дан, непрекидно јаше
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Бришем из душе ждероњу Жућу! ПОКАЈНИЧКИ ОГЛАС Жућа и Тоша, главом и шапом, ево се куну дединим штапом: бићемо добри лети и зими, нека нас натраг старина прими.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
тамо сахран'те Преко мога гроба Нек' се метне тешка крстача гвоздена, Да ми нема трага за позније доба, Да ми гроб не куну у седа времена. Све сам сада каз'о сад умрети могу, А ти моју душу препоручи Богу”. 6 Тако деспот сврши.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ПУТНИК Лутам по свету пуном грдње. Људи на саборима на неплодно биље се туже. Звери за трпезом на пропланку куну лукавост људи. Ваздушна бића на стазама облака карају звери непокорне.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Од Ђорђа се Стамбол тресе, крвожедни отац куге, сабљом му се Турци куну — клетве у њих нема друге. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Није лаж. Живи људи још то причају и куну се. Наскоро жена умрла, брат у манастиру, Светом Оцу Прохору, | умоболан свршио.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Кад лаж света образину збаци И час свечан твог присуства буде, Страше те се ситни себичњаци, Куну грешни, слабићи, и луде.
БЕЛИ МИР Аветињске буре оргије се чују Крај пећи, у куту моје мале собе; Изгледа да сикћу, бесне, куну, псују, Урлају, и вриште, и грме, и кòбе Над грâдом страсти, греха, мржње, злобе. Хоће ли се, најзад, све свршити?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Катићеве комшије куну се у децу да се око поноћи из подрума чује звецкање и трескање и цика као кад се женска деца голицају.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ево Адам, ево Ноелопан, ево Разец и ево Аскела: од њихова несретњега лика отпадника неба поздрављају, куну му се бит дружина вјерна, само своју ријеч да одржи - да их круни самодржавијем по над једним, ка је река, миром.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Суседи и знанци с’ удовицом’ куну: — Лочи, веле, ћифто, греха чашу пуну, Ти зададе многим сиротицам, бригу’ Зато нечастиви твоју вуну стригу...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где спавају, куну, плачу због њих, а највише због грдње, псовке што ће извући од мужева за њих. И тада се Младен у дућану осећао срећан.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Херцеговини за изумрлу кућу кажу: »та су врата затворена црним трном«, а девојку куну: »удала се гдје се не кајала, гдје се трном врата затварала« (СЕЗ, 80, 1967, 274), а као утук (»сутук«) против вештица
умесе и испеку хлепчићи, који се опогане и баце на раскршће, тако да пролазници, мислећи да је опогањен прави хлеб, куну: »Дабогда му се никад не родило!« (СЕЗ, 70, 1958, 551).
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Преко мога гроба Нек се метне тешка крстача гвоздена, Да ми нема трага за позиније доба, Да ми гроб не куну у седа времена. Све сам сада казô, сад умрети могу, А ти моју душу препоручи Богу.“ Тако деспот сврши.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А кад се колонијица разврежи и оновчи, домородци омрзну и куну наметљивце и туђинце. „Гле, дошли дивљи да надмоћају и надмудре питоме! отимају права, и рад, стичу!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу, Или Дмитра Јакшића да мегдан води? Шест краљева шпиритуса? Све то броди.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад, наједном, као укопане стале вештице, пиште. Куну и моле да им врати мараме, али се Варалица само смеје: у његовој је руци моћ — сто корака је претрчао!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када су се они уплашили од живога одерана јарца, ја како ће сјутра дочекати, побратиме, Хасан–агу Куну и његових тридест крајишника, крајишника како ватре живе?
Кад пијаху вино и ракију, сви се фале за добре јунаке, фале с' зету и богом се куну: „Волимо те, Страхинићу бане, но сву земљу нашу царевину“. Ал' да видиш јада на невољи!
Када су се они уплашили од живога одерана јарца, ја како ће сјутра дочекати, побратиме, Хасан-агу Куну и његових тридест крајишника, крајишника како ватре живе?
Када су се они уплашили од живога јарца одерана, ја како ће сјутра дочекати, дочекати Хасан-агу Куну и његових тридест крајишника, мој Јоване, како ватре живе?
устаде на ноге лагуне, те он веже своје Удбињане, — Куна веже, а Комнен притеже; свеза Куна тридест крајишника, Куну веже Комнен барјактаре.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тај срп улази у хрсуску кућу и тим, који се мојим именом лажно куну! Те што год теку и имаду, мало, велико, од камена и до дрвета, све им односи и сатире, те им пусти куће и у свачем их