Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
До’ћете и ви у моје године... а сад вам је лако, вели баба, домишљајући се да се њој, и на њен рачун, смеју. — ’Ајде, куп’те перје, па да се полеже! И мало после дижу се комшинице и одлазе праћене фењером. Остаје соба с укућанима само.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди Мита чисто кликну. Као да се понова роди и оживе, тако силно викну: — Магдо!
како ће и сада, као и некада, исто овако кроз високе прозоре једва допирати светлост, тамо у дну трептати онај велики куп жара, испод миндерлука бити хладноћа од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
пелена цвеће Миром мирисало; Зелено је било У горама грање, Орило се славно Славујско певање Лаки поветарац Куп'о се у води – Пролеће је било, Кад се мајка роди.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— А кој знаје! Ама ништо, стринке, напрајише оди момче!... И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине. Леле-е! Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!
— рече и испи опет једну чашицу мастике, па додаде: — Ако искаш, Јевдо, ете, све да ти га зберем један дан на куп у амам, та да гледаш и сеириш и бираш, ете, за твојега Манчу, па да ти, како и мен’, дође жал и криво што неси ти
Дуге, како да ће около шију да ги врзује!... И све си то збраја и скутаја на куп за онуја несрећу и роспију аустријску, Кермину!... Капетал, бре, један!... дућан!
— куне к’на — кана, цвет колесница — кола кондурице — ципеле кондурџија — обућар коџа — много кумрија — гугутка куп — гомила курдисати — наместити кускун — подрепница кутати — скривати лагиран — лакиран лацкати — ласкати лезет —