Употреба речи купа у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Нешто што вапи нама Одувек и без моћи, На даљњим обалама Умреће ове ноћи. ЧЕКАЊЕ Дуго се у потоку купа Јутарња звезда; већ зâри, А свуд још страшна, и глупа, И нема апатија ствари.

Африка

По плажи трче жене и људи у послу. Нико се не купа. Затим се много чамаца пуних нагих младића упути броду. Табу је чувено са својих атлетских сељана, који су можда

једно село од прућа на кољима, у удубљењу између шуме и воде, затим један кут Раја: један сасвим наги пар који се купа. Девојка и младић стоје у реци до колена; у рукама им траве које сапуњају.

Црњански, Милош - Сеобе 2

аустријских, коњаника, долазио је у своје село, у Банату, да летује, место да се у царској бањи, Ишлу, купа, али, кад би одлазио од своје мајке, сељанке, праштао би се, као да се од Марије Терезије и принцеза прашта: Кистиханд!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Шта мислиш да она сада ради, Весна? - рекао сам. Она је одговорила да Рашида, највероватније, купа дечурлију и спрема их за спавање.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Када је господар Софра прочитао писмо, које је проучио и дознао да се Шамика баш онда у мору купа када је писмо писао, ужасне се. Мисли се шта да чини. Оде Чамчи на саветовање.

— Та ваљда није умро? — Ево читај, — баци му писмо. Чамча чита. — Па шта је то? Пише ти да се у мору купа, па шта је то? — Подај даље писмо. Чамча пружи „фишкалу”. „Фишкал” чита. — Ту нема опасности, купао се у мору.

— Та ваљда није луд да се баш онда купа. — Е, младост лудост. Бог зна није л’ баш онда. — А шта си га онда послао у Талијанску, кад се бојиш мора?

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

), додирује, једе („начету“, љуту и сл. храну), пије (одређену воду), да не сме слободно да се креће, купа итд. Али постоји још много тога што није до сада споменуто а што се трудници забрањује да чини.

⁶³ Хришћански обред увођења детета у веру изводи поп у цркви. Док се дете свечано купа, отац или мајка ваља да раде онај посао који би волели да њихово дете ради када одрасте.

по три жута цвета из девет башта, затим мало босиљка, здравца и селвина, па све то ставити у бакрач у којем се дете купа. Ритуално купање врши се под потпорњем (где се плот подупире), рано изјутра (пре сунца).

„Три дана послије порода окупа се родиља у воду, у коју је метнула три ораха, а онда стане на сијено. Водом купа се зато да добије хране за дијете; а ораси и сијено за то да би рађала синове.

Водом купа се зато да добије хране за дијете; а ораси и сијено за то да би рађала синове.“¹¹ На Косову се породиља купа у реци да би и млеко, по начелу имитативне магије, потекло обилно као река.

У горњој Крајини верује се да не ваља да се породиља купа, „јер ако кане само кап њене варенике у воду, онда би јој могла лако сва вареника отићи“.

⁴¹) КУПАЊЕ: МАГИЈА И ХИГИЈЕНА У току прве године дете се веома често и на посебан начин купа, што указује да овај чин има обредни карактер.

Код купања се, пре свега, запажа да се дете за првих четрдесет дана купа изузетно често — најмање једном, а обично и два пута дневно, док се после истека тог „нечистог“ периода (до године

често — најмање једном, а обично и два пута дневно, док се после истека тог „нечистог“ периода (до године дана) оно купа много ређе, а након годину дана свега два или само једанпут недељно.

⁴² Вода у којој се дете купа мора бити „неначета“ (то је вода која је прва тога дана захваћена са извора или је узета из посуде из које до тада

У Хомољу, дете се увек, чак и по зими, купа напољу, под отвореним небом, у специјалном врбовом илу буковом коританцету.

⁴⁴ Строго је одређено и када се дете купа. Ако се купа једанпут дневно, онда се увек купа ујутру, односно пре подне док дан напредује, па ће, верује се, и дете

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

памети; о њима се не може расправљати, као ни о потребности телесне хигијене: Ала ми је то дивота Кад се неко купа! - Што се не би купали , Вода није скупа!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

и крути кроглова, И чивуцки они оченаша, И мантила, дика бечки снаша, И кецова, забава јуначки, И ти страшни купа карловачки, Рукољуба па још курација, И шпацира, да све боље прија.

ко без главе трче, Па се слади и његака срче, Он га срче, а вата га санак, Њему с' чини е се бели данак, Па сред купа јада и чемера Лаж не види да је и невера, А не види де се гуја вије, Де му гуја насред срца седе, Де му гуја

“ Тако тужи, даље ступа Његов корак све напред — Исток се у злату купа, Дворе њему види глед. Поред ови путник лази — Одозгоре паде цвет, Горе гледну он да спази, Откале тај цветни

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Млад милиционар, скоро дјечак, реферише обасјана лица: — Ено га, сад га купа у кориту за веш. И прича ли, прича. — А шта прича? — пита командир.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Ни сунца, ни месеца. Уживао је да ме мучи, да га се гадим. Намерно није хтео да се купа. А љубоморан, љубоморан... Није ме теби пуштао ни кад си болесна...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Околина, а нарочито речна, јечи од пуцња пушака и усклика. Тамо, у реци, сваки се купа. Јер ко се тада — на Ђурђев-дан, ујутру, пре сунчева изласка — окупа, биће целе године здрав кô дрен, чије лишће, тада

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

— Јеси ли видио онога јунака, ођевена, наоружана, што јахаше пољем и што се у оној води купа. Отац онога јунака био је рсуз, па је покрô једнога сељака и тако се обогатио.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Пурпурне крпе лепршаве зором! Покретне слике, вртови на коси! Куле што роне усправно у понор Преврнут као купа! Усхит што си Одевао у речи, као пророк Што само слути будуће, а не зна Колико може машта, неопрезна, Ко вино да се

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Дише пшеничник, мек као сунђер. Младицу купа рибар калуђер. Тихује овде мала болница, љупко кречена. Лице сушице, печал, проказа - сеја огњица.

То није дозив виком ни паролом да придев сазри, глаголи да роде већ пљусак то је додоле што купа кроз сушна лица клисура и чука. Растројство звучно пуни се озоном.

ореол гради где се сунча гуја под брижним лицем Сунца изнад гаја, што зрачним класјем, стргнутим са глога, јахачу купа коња зеленога.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Поскочи мачак брже од жапца: „Ово је земља Црвеног Врапца!“ Ваздан је мачак мјерио поље, све му се лице у срећи купа: „Гдје ли ћу наћи ловиште боље? Милион миша, милион рупа!“ Увече мачка неста у тами, одјури некуд кроз мишји рај.

Удара вода из бадња уска и силном снагом у точак лупа, врти се коло, зујећи пљуска, под њим се дуга шарена купа. Около њега, кроз вео фини, играју виле на мјесечини.

Све се у мору сунчаном купа. Ту је и торба и на њој рупа. „Ил била јава или сам сниво' — прогунђа Ћоса уз осмјех мио — брашно сам дао, није ми

чаше дедица Триша пијано буљи очи: столица игра, врте се чаше, риба из лонца скочи, љуља се земља као да броди, купа се Месец у Јапри води.

„Нека слава прати заставу нашу! Платиће рибе јутрошњу пашу!“ Широко поље росом се купа, бисерје трепти, сунчана киша. Ратнички поклич војводе мачка уплаши само једнога миша.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Ујутру ме буди грдна ларма петлова. Искачем из постеље кијајући, умивам се и силазим на улицу. Острво се купа у првом расветљењу. Све је чедно, чисто и светло; звучно; као да је стварање света тек завршено.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Гле, напасници у мехуру сунца, крв их купа! Ми пољем ширимо руке наузнак легли, потоци теку низа стране ко дуге сахране.

Једно поподне видесмо свог бога како силази да се купа с нама, ми излазимо из воде на спруде да се не чешемо о њега који је некад био страшан сада тром пружа нам руке и

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А на реду је баш Александар, па ће после причати како сам се ја занимао са бабом. А у воћњаку ископана нека рупа, као купа, и баба ми утрапи ашов. — Још само то, синко, благо баки, разгрни доле земљу.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ја сам за том женом скакао, главачке, у мутну воду Дунава. Нови Сад је, тада, био тек почео да се купа. А нисмо се купали, слободно, у таласима реке, него у неким сандучарама, које су се звале купатила, а личиле на

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Голгота гори!... Над њоме пламти ускршња зора, А на њој Црква ко златна гора У руменоме сјају се купа— И к њојзи ступа Свет будућности с далеких страна...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

” Оде ко из куће да се купа, а она читав час пре поласка гунђа по буџацима: ,,Прокопала негде вода па, тек, само док се омакне у амбис, хајд', па

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И од тада једнако сваку удавачу она тамо у амаму купа и „трља“ Говорило се како она зна мађије: како купајући удаваче она их и учи, даје им као неке чини, како ће се

Симка, срећна, као да јој је ово најбоља препорука за њен занат, јер ето и они, ефенди-Митини, позвали је да им Софку купа, а камо ли неће други, нижи, сиротнији од њих. Са сваком се старијом женом здравила, разговарала и застајкивала.

Једино што је било још светлости, то је долазила од оног великог купа жара, који се црвенећи жарио и светлео и око кога су се сушили пиштимаљи. За Софком уђоше и остале.

амамџика беше послала, и то не да и она, као остале, лежи, да се пари, већ да чека када ће Софка бити готова, па да је купа, трља. И та близина баба-Симкина дође јој још теже. А знала је да сада настаје и теже и горе.

опкољена зеленилом, маховином и | разгранатим врбама — јасно, као на дану, угледао голу, раскошну женску како се купа и чешља косе и као да га к себи зове. Била је иста она Софка.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Живи по шу— мама: у стенама и пећинама. Из њих долеће на изворе те се купа... Змај кад лети ноћу преко неба, онда му се особито реп сија, и од свега њега одскачу варнице. 3.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Видећи цар где је нема задуго да дође међ госте, пошље једнога слугу да слуша на вратима, купа ли се још. Слуга отиде и стане слушати, па кад чује где се патке лепршају по води, он помисли да је она, пак се врати

и стане слушати, па кад чује где се патке лепршају по води, он помисли да је она, пак се врати и каже цару да се још купа.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ЈОВАН (докрада се с лева): Младене, зар се још купа, још облачи? МЛАДЕН (ућуткује га): Још, још. Ћути, да те не чује. ЈОВАН Е, нека ме чује!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Није истина, заволео сам те још кад си се родио, јесам, свако сам јутро гледао кад те Симка купа, љутио се што је корито храпаво, бојао се да ти се кожа не озледи.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— осмехну се лепотица и хтеде да крене даље, али из младићевих очију избијао је такав сјај да јој се чинило да се купа у светлости, па рече: — И тако је свеједно где сам...

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Полако крачу. И док магла тупа Растањује се, и док сунце лије Радости златне из црвених купа, Сви машу руком изнад бразда тије', И продрти им пешеви рукава Лепршају се, шуме, к'о кад вије Вјетар у сплету

Голгота гори! Над њоме пламти Ускршња зора, А на њој црква, к'о златна гора, У руменоме сјају се купа; И к њојзи ступа Свет будућности с далеких страна.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

ког још зову и Кола, који се врти На мјесту истоме свеђ, Оријона непрестано мотри, Он у Океану од свих звијезда се не купа никад“.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Дошô он у један лип велики салаш, а Ту ти прид воларицом газда и син, мало даље опет једна млâда купа дите у свињском алову. Газда се не стара с младом, већ пцује сина, а овај само тира: — Та ожените, баћо, и мене!

— још се газда чеше. — А је л̓ ти, газда, је л̓ ти је оно снаја? — запита он за младу што дите купа. — Јесте, — каже. — Дакле, жена твог паметног сина? — Јесте, — каже.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

УТЕХА Мисао се губи, нестаје и тоне У долини плача, где се нада купа, Где страдања живе, где се сузе роне И где точак патњи клопара и лупа.

Озбиљан лик ти сад преда ме ступа Озарен мишљу и животном снагом; У твоме оку и душа се купа, Женска и чедна са нежношћу благом.

Ћипико, Иво - Приповетке

А сунце јој полако у сусрет долази и захвата својим увијек топлим зракама. Лице просиње, купа се у његовој свјетлости, осјети топлоту и испред засјенутих очију, кроз затресене трепавице, бљесну јој сијасет

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Усред реке угледао је раскошну жену, сасвим обнажену, како се купа, чешља распуштену косу и мами га, што није ништа друго него у његовој уобразиљи Софка преображена у русалку; затим га

Петровић, Растко - АФРИКА

По плажи трче жене и људи у послу. Нико се не купа. Затим се много чамаца пуних нагих младића упути броду. Табу је чувено са својих атлетских сељана, који су можда

једно село од прућа на кољима, у удубљењу између шуме и воде, затим један кут Раја: један сасвим наги пар који се купа. Девојка и младић стоје у реци до колена; у рукама им траве које сапуњају.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Две душе загрле. се, А срце бију два, У Тој се срећи рађа Тек права молитва. У сузама се купа Па све јој трепти сјај, — И повије се у меки, У топли уздисај. А ко ће је попети?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

“ — нишанџије да окину топове. Вратио сам се у земуницу. Запитао сам посилнога где је наредник. — Купа се. Наједном тамо на десном крилу, код пешака, одјекну брза пушчана паљба. Чуо се и митраљез.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

вила, Да јој предјел даре носи од свих својих сила; Ако л' буде, срећом мојом, подгорска пастирка, Те долази да се купа и ту цв'јеће бирка: О, ја ћу ју умилити с окладом у пјелу, — Зла не може душа витат в оном красном тјелу!

Топле часе, кад с' одмара, умива и купа, Са стадама свуд пландује утомљена жупа, Ја ћу свирјел угодити на подмукле гласе, Да се јасно до ње чује, а откуд, не

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

приморских Пун срца, душе, некад гледао Последњу румен чеда стидљивог Каконо крадом косу злаћену У безграничју купа провидном... Па, вечно жељан тога призора, Крвавом бојом жели спитосат Зрцало сјајно неба звезданог... Ал’ даље!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И гледаш кад јутро из ложнице ступа, И слушаш клептање изгладнеле чапље, Гледаш како месец млеком брда купа И сањива роса јутром с ружа капље, И не видиш ништа и корачаш даље Плачући што небо само сумор шаље.

Сташе Гордо на врхове снега пуне, Оклен кô вијор груне Пожар за четом која наступа И у крвавом се зноју купа. О, како јуре, стижу, Стегове дижу, Вију, Рију, Крв се пенуша, Груша, Комеша. Леш до леша.

Кô надгробне плоче стрче брда сива И глечере густа сумаглица купа. Већ данима тако без промене све је: Ни цика, ни сузе у тој полутами; Чак ни небо да се руменом засмеје.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

, па се после њоме сви у кући запоје (СЕЗ, 14, 22 ид). У води у којој је потопљен б. купа се породила после порођаја (СЕЗ, 19, 93), и новорођенче за време првих 40 дана (СЕЗ, 14, 117; 19, 97); на Ускрс се у

гранчице, па се на Ђурђевдан њима ките прозори и врата (Караџић, 3, 1901, 121). »Здравља ради« народ се купа у врелој води у којој је потопљен г. (СЕЗ, 17, 533). Постоје и враџбине у вези са г. које су етимолошког порекла.

Вода која испишти из јасике кад је на ватри, сипа се у уво оном кога боли уво (іб., 318). У куваном лишћу од ј. купа се болесник од врућице (іб., 303). Теј од ј. коре лек од зубобоље (СЕЗ, 48, 546). ЈЕЛА Танне (абіеѕ пецтіната).

, 65). Новорођенче првих 40 дана купа се у води у којој су потопљени к., босиљак и чубар (іб., 97). У односима између мужа и жене к.

свакако и у обичају да трудна жена носи у недрима лешник који, кад се породи, меће у воду у којој се дете први пут купа (ГЗМ, 19, 1907, 321). У води у којој је кувано или потопљено л.

У води у којој је о. потопљен умивају се да би расла коса (ТРЂ, КНР, 70). Породиља се купа у води у коју је метнут о. (СЕЗ, 19, 93). О. се обично бере на Биљани петак (Караџић, 3, 121), или у Међудневице.

Т. у народној медицини има сасвим малу примену. У води у којој је прокувано т. лишће купа се болесник од врућице (ЖСС, 303). ТРЕШЊА Кірѕцхе (прунуѕ цераѕуѕ). Трешња, црешња.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Све се било смирило као да се у овом предаху купа и чисти од свеколике трулежи измученог предела. Онда је наишао Доротеј. Боже, како је био леп.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

пред том тарабом; само још једно једино стабло његово виси, претурено, али придржавано за обалу својим жилама, и купа своју крошњу у таласима који ће га скоро прогутати.

И њен велики слап. Ено равнице, пуне језера, испресецане речном мрежом. Онде се пуши оштра купа једног вулкана, а онде се пружило у недоглед велико море, океан, са својим затонима и острвима.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Има у њој манија... А дотле, мој отац пева на авлији да се све ори, цепа дрва, фарба кокошињац, храни крмка, купа псето, игра карата с комшиском децом на авлиском прагу, и прича им на свом сочном језику приче и пошалице из његове

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

опседнутих брда Дозивају га вукови Са кичмом у пламену Пружа им змијоглави штап Да му допузе Спокојни до ногу Купа их у врелој крви Светог очинског олова И риђом брадом брише Кује им нову кичму Од младога гвожђа И шаље их натраг у

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

А кад војник уђе да се купа, по реци у ноћи Он и његов коњ Драга, у које ћу ти време доћи, Од љубави сам бон? Кад војник крепки у реку

Кад уђе војник да се купа по реци у ноћи, Он и његов коњ, У које ћу ти време доћи: од љубави сам бон? Од љубави, У пролеће или у јесен Смрти

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Полако крачу. И Док магла тупа Растањује се, и Док сунце лије Радости златне из црвених купа, Сви машу руком изнад бразда тије', — И продрти им пешеви рукава Лепршају се, шуме кô кад вије Вјетар у сплету

Овдје ми је као да сам гдје у страни Високо, под сводом дуга уздрхтани' У којима рано прољеће се купа... Ово је крлетка топла душе моје; Кроз њен мали прозор она лети, поје, И сјај златни пије из небеских купа.

Ово је крлетка топла душе моје; Кроз њен мали прозор она лети, поје, И сјај златни пије из небеских купа. 1912. ЛУЦИФЕР Силан и голем у ноћ лети, хрли, Кô да га буре побешњеле носе. Погледај!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

погоди стр'јелом, и рт стријеле одмах кроз мекани кроз врат му прође, да страну клоне Антиној, из руку му испадне купа када га згоди Одисеј, из ноздрва дебео млаз му тргне јуначке крви, по столу ногама лупи те га одгурне брзо и на земљу

двораху своје господаре, а највише зета поносита; а слуга им једна вино служи, служи вино једном купом златном, златна купа девет бере литар'; ја да видиш друге ћаконије, ћаконије, млоге госпоштине — како, брате, ће је царевина!

Расрди се Краљевићу Марко, па довати ону кулу с вином, па удара царева чауша: прште купа а прште и глава, и проли се и крвца и вино.

Кунар (сличан назив има једна планина у Македонији: Кунора) купа — чаша Купиново — село у Срему, у срезу земунском, код Саве (веома старо насеље) курталисати — ослободити, спасти

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ево, твој и мој створитељ с телом је к теби дошао... Од света јасније сунце у Јордану се купа, те се умива с водом — и ватра у води се разгорева.

И та је вода врло лековита била, те је болестнике својим временом излечивала. Кад би који болестник ушао у њу да се купа, таки би из ње здрав изишао...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности