Употреба речи купац у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

А био је занемео, кад му Павле рече да је купац тих коња, а готов да плати добро. Узалуд се домаћин вајкао, да су то, у ствари, Вишњевскови коњи, да их је Вишњевски

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Рожљика брже-боље граби гранату из његових руку, као да би купац могао побјећи с њом, и урла: — Рђо над рђама, овдје има најмање двадесет кила чисте ваге, а ти — седам банки!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У граду Стрмоглавцу чудан је вашар јако, продавац, купац, роба — све ти је наопако. На самој капији града, испод каменог лука, козица, добра Белка, продаје старог вука.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

као тараба, Груди јој дрхте као прасићи, Бокови — речни токови, бутине Нафтни торњеви око Кутине, Мотри хоће ли купац наићи, И сикће, и цикће, и разглаба: „Кад ми се захукће надахнуће, На посао се бацам смело, Гвожђе се кује док је

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

| Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да има шта видети: да не мисли како они, од велике сиротиње, баш морају кућу продати, те да се он покаје, јер,

И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд што не купује од њих због сиротиње, већ онако. Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га

Око куће, испред ње, и по башти чистила је и раскрчавала, да је тај купац, када дође, не види као какву крнтију, олупаницу, као код простог света, који, кад нешто продаје другом, пре но што се

За њим је силазио други, крупан, у гуњу, и готово сасвим у мраку. Сигурно је то био купац куће. И пошто исплатише свирача, грнетара, и кочијаша, а привезаног остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше

— Жива била, кћери! — ослови је. И пођоше сви кући са свећама. Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу, која сада, овако намештена, некако друкчије, веселије изгледа, крупно и четвртасто

Поред тога опази она како купац очи не одваја од матере. Мати је испред њих ишла и, тобож од радости, због њихова доласка, гласом мало дрхтавим, али

Софка је знала како ће сада бити мило оцу што је кућа тако намештена. Нарочито ће он сад уживати кад гост, купац, буде изненађен због намештаја, особито од тамо, у соби, по рафовима изређаних зарфова, ибрика, сахана, све од старога

ИX И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго, пред капијом.

Али откуд је могла и знати? Знала је само да је кућа продата, да је синоћни гост купац. Отац, пошто се испавао, дигао се око ручка.

тога, најгоре, најтеже јој је било: како она да то не осети, ако не у почетку, а оно бар синоћ, — да тај гост није купац куће, већ, већ... И тада се поче сећати.

све више осећа — а од тога одмах би јој зуби зацвокотали — како јој све јасније долази тај, синоћњи тобожњи купац куће, а сада у ствари просилац.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

црквена књига Крис — Крез кричати — викати кров — крв кроме, кромје — осим кротост — благост кукуља — кабаница купац — трговац купечество — трговина купически — трговачки куриозан — занимљив курталисати се — ослободити се,

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Она прво гласи „гост, газда Марко”, да би одмах затим постала и „гост, купац”. Након обављене анализе (у другом поглављу) природе Станковићеве метаболе, јасно је да у њеној промени ваља

Тренутак затим види га како гледа у кућу, што се такође одражава у метаболи: „Софка виде како гост, купац, једнако очима гледа и гута кућу [. . . ]”.

]”. 105 Виђен заједно с мајком, он је „газда Марко”; али виђен с кућом, он је „купац” - тако Софка опажа и у своме немом говору именује.

А пошто је мотив продаје куће искључиво садржај Софкине свести, где се год појави „купац”, неминовно је да потиче из њеног опажања. Има, међутим, један случај који канда не потврђује изнесену претпоставку.

Али не види се и да га ико посматра, а свеједно налазимо метаболу „гост, купац”, и опис је тако удешен да се сасвим разговетно осећа нечије лично виђење, доживљај и процена.

Само, на први поглед, није јасно чије би могло бити: „И тај њихов гост, купац, кад је од њих, чак у зору, одлазио, узјахавши коња и пошавши, остаде дуго, дуго пред капијом.

За време вечере баба је Младена обавештавала о погодби, а он је одређивао време кад купац може доћи по новце, и то у дућан, мада су се новци држали ту, код куће.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

НА РАТ 219 ЈЕВТИМИЈЕ ЈОВАНОВИЋ 223 ПЈЕСН ПРИ ПОДНЕСЕНИЈУ ЗЛАТНОГА ПЕРСТЕНА 224 ВЛАДИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ ЧИКОШ 226 КУПАЦ И ПИЉАРИЦЕ 227 МИЛЕНКО И БЛАГОЈЕ 229 ПЕСМА 231 СПИРИДОН ЈОВИЋ 234 СПОМЕН 235 ЈОВАН СТ.

1830. Јевтимије Јовановић ВЛАДИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ ЧИКОШ КУПАЦ И ПИЉАРИЦЕ — Дед, шта, пиљарице, имаш у корпи, покажи ми, — воће?

ал’ зато ти нужде не трпим, Моје потхрањујем питомо воће, и тешим се трудом; Сутра ће, кад га данас није, доћи купац; не труне Честит еспап. — Забленем се, одговор оста у усти. — Ево ти — прва ми рече, — мог воћа, добро је, плати.

168). Штампана у Летопису Матице српске за год. 1830, ч. 22, стр. 63—4; потпис: Јоаннович. КУПАЦ И ПИЉАРИЦЕ (стр. 170). Штампано у Летопису Матице српске за год. 1831, ч. 25, стр. 77—9. МИЛЕНКО И БЛАГОЈЕ (стр. 172).

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац, не отпадне. А остало, све је заборавио. И оца да оплаче, за њим сузу да пусти. Чак му ни гроб није добро видео.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

хаџија ашлук — трошак баба, бабо, бабајко — отац базерђан — трговац, купац бакарлија — в. бакрачлија бакат (бахат) — топот бакрачлија — стремен, оно на чему јахач држи ноге кад је у седлу

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

(И јесмо на учитељство људско од самога спаса Христа наређени.) Купац ето и заради телеснога мала придобитка свуда ходи и броди и нигде не згрева свога срдца по земљи, по води и у многе

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности