Дучић, Јован - ПЕСМЕ
да би пробудила свог драгог и показала му на грудима своје гривне које није у мраку видео, и своје очи зелене као две купине у којима се легу змије. Жена не види божанство кад између божанства и ње стане човек.
Теодосије - ЖИТИЈА
јересима, овога проклевши а великим бешчашћем из целе своје земље изгоњаху, расудивши да није достојно да буду купине заједно са виновом лозом.
на месту светом где купина огњем горећи не сагореваше, него се и неопаљена остајући јави Мојсију, где и сам Господ из купине, која је огњем горела, рече к Мојсију говорећи: „Ја сам Бог Авраамов и Бог Исааков и Бог Јаковљев.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ДИВЉА КУЋА Расту куму копита, чељадима рогови. Испред прага колу се купине и глогови. Пролајале кокоши, пас на леглу проквоче. Скикне коњче с корита и помије полоче.
ЈЕРОТЕЈ РАЧАНИН: ПОНОЋНИ ОСВИТ „ПУТАШАСТВИЈА“ І Греје ми руку пламен с купине, ужарен рубин путешествија. Душине флоре кад зрак угине, с вечерње Гроцке у молепствија сазвежђе брежја порфиру
Греје ми руку пламен с купине, а тело гали мисирска топлост, док нагих жена пламена голост, са свиле Нила, кришом увире у реченично жубор-гориво
- Неизгориво греје ми руку пламен с купине. ИИ О сипка звездо с Тариног гаја, потруси прахом фреску гудуре, монашке шпиље, лавре Синаја!
То жалба није но песма ина: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Ја гинем, Мати, лудом матицом и тргам грозје, тргам купине, и витлам, витлам божур-палицом, и Трпим, тупим трулеж трупине.
- У растрој-чулу, нишући гују, све у расулу, трепте купине. Где млин је прео, разроко светле вампир-коприве у пређи сивој.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Непријатељ је ту, њоме обавијен, и тамо га треба тражити. Сунце се помаљало и ветар је ћарлијао. Купине су биле румене, маслачак отварао цветне главице, а на врховима травки блистала се роса као суза.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Нико не ужива пролећне мирисе, Из хиблејских пећина не извлачи сате, Ако чело чува и боји се купине; Вооружава трн ружицу, мед бране пчеле. О, неваљало малодушије (помислим у себи).
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Док си трепнуо, као скакавци запосели су сваку увалу, појели све сиреве, све маслине, све рибе, обрстили купине и смокве, па на узаним белим даскама, уз помоћ једра, зајахали таласе.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Мјесто досадних подшишаних плотова, сад су поред нас промицале живице од купине и глога. По дебелој прашини опутине вожња је била мека, с оним присјеном нереалнога, као вожња на гуменим точковима.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А где ћеш зором лица умити, Ту те купине мирис задише; Капљицу бистру воде студене, Што ти са чела капље жубором, Пратећи шумор ове планине...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Молим вас, то треба запамтити. — А где је био четинички одред? — запита неко. Светислав упаде: — Ми смо брали купине — и он махну љутито главом. — Деде, да видим где ћеш нас да гурнеш? — Шта имам ја да вас гурам!...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(прича се у околини Ниша), поникла је, на њену молитву, купина, која је гониоце саплела и задржала (Софрић, 144; моћ купине да »задржава« наглашује се и у сватовским песмама, в. СЕЗ, 7, 20); упор.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јешће само корење, плодове купине и печурке. Збиља, отишао је тамо а да са собом није понео ни мрвицу хране. Кажем није га народ волео, можда и горе од
И одела, и кошуље и раће. Голи ђискају по води, скачу један другом на леђа, прскају се, лудирају. Коњи брсте лишће купине и откидају вршкове младих травки.
умазан по врату и лицу распаднутом кором и буђом, стрепим да се не оклизнем низ гњецаву стељу и не откотрљам у врзину купине.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Изашао дечак из камене шуме, али страни му и ливада и поток, чудне му и страшне птице и жбуње. Врежу купине никада није ни видео, а она се за лист његове ноге закачила, кожу му цепа као свилу, крв тече. — Ах, проклетнице!
Стаде. Стаде и жбун. Прижмирише се гневне очи и дечак виде: нису то трњинице, већ купине црне као да су стигле са дна пакла. »Дошла купина да се свети, значи?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Врелу јару сипљу и поља и крши, и нигдје ниједан лист да би се макô. Овдје уз ријеку, уз купине мрке, Прикрила се стока па уморно дашће; А тамо, у страни, осамљено храшће Гдје простире сјенку, уз рапаве шкрке
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И онде је видео неопалиму купину и из оне купине проговори му Бог кроз ангела, учини му чудотворну ону тачку и посла га да има ш њоме извести од фараонова ропства