Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
За трен ока над бабом опусти милолико љетње небо. Остаде над главом само плехната плавичаста купола с истртим докрајченим мјесецом. Шта ћемо сад?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
вире из висина да виде на брзину какво је стање ствари и кажу у касно поподне где је хлеба ту је и човека хлеб је купола испод које се надима душа и та душа шупља и бела најбоље се види са Маљена кад сунце запада и нема ништа против
извор корење плази језик своме биљу нико не износи ђубре празне се последње флаше иконе по музејима и злато са купола све постаје наше наше наше!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Стиже ли једном у Рим? — Угледао сам наједном огромну варош... Прво што ми је пало у очи била је купола на цркви Светога Петра. — Слушај, немој да се љутиш... Те описе можемо наћи у разним путописима... Него причај онако..