Употреба речи купу у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Кад далеко беше гост од Радовишта, За првом трпезом, сам у своме скупу, Две му горке сузе падоше у купу. ВЛАДИЧИЦА Овде лежи Деспа, владичица, жена Војводе Драгоша... живе дваест лета...

Црњански, Милош - Сеобе 2

Госпожица Бергхамер долазила је у ту купу, целе те године, са капетаном Ханс‑Георгом фон Хоркхајмером, који је био добар човек, и уљудан, дању, али бруталан,

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

(А светлост где је? Пупи ли јој лоза?) Док Вазу ваја творбена нервоза, Светворац пламти - Кyћо од ведрине! и Купу бруси, где ће да заблиста, кад метеж клоне, бели лабуд смисла. Гомила мрак се, расте колач тмине.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

А кад благоваше, дохвати сердар купу, протра брке, пак ће солдату: „Како ти је име, братко?“ „Јâн.“ „Како рече?“ „Ето, чуо си како“, прихвати домаћица,

„Дај, чоче, да сквасимо пусто грло!“ рече сердар својима. Милица му принесе бардачић и купу. „А, гле!“ удари се сердар дланом по челу, „а камо нам ускок?“ „Какав ускок?“ упиташе браственици зачуђени.

Некоме је доста капља горчине да га претргне, а неко може поднијети и пунану купу, има их, богме, што огуглају у злу, као рибе у води. А што је било Јанку? Шта му се догодило?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Обе тангенте, које сам положио уз Сунчеву и Земљину плочу, ограничавају купу Земљине сенке, а у ту купу зашао је Месец и стигао до њене осе.

Обе тангенте, које сам положио уз Сунчеву и Земљину плочу, ограничавају купу Земљине сенке, а у ту купу зашао је Месец и стигао до њене осе.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Тројановић, Ватра, 188). На светог Игњата (20. XИИ) нахрани жена живину у кругу од п. (»да буде све у купу у кругу«, СЕЗ, 19, 69).

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

све чежње и све цвеће, Све се, све се пробудило И пролећу поклонило, Косом земљу додирнуло, Видре капу одбацило, Купу меда испразнило: А све у славу младог срца и младих усана.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Богдан прими златну купу вина, купу прими, а пити је неће; мисли Богдан шта је и како је, чиме ли ће даривати Лаза. Југу вели девет

Богдан прими златну купу вина, купу прими, а пити је неће; мисли Богдан шта је и како је, чиме ли ће даривати Лаза. Југу вели девет Југовића: „О наш бабо,

Југу вели девет Југовића: „О наш бабо, стари Југ-Богдане, што не пијеш златну купу вина, штоно ти је поклонио Лазо?“ Вели њима стари Југ Богдане: „Ђецо моја, девет Југовића, ја ћу ласно пити купу

“ Вели њима стари Југ Богдане: „Ђецо моја, девет Југовића, ја ћу ласно пити купу вина, него мислим, моја ђецо драга, чиме ћу ја даривати Лаза“.

Ал' то виђе славни кнез Лазаре ђе му Милош ништа не бесједи; наздрави му златну купу вина: „Здрав да си ми, војвода Милошу! Па ми и ти штогођ проговори, јера хоћу задужбину градит“.

Скочи Милош од земље на ноге, скиде с главе самур и челенке, па је часно кнеза подворио; додаше му златну купу вина, прими Милош златну купу вина, не пије је, поче бесједити: „Вала, кнеже, на бесједи твојој!

на ноге, скиде с главе самур и челенке, па је часно кнеза подворио; додаше му златну купу вина, прими Милош златну купу вина, не пије је, поче бесједити: „Вала, кнеже, на бесједи твојој!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности