Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
када се амам смирује, јаук и плач Софкин сигурно чути, па да би га као заглушила, она се гласно са свима испред њихне курне разговарала, задиркивала, шалила.
И када се Софка, сасвим прибрана, умирена, диже напослетку и изиђе из курне, Симка јој ништа не рече. Чинила се да ништа не зна. На Софкино: — Хајдемо, тето!
Опет се цео амам испуни мирисом њихних чистих, окупаних и страсних тела. Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове