Црњански, Милош - Сеобе 2
Наилазио је – поручивао је – на траг њиховог рођака, ђенерала Шевича, и полковника Јохана племенитог Хорвата де Куртич. У Хорватовом транспорту било је много лопова. Срамоте сербски национ. Чека, каже, Петра, и Павла, у вароши Јарослау.
Иде, трезвеним смиренијем, не себе, него своје жене, и детета, ради. Где је Соломон Куртич прошао, ваљда ће и они моћи проћи. А све му је већ, иначе, тамно, и невразумително. Аха! Аха!
Она дупета на Двору дала су, годину дана раније, пашпорт из Дворске канцеларије полковнику Хорвату де Куртич, за двеста осамнаест душа, а с тим да што пре иде. Па је и отишао, певајући.
Прота Булич је тврдио, да Јохан Хорват де Куртич никад Србин није био, него се само оженио Српкињом, да заташка траг свог порекла.