Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сиромаси! Ја сам их видео. Беху то бледа, увела лица. Један средњих година човек лежао је од ране, куршум му је кроз слабину пројурио — за неколико ока кукуруза умал’ не погибе. Хтео је красти. Сиромах! Можда је и гладан био?
Набој је био слаб, и куршум је одскочио од његових груди; а то што му је на уста појурила крв, то беше више од узбуђености, од душевног и телесног
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Догоди ли се несрећа да лупи који куршум чудо у облику феса, тада му и газда покуњи нос као ћуран кљун, а фес се запуши но не плане, јер то не допуштају
— Ух, погани Ћебо! — Уједе ме пас, ја! — На пешкир, завиј! — Није ништа. — Огребао га трн! — Куршум, море! — Та трн!... Какав куршум! Утом се диже граја доле у Зарожју: »Хај, људи!... Потеците!... Погибе нам кмет!...
— Уједе ме пас, ја! — На пешкир, завиј! — Није ништа. — Огребао га трн! — Куршум, море! — Та трн!... Какав куршум! Утом се диже граја доле у Зарожју: »Хај, људи!... Потеците!... Погибе нам кмет!... Не дај!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Нисам ни мислио о томе!... Наједаред само ми мрче свест!... Нисам чуо ни пуцња!... — Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. — Где? — заграјаше са свију страна. — У капу, ево!... И пружи му капу.
Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио... Једино што је осећао беше да га глава заноси... Момчад се љутила.
Оп осети да му се земља под ногама гиба... Али се опре тој мисли. — Убио сам га!... Убио!... Добро сам гађао!... Куршум је ударио у главу!... Он је поцпнyо и пао. То сам видео овим мојим рођеним очима! Па, опет, опет!...
— Мислиш Лазара?... — И Лазара и Ивана и она два гада!... Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... — И ја! — рече Алекса поносито.
— рече. — А ви — рече ратницима — немојте пре палити док топ не пукне! Али добро да ми гађате!... Грехота је да куршум џабе оде!... Којекуде... он је данас скупљи од главе!... Први редови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампова.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Петар Исакович тражио је, изгледа, смрт, у тим чаркама, али га куршум није хтео. Напротив, прочуо се, и добио чин капетана, иако га није тражио. Ђурђе се нагло богатио.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
XИ 1972. 78 ЂАВОЉИ КУРШУМ 80 КЛИС 83 ПОТОП ЗАДОВОЉСТВА 85 ЗМИЈА 87 ЦРНА ТАЧКА 90 НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ 94 ЗАВОДНИК 95 МАДАМ БОВАРИ СА »ТАША« 98 ПРОВИНЦИ
ЂАВОЉИ КУРШУМ – А стари Митар? — упитах. — Како је он? – Како? Ђавоље! — рече старац. — Погинуо прошле недеље... – Од чега?
Дјеца, колонистичка, полупаше му оне ђавоље кугле, у башти. Дјеца ко дјеца! Срећа им се усмрдјела!« И куршум у Митру путовао је исто толико дуго.
мислио како је живот ђавољи, ништа — он ће, ето, умријети једнога дана, закопаће га и ожалити, појешће га свег црви, а куршум ће и после њега остати. Као нов! Јер, куршум је старији од човека.
Као нов! Јер, куршум је старији од човека. Лежао је на кукурузовини, на изгорелом паркету своје нове куће, пушио и привијао траву »против
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Плотун здесна... Један залутали куршум звизну изнад наших глава, те увукосмо главе у рамена. Одмах за њим други пљасну у дрво поред нас.
Командант се нешто љутио, али га ја нисам чуо, јер сам сав био у ишчекивању и стрепњи да ли ће опет зафијукати куршум. Чинило ми се да је сада одсудан час, и да од овога плотуна зависи судбина свију нас...
чини ми се „Ој Србијо“. Унезверени, збили смо се иза штитова, у које пљасне понеки куршум. Увиђамо да се испред нас збива нешто страшно, али тако брзо и изненадно да нисмо у стању да се приберемо, нити
Али ваљда неко води рачуна о нама, умирујемо себе. Повремено писне кроз ваздух неки залутали куршум, колико да у људи застане дах, а коњи нестрпљиво затрупкају ногама, или уздигну главу и стрижу ушима...
Обиђох пажљиво... можда је ту и мртвих било... Преда мном припуцаше пушке. Куршум звизну изнад главе и ја легох уверен да мене гађају. Хладан ме зној проби... Али глупо је лежати на отвореној ледини.
Заборавио сам да ме и у том положају може куршум погодити, јер сам већ преживео тренутак када сам био на погледу њиховом.
Звизну куршум, те се пренух. Тек тада увидех колико сам далеко одмакао. Међу кукурузима угледах саобраћајницу, коју су пешаци ископал
— Штуцај, штуцај! — виче један пешак. — Доцкан си се сетио... Ми одосмо, а ти шкљоцај. Куршум звизну. — Држ га бре, не дај!... Ухвати га!
И док су звецкали грошеви и динари, горе на положајима праште пушке, а повремено писне и понеки куршум изнад наших глава. Али ми седимо иза једне, куће, па смо сигурни као у тврђави. Ујутру је командир пошао у извиђање.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Одскочио сам од стола и узео, запрепашћен, став „мирно“. Он је, доцније, добио куршум у леђа, од наших војника, које је тукао. Ја сам у тој маршкомпанији имао два друга.
” Није га се стидео. У Галицији се изгубио и онај Биримац, кога читалац познаје из коментара, у Бечу, а који је добио куршум у ногу и предао се Русима. Случај, комедијант, удесио је тако да сам ја, пре те катастрофе отишао у болницу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« — Ако наиђе на Орашане, убиће га, — рече неко иза њега. — Море, људи, знате ли ви да њега куршум не бије! — рече други. — Нека стане пред мој гарабиљ, па алал му мајци ако мрдне, — одговори Ђокић.
— Ја каки си ти каплар, мој брајко, кад ни то не знаш, да куршум има опчине. — Ама, знам, брате... али знаш... није ваљад' он... — отеже Ђокић. — Зар он?
Само би могли прелетети преко ове живе карике, која се све више стеже око њих. Па и да полете, дохватио би их куршум. Једва дођосмо себи од трчања и узбуђења. Ко је избацио пушку, напуни је опет, па пођосмо даље.
Онај иза чатала узе га на око... Сви претрнусмо... Плану пушка, куршум фијукну, а Љубиша још брже потрча, те стиже до ограде. Затим поче, за клањајући се за врљике, да му се привлачи.
Ми се посагињасмо, али се истога тренутка разлеже пуцањ од врљика, и преко самих глава наших просвира куршум. Љубиша уграби ту прилику, те му се примаче за пет шест корака, па се опет заклони у прелом чатала, а ми одовуд
Али куршум удари њега, — он се пренерази од чуда, од тог за њега новог, изненадног случаја. И он се пита у чуду: како да то баш
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Тек пре два дана, у саму вечер, готово у ноћ, отуда, из Арнаутлука, донесоше га у хан рањеног. Куршум му остао у трбуху. Истина није знао за себе, али је био жив. Понесосмо га.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Момчад се прене, па беријакајући ка на јуриш оспе плотун у невидјелицу. Често куршум не прозуја кроз празнину у залуд но запне за ноћно звијере; вујо, ако има још душка, стане завијати, а другови му сви
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћиму се отворише уста, стоји са штапом преко леве руке, хоће нешто да викне, али се трже на други куршум, њему намењен. Тола јурну с тољагом на официра и тресну га по глави.
? помисли и застења, сада, у њиви, под брестом. После, у кафани, сипао је у себе ракију да одагна из груди лутајући куршум. А од кукурикања до фењера све је исто било: мамурно и мучно. У исто време и увек исто кукурикао је кафански петао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Склоните се, г. капетане — викну неко. — Али шта је то? — Куршум, брате — рече ми др Мазнић. Ја никако нисам могао да верујем да је то био куршум. Зашто ме онда није погодио?
— Али шта је то? — Куршум, брате — рече ми др Мазнић. Ја никако нисам могао да верујем да је то био куршум. Зашто ме онда није погодио? Ето, ја, нисам рањен, а куршум је несумњиво пао ту, поред мене!
Ја никако нисам могао да верујем да је то био куршум. Зашто ме онда није погодио? Ето, ја, нисам рањен, а куршум је несумњиво пао ту, поред мене! То је био мој први куршум, моје крштење ватром.
Зашто ме онда није погодио? Ето, ја, нисам рањен, а куршум је несумњиво пао ту, поред мене! То је био мој први куршум, моје крштење ватром.
већ господин мајор Таса са раном што је задобио у последњем рату са Бугарима на Власини, има равно две ране, јер један куршум ево још носи у свом десном рамену као успомену на први српско-турски рат.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Да се одметнем ? — прошапта он као за себе. — Али и тамо ме чека куршум. — А ти чекај ту, па трпи. Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и
Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у њега.
— Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум. Сад ти знаш како ћеш... — Не бригај. Играће ми без свирале. Но не рече ми шта нађосте у кеси?
»Еј, што ме смете оно дериште — помисли она — а баш бих опалила, па нек прозуји куршум поред њега, само да видим шта би радио... Проклето дериште!...
— Није, али је опасно рањен... Пандур, што се вратио отуд с извешћем, вели да ће остати жив. Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. — Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно. Шта Има још? — Сутра ће да дижу потеру.
Досада је важила међу девојкама као стари ратник, о коме се прича да га куршум не бије. Али, што се може догодити сваком ратнику, догоди се и њој : од толиких стрела, које досад срећно пролетаху
тренутка, да је онај, коме се она предаје и душом и телом — оглашени зликовац, кога зацело чека, раније или доцније — куршум.
— Предај се! Не гини! — викну жандарм с коња. Ђурица потрча још брже. У тај мах груну пуцањ, куршум фијукну поред њега и одлете у шеварице, са којих опадоше неколико гранчица.
— Ако си одвојен, сам си се одвојио; али ти нико не брани да се вратиш међу људе. — Знам, али ме тамо чека куршум. — Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко...
— Знам, али ме тамо чека куршум. — Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко...
Живело се од данас до сутра, избегавала се свака одређенија мисао о будућности, јер јој није ни било места: један куршум иза трна покварио би и однео собом све планове и жеље...
— А ви — обрте се по том осталима, који од страха једва стајаху на ногама — сад вам праштам, а други пут вам не гине куршум у леђа. Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину.
Краков, Станислав - КРИЛА
Говорили су о маларији и кинину који се у дебело месо убризгава. Одједном као да куршум прозвижда. Иза угла изби топот коња, и указа се ознојена глава обрасла плавом брадом. — Шта то значи, господо?
Занима их, јер за сада још ништа овде не пада. Звизне покоји залутали куршум, али се и његов већ од дугог лета отупели фијук изгуби брзо.
У јарузи газе сада мочвар, и вода клокоће под ногама, Звизне и овде покоји залутали куршум. Примичу се све ближе. На голој, жутој падини као претња црне се још топли изривени левкови у земљи.
Хуктао је, стењао је док му једна сонда продираше рану, и једне пинцете чупаху куршум из разрезаног меса. У глави му беше прво страшно топло, после свест поче да се мрачи, знојио се јако по челу, али се
Најзад када му лекар показа куршум стегнут у пинцети и сав крвав од његове крви, он се одједном засмеја задовољно, гласно, и осети како му је нога сада
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А међутим нико лакше не погине од пијана војника. Он се обада, кочопери и срља, док сам не налети на какав куршум. Место храброст у срце, ракија улива помућеност у главу и мрак у очи. Не знам како је стајало са г.
Шта се десило? Куршум пребио мотку на шатору и свалио га на ме. Извучем се из ових платнених развалина, и приђем шаначком бедему.
Један турски куршум погоди у бајонет нашега војника и престриже га као ножницама. На три четврти часа после првога јyпиша учине Турци
испијене, уста широко разјапљена, а из њих и у њих куљају ројеви мува; на слепом оку види се црна мала рупица коју је куршум прожегао, око ње запечена крв. Смрад да те угуши...
Погледајте овога јадника како седи, пред њим стоји пободен у земљу ашов. Куршум пробио држаљицу од ашова и погодио га право у чело; ашов је остао пободен, а његов газда, гле, како је ниско оборио
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
На друго место где хоће. У рату се гине... Јест... Али, мислим, нема глупље смрти него кад те погоди залутали куршум негде у далекој позадини. Скинуо сам шлем са главе и држим га испред лица, и сваког часа очекујем кад ћу чути: дан!...
Бугарин се тресао, из уста му покуља крв, а прстима је грчевито рио земљу. Однекуд долете куршум и удари мога посилнога, који је ишао поред мене. Приђох му. На његовом челу видела се велика рупа.
Да бих се уверио да ли нас осматрају, скинем свој шлем, па га лагано одигнем. Замало да ми куршум пробије руку. А-у!... Сад смо приковани за земљу, јер нас држе под оком.
Нас тројица сабили смо се један уз другога и, чини ми се, ако мало јаче удахнем ваздух пробиће ми куршум леђа. У оваквом нашем положају храброст је лудост. Најбоље је причекати мрак.
И с те стране препречио сам му ход. Он хтеде да пређе и ја га подигох на дрвцету. У том моменту баш звизну куршум изнад моје главе. Приљубих се за камен. Остао сам тако неко време... Сетио сам се мога мрава. Нема га нигде.
Људи су прилазили полако и збијали се у гомилу. — Камо теби бајонет? — запитао сам једнога. — Пребио ми га куршум, господине потпоручниче. Неки заостали на оном камењару и обавијају завијаче. Бојовић је нервозно пушио.
Привлачим један камен уз главу. „Пуцајте на митраљез!“ — неко виче. Преда мном удари куршум, па ме земља засу по лицу. А онај покрај мене заби лице у земљу, и поче сав да се тресе. Неко јечи: „Јаој, браћо!
Он се трже и хтеде да скочи. Задржао сам га... Замисли!... У овом паклу он заспао. Предвече одскочи куршум и удари једнога војника у колено, где отвори читаву рупу. Јаукнуо је грешник од болова на сав глас.
У подножју брда сакупили смо се. Звездана ноћ... Над нашим главама звизне понеки куршум, као да мушице пролећу поред нас. Ситно и безначајно. Објаснио сам људима: — Један за другим у правцу онога ћувика.
“ Онај застаде... Кад виде да пред собом има Србе, нагло се окрете. Куршум га стиже и он паде. Ниједан покрет више не учини.
Звао се, сећам се, Борис Желчев, а писала му нека Ратка из Пловдива. Мој војник ми рече да је тога Бориса ударио куршум у потиљак. Из позадине нагрнуше Бугари.
Однекуда звизну куршум. Застао сам. Колико да се снађем. Главно је да се чувам од оних изнад моје главе. А ровови су још далеко, испод оних
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Па и тај куршум, што нам Станиши Са масном крвљу прска доламу, Посланије је злобе њезине.... РАДОШ: То ли је узрок који вас гони
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Зуји куршум око ушију. Препаде се покојни Партенија, па се обазрије и викну: — Устави, Симеуне! Устави, болан; доста је!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
КАПЕТАН: Слушај, младићу, да ти дам један сасвим родитељски савет. Теби, видиш, за ову твоју кривицу не гине куршум у чело, па признавао ти или не признавао.
БОКА: Ама, шта ви говорите, господине? Какав колац, какав куршум, нисам ја ништа крив! КАПЕТАН: Добро, синко, ја сам покушао лепим да те приволим, но кад не пристајеш, кајаћеш се,
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Како сте се онде били, Како сте се крвавили: Против сто си сам ишао, На хиљаду јуришао; Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А Козаку душа стара Од силине и милине — Дирнут ханџар из корице.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Тимоку и Морави, – Како сте се онда били, Како сте се крвавили: Против сто си сам ишао, На хиљаду јуришао: Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А Козаку душа стара Од силине и милине – Дирнут ханџар из корице Или листак из
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Стана одлази. ТАШАНА (показује Сарошу на послужавник): Узми и служи се. САРОШ Боље куршум у чело него послужење и кафу. ТАШАНА (храбрећи га): Де, де, узми. Ево и ја ћу да узмем. Какав куршум, какав свет!
САРОШ Боље куршум у чело него послужење и кафу. ТАШАНА (храбрећи га): Де, де, узми. Ево и ја ћу да узмем. Какав куршум, какав свет! Него ето, већ ниси млад. Када се разболиш, легнеш, куда ћеш и шта ћеш?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— А, да ли ћемо се дочепати оних наших шума — јадикује поднаредник Груја. Над нашим главама звизне понеки залутали куршум. А тек како мора бити очајно тешко онима у рову, где паљба не престаје.
— А ово му је шапка! — показује Ђајин сеиз бугарску официрску капу, коју је наш куршум просвирао кроз сред кокарде. — Није ни зинуо! — додаје сеиз. — Их, ала га је потрефило посред звезде!
— Не мислим на печење, него удари ме куршум у ногу! Приђосмо. Сара чизме била је улубљена и кожа на њој напрсла. — Е, срећна ти јуначка рана!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (плане): Па убиј! Зар за њих, Цигане, јоште мука? Па ја, у турско време, по десет од њих да на један куршум нанижем, па још тада око да ми не мрдне, а камо ли сада... АРСА Ех, немој то! Прошло је то време.