Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Јест, баш! Не знам откад су козе курјачке сестре, и откад |су курјаци тако милосрдни постали! Иди, иди, слуто, овде ти лажи не пролазе.
Овчар не могаше то гледати без великог смеја. Курјак, однекуда на то сматрајући, рекне: „О, јадни ми курјаци, несрећни ли смо ти на свету! Врана му једе живо магаре, а он се смеје.
А на кога је мрзио? На јавне, лажљиве, лукаве лицемернике, који под видом благочестија и светиње курјаци су били, и лисице и змије јадовите. Такови су га и убили, а ако би опет дошао, опет би га убили ако би само могли.
Наравоученије Тешко овци међу курјаци, и тешко мирном човеку онде гди ко је јачи он је и старији, гди насилије влада, глупост и варварство законе даје и
” „Хе, моја јадна децо,” — одговори она — „ми смо курјаци зле и опаке ћуди! Кад смо здрави, сами се о себи и с штетом другога старамо; ко ће нам дакле у невољи пријатељ бити?
за твоје добро говорити: колико год пастири продају и кољу овце, опет ће њих више на свету бити него кад их стану курјаци клаши.
без потчињенија, без владјетеља и без крепких закона пре али после мораду пропасти, и што је горе, сами су себи курјаци.
Ово нам лепо каже наша стара пословица: „Нити буди овца међу курјаци, нити курјак међу овцама.” Како цело општество, тако и свак понасамо, кад се с здравим разумом и мудрим совјетом не
“ Идући напред, дође у један вилајет гди је војска и битка била. Ту курјаци једу убијене људе, и захваљују богу што је и саме исте људе за њихову храну створио.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Тиосаву би по вољи план и пристаде. — Али сутра рано, знаш — рече Витомир кад хоћаху већ да се растану — ти кажи курјаци, а ја 'ајдуци. Ваља га најпре заплашити... Може откуд он, или ко од момака му, изићи и опазити...
— поче сад Тиосав сасвим озбиљно. — 'Оште беда! Како, море! — Однекуд наишли курјаци. — Курјаци!? — Јес', богами! Мени ноћас две овце здрпили. Да није чобанин надао вику — зло! — Е, е!
— поче сад Тиосав сасвим озбиљно. — 'Оште беда! Како, море! — Однекуд наишли курјаци. — Курјаци!? — Јес', богами! Мени ноћас две овце здрпили. Да није чобанин надао вику — зло! — Е, е!
— О, о, шта је теби јутрос, ћир-Трпко? — Не ме питај, море, несрећа! — Кака несрећа? — 'Ајдуци, курјаци, несрећа! Дошо земан да погинемо сос нашу стоку. — А где то, Трпко? — упита Веља и грохотом се насмеја.
— А где то, Трпко? — упита Веља и грохотом се насмеја. — Ето горе у Космају! — Море, каки 'ајдуци, каки курјаци? — Ама кад ја кажем, де! — Ти си, богами, то уснио! — 'А'де 'а'де, гледај свој посао!
рече свом момчету да оде до његовог чајира и да каже његовом чобанину да вечерас дотера овце к механи — »јер их могу курјаци напасти«. Чајир му је више села под Космајем; голема просторија, између сеоских њива, заграђена врљикама.
— Хм! — учини Трпко — ноћас. А 'ајдуци, а курјаци? — А рашта нам је овај пусат? — рече Витомир. — Не бери ти бригу за нас. — Баш бих и волео да их нагазимо!
— Баш бих и волео да их нагазимо! — прихвати Тиосав. — Ако буду 'ајдуци, да их повежемо, ако курјаци, да их побијемо. — Мени ионако треба курјачки зуб и зев. — А што ти треба? — упита брзо Трпко. — Та за лек.
Па ти се теке тргнем. Мало сведем очи, а оно курјаци, курјаци, читав чопор, да ме изеде... — рече Трпко и изиђе некуд у авлију. Мало затим врати се па викну: — Дете, бре!
Па ти се теке тргнем. Мало сведем очи, а оно курјаци, курјаци, читав чопор, да ме изеде... — рече Трпко и изиђе некуд у авлију. Мало затим врати се па викну: — Дете, бре!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Шта је, што ме будиш? — Дева те тражи. — Шта ће? — Да ти нешто каже. — Јесте, ја те тражим. Курјаци су солујили јагње са свију страна. — Каки курјаци, како јагње? — Јелицу ти просе за Лазара.
— Шта ће? — Да ти нешто каже. — Јесте, ја те тражим. Курјаци су солујили јагње са свију страна. — Каки курјаци, како јагње? — Јелицу ти просе за Лазара. Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! — Кад? — Сутра навече.
Узе једног на око и опали... Ватра осу... Турци стадоше као укопани. Хајдуци искочише с голим ножевима, као курјаци!... Наста јаук и писка...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ако су гости, нису ваљда курјаци! Капија се отвори и кола уђоше. — О-о-о! Добро дошли! Добро дошли! — дочекује их и поздравља домаћин.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Све што беше у животу,, смерт брише, као мати сузе детета. Него је тешко у животу, међу људима. Курјаци су то! Ко зна ко је и капетана послао, да њега, сиромашног калуђера, самог, самцитог, на свету, испита и упропасти.
је, међутим – навиклог да целог живота живи у заједници, у фамилији Исаковича, као што ласте, као што стадо, као што курјаци живе – та самоћа постала још тежа, него бивша његова самоћа у фамилији.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сви који су прошли жбуње око логора, прођоше и вртове и зидине око града. Упадали су у варош, као курјаци, кроз стрме ходнике, уске и влажне као олуци.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Ја сам слушао да сте ви говорили маџарски, а не ја. ЛЕПРШИЋ.: док и протерамо, урликаће курјаци њиним језиком. ГАВРИЛОВИЋ: Али како ћете и протерати, кад немамо оружја, немамо барута. ЛЕПРШИЋ: Ха, ха, ха!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А кобила јој одговори: — Била сам у курјацима, али су курјаци њему пријатељи па ме проказаше. Онда баба изиђе напоље, а царев јој син рече: — Е, баба, ја сам тебе служио поштено;
И тако газда отиде и остане код стоке. Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају. Курјаци говоре својим језиком: „Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће бити меса и вама?
И тако газда отиде и остане код стоке. Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају. Курјаци говоре својим језиком: „Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће бити меса и вама?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
* Је л’ да је лепо, мајке? СТАНИЈА: Тако у наш вилајет певају курјаци, кад дојду месојеђе. ЉУБА: Теби све није право.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А и да је штогод, шта се то њега тиче. Његови пси-стражари спавају, курјаци су по јазбинама, овце његове мирују. Ван тога света, он и не познаје други.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Почину ни рђа на оружје, остаде ни земља без главарах. Некршћу се горе усмрђеше... Уједно су овце и курјаци, здружио се Турчин с Црногорцем, оџа риче на равном Цетињу!
Носине им по од кварта бјеху, истрештили очи као тенци, а зинули кâ курјаци гладни; а дрвене ноге насадили, па иђаху као на кључеве; облачили прње и јачине, — усред подне да га човјек сретне,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ћарићи црвркућу по гранама и грмењу. Курјаци се извлаче из расјечина и шпиља, па се шуњају на домак гладама, гдје обично горе велики огњеви, те блену и не смију им
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Опарен пас и кише се боји. — Тко се ожеже врелим, и на хладио пуше. — Кога су курјаци ћерали, тај се и зечева плаши. — Ког су змије (гује) уједале (клале), боји се и гуштера.
Газда мене пита, газдарица тражи: „Море, старче, ди ти је та и та овца?“ — А ја им лажем јако, љуто и крваво лажем: курјаци јој главу откинули, а пси месо разнели, а ветар вуну на трње натерао!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” И тако газда отиде и остане код стоке. Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају: курјаци говоре својим језиком: „Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће бити меса и вама?
” И тако газда отиде и остане код стоке. Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају: курјаци говоре својим језиком: „Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће бити меса и вама?
” А кобила јој одговори: „Била сам у курјацима, али су курјаци њему пријатељи па ме проказаше.” Онда баба изиђе на поље а царев јој син рече: „Е баба, ја сам тебе служио поштено,
У томе приспе и мрак и она се попне на једно дрво да преноћи, да је на земљи не би изело како звериње. И целу ноћ су курјаци по земљи испод ње урликали да је сирота од страха једва жива остала.
Девојка стане мамити живину, кад ал Боже! скупише се еје, совуљаге, вране, курјаци, лисице, јазавци, творови, што је год у Бога животиње, све се скупи на храну; девојка их лепо нахрани, и све се разиђе.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ми је буквар издерат био, будући [да је] из њега учио мој брат Илија, пак га је у таково состојаније метнуо као да су курјаци из њега учили.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
У липовој кори доносе децу. Пси лају по њиховом трагу. И од глади постадоше курјаци. У Тим протицањима крв нам се искварила. И наружила се земља од погашених огњишта. Две зоре никад на истом биваку.
— Може депеша сад да стигне — рече не гледајући га. — Сада ни курјаци не излазе из јазбине. — Нека прошета коње до Мораве. Коњи и санке изјурише на пут и нестадоше у Диму вејавице.
Хајдучија, галама, подваљивање глупим сељацима. Јесте.“ „Умукни!“ „Сви сте ви лопови и курјаци.“ Није подизао глас. „А Ти си најгори међу њима. Јесте.
као да их деру, дозивали Алаха као што пијани дозивају курве што за другима јуре, трчали на нас скачући лако као млади курјаци, то је била војска, деца што су, уместо да мајку сисају, пила вино са Кавказа, луди што су хлеб јели и женама струк
Ако си умео, могао си и књаз да постанеш. У то време само лењи и глупи не израстоше. Сиротињу немој да жалиш. И курјаци иду на четири ноге, али зубе заривају у дебеле вратове овнова. Високи се издалека виде, па на њих и птице слећу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И он се сам чудио нарави своје кћери. Једаред наиђоше на село курјаци. Сваки, ко имађаше стоке, мораде ноћивати у обору и тору, да би сачувао свој мал од незваних крвожедних гостију.
Станка дохвати секиру, навуче на себе губер и саже се уз врљике, од куда курјаци долазе. Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице.
Већ су се јасно видела четири светла ока као жеравице. Курјаци се приближише обору, па стадоше да разгледају стоку, јер и они не ускачу у обор где има волова, нарочито бикова.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И тако газда отиде и остане код стоке. Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају. Курјаци говоре својим језиком: — Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће бити меса и вама?
И тако газда отиде и остане код стоке. Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају. Курјаци говоре својим језиком: — Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће бити меса и вама?
А кобила јој одговори: — Била сам у курјацима, али су курјаци њему пријатељи, па ме проказаше. Онда баба изиђе напоље, а царев јој син рече: — Е, баба, ја сам тебе служио
Краков, Станислав - КРИЛА
У шталама од грања рзали су озебли коњи, и мазге се ритале помамљено. Курјаци су урликали далеко у планини, и тражили лешеве под снегом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Волци што ходите по горах, лафови, што блудите всује једити рисови, Што ловите овде со страхом курјаци, што гаврани гачу гладни под облаци: Ево мене, ево, ја сам наше јело, давно је смерт моје заслужило тело; Заслужило да
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
чобани су снивали немиле и чудесне снове, а пси су око торова некако тужно, претужно урликали и завијали као гладни курјаци усред зиме на планини. И пође шапат од уста до уста: — Рељин брњаш осванô мртав у бари.
Вргли руке, прошћете, остраг, па 'одају гор' и доље по одаји. Намргођени, љути, кô гладни курјаци; шуте. — Зар не да? — викну Симеун кад ме угледа правни' шака. — Не да.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Залутали су! Дадара да залута?! Неко други можда, али Дадара никада не би могао да залута. Напали су их курјаци! Дадара би изашао накрај са три чопора. Кад он почне да коси мачем...
Видео сам кад је одједном одрубио две главе некаквим Грцима у Пологу. Снажурда је то. Ма какви курјаци! На стотину људи курјаци не смеју напасти. Смрзли се успут.
Снажурда је то. Ма какви курјаци! На стотину људи курјаци не смеју напасти. Смрзли се успут. Јуче је био мраз, прекјуче и свих последњих дана брисао је северац.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Начинити да се људи не туку, да жене не буду сујетне, да се курјаци с овцама друже — то ја за посао не држим. Једним словом, све што је на земљи, испод земље и више земље, — све што се
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
мора пасје крви Без освртања безбудућни за мном Можете ли На нож земаљско им и небеско Смрт је нас одавно сита На нож курјаци моји мезимци непребола Главе вам се већ са коца кезе Ионако вас нема и нема мене Хоћете ли РУЖА НАД ЧЕГРОМ Је ли ово
је пашчади Када се пробуди поћи ће по њу Са црном марамом у левој И црном ружом у десној руци У сусрет ће му изићи Курјаци његови на црним коњима Са црним заставама Носиће му главу На укрштеним црним фрулама Везаним црном косом
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Чувам само један метак. — А шта ће ти тај један? — запитах га. — За себе. Ако занемогнем, те да ме курјаци живог не растргну. Сустигосмо и једну „воловску колону“.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Спавајте, спавајте заједно курјаци и магаре: Пејзажи извиру из очију и теку низ лице, Сузни огољени пејзажи, Од савести и мраза дрхћу озебле убице Са
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
доброму стаду твојих оваца, јер се ми шњима хранимо, а ти учини тако да се угоди, да и твоје овце с миром буду а и ми курјаци да смо сити, зашто свачије очи к теби гледају и на те се уздају и ти им храну издајеш.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
У њој је испричано како се вешто умео осветити Мане Зони, тако вешто да је испало сасвим по оном народном: „И курјаци сити и овце на броју”, или, још боље, по оној.