Употреба речи кустуру у књижевним делима


Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Обучен је што смјешније, понајвише у какво старо одијело, и припаше какву стару кустуру (сабљу), и мјесто ките, на сабљу објеси малу чутурицу медене ракије. За клобук добије замашну перјаницу пиетлова перја.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

пао сам кâ проштац... Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем. — Доле ту кустуру! — цикну кмет. Ђурица се само одмаче неколико корака. — Доле нож, кад ти кажем!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

А баба одмах призајми кокош око куће, а кокош се негдје сакрије. Баба оде у кућу, а кокош нађе кустуру гвоздену, па излети на панте, па стаде кокотати: — Стери, баба, кабаницу, да ти проспем дукате.

А баба чу, па излеће, а немаде кад изнијети кабанице, већ погледа горе, а кокош пусти кустуру, па баби избије једно око, и тако баба оста ћорава до вијека свога.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Знао сам да их шаљем у смрт. Одабрао сам старе војнике: Ратка Чигру, Милију Вугу, Кустуру, Петра Мрса и Мркојла Пиогуза. Гледао сам их док послушно седлају коње, припасују оружје, узјахују и излазе на капију.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности