Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па од његове толике прљавштине ни новац не би могла да оставља где треба, већ одвојено, на земљи, у какав кут, ћошак. ИИИ ЉУБА И НАЗА Иза гробља, до реке, живела је она. Испочетка у рупи, доцније начинила колибу.
И, тако крадући се, зазирући од свакога, иде и једва чека да нађе и завуче се, сакрије у који кут, ћошак. Па да ту тако сам, згрчен преседи цео дан. Питате га: — Шта радиш, море? — Гледам си.
И тако ишла за њим стешњавајући га у какав кут док не би дошла до њ, узела за руке, одвела у његово собче, тамо водом освежавала, умивала, полагала у постељу увијала
Африка
Фотографишем најпре једно село од прућа на кољима, у удубљењу између шуме и воде, затим један кут Раја: један сасвим наги пар који се купа. Девојка и младић стоје у реци до колена; у рукама им траве које сапуњају.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Тај се човек завукао тамо негде, у неки тајанствени кут Европе, у неку фабрику вели, а ја бих рекао у неку интернационалну разарачку ћелију.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
— Склепташе је: „Баба-Маро, Де нам приповедај!“ Што ће баба, није фајде, Већ је у кут села, Пр „Дела, бако, дела!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сав зацењен, гушећи се, изиђе Станоја, и опет седе, сави се, у кут до врата. Загњурио космато лице у ручерде, па јеца. Сузе му иду низ руку. Стриц га погледа мрко. — Што плачеш? Ћут’!
Клекну до свога брата чича-Томе, наслони се на његово колено и гледајући стидљиво у свој кут, чупкајући бошчу, запева мило, дрхтаво, из дубине...
И зато кућа им је изгледала као гола, празна. Нигде ништа. Тек у какав кут поњава, асура. Полица никад уређена. Око огњишта столичице за седење, неке изваљене, неке бачене чак испод наћава.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Сентандреја - Васа Решпект. Давно беше - плусквамперфект. ПРВА ГРОБНА ПЕСМА Вечан кут. Време зри. Црвен, жут мрамор бди.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
на меки лежај, на слатка јела, и најзад мачак изгуби главу, даде слободу за машну плаву, за чанак млека и топли кут, сави се лено под свилен скут.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мада је у даљини већ свитало, у возу је опет био потпун мрак. Изнурен, опет сам сео у мрачан кут вагона, сам самцит. По неколико пута рекох сам себи: Суматра, Суматра! Све је замршено. Изменили су нас.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре | но што је он изашао, она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући. Али ипак знало се да се то никада не сме дознати. Ни родбина, нити ико.
Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју. Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато и тражи да сада свирачи
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Да ми је само сагледати дна Још једној тајни, и видети пут Великог, тужног и шареног сна Младости наше, и видети кут Где ће нам душе вечни наћи стан!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
(дакле, шјор-Гргу зову Балеганом.) — рече у себи Бакоња. Кад је било доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Благослов“ (вечерњу), служаше фра-Вртиреп.
Како Боне и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше наставак Крстова причања: — Ископâ ме из темеља, бездушник!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Затим је у кухињи попио шољицу каве с примјесом јечма, дувајући у њу и разроко зурећи преко руба негдје у кут, у влажни предио испод излива, гдје се из рупице међу плочицама кадикад појављује жохар.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ал' цар погреши. Јер исти пут Не води слави, него ужасу. Небо и земља немају кут За Сина новог сад да га спасу. Јер као слава и ужас тражи таласе. Сем Цара избрани народ пропашће, зна се.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Исправих се у седлу и погледах пут Сазлије и Бабљака. Ваистину диван кут и најлепши на Косову. С једне стране га готово грановесно ограђује Љуботрн, а од Лепенца па тамо до иза Неродимља као
Као да су знали да је читав тај кут био цароставна престоница, обориште Сврчина и Неродимља, па почели да се настањују, да би оджелели већ једном ону
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ту нађе пуно греха, нигде покајања, Завишћу, мржњом, злобом оскрвњен сваки кут; Анђео хтеде натраг, ал’ већ не мога наћи Из овог земског глиба натраг у небо пут.
Зато терај даље, даље, обилази сваки кут, — Шетај двеста, шетај триста, само немој тисућ пут, Шта ја рекох? Сад поричем! Па већ газиш тисућ пут!
Петровић, Растко - АФРИКА
Фотографишем најпре једно село од прућа на кољима, у удубљењу између шуме и воде, затим један кут Раја: један сасвим наги пар који се купа. Девојка и младић стоје у реци до колена; у рукама им траве које сапуњају.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
рисна, А разјарена Деца Дана Стижу кроз пустош, где се сурвава, Где се од ноћи дан ужасава, На плави, цветни кут Јадрана. Гацају горде чете, које Преко језера стегове носе, Тутње поносне легије што се По голетима фијучним роје.
Само твој да сам, и сав да се свијем И да ме очи твоје воде рају, У кут где боли и уздаси стају: Из твога ока да утеху пијем.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
3 Ходим — ни трага. Ил’ траг би, луди да тежак бат стврдла ова здрузга утабáња. И животом то да бризне сваки кут, путу здрузгати је стопу, стопи пут. 4 Ходом то у неходе, у беспуће непутем, и броди да се не преброде.
2 У тишину се облачим, тајном проговара твар. Пепео ветри ме веју, остане жар. 3 Бездоман, топли нудим кут. Беспутан, даљинама поведем на пут. 4 И судње ме, и мрем, а живот отвара тек двери.
Стена ми је вечни Бог, И луг цветни мој врт, И свежи ми смокве хлад Кад подневни пече жар. Вечни Бог ми тихи кут Кад затресе небо гром, Вечни пријатељ мој благ. Ја славим те и волим, Вечни, вечни мој!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: — Хајде да се руча!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, и врло јако мирисао (Нар. песме, збирка Н. Кашиковића, ркп. СКА, кут. ИИ). БОСТАН Мелоне (цуцуміѕ мело). Бостан. 1. Wаѕѕермелоне. Лубеница; пипун. У околини Ђевђелије л.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И овде, испред твоје куће, скривен у какав кут, целе ноћи гледао кроз прозоре, да кроз њих, кад проминеш, на завесама бар твоју сенку сагледам...
МИРОН Ништа јаче, ништа веће нема од живота. Ох, како би мени било када бих имао какво лице, какав кут, где бих знао да сам увек, у свако доба, вољен.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
да је скроман – придружује се мрзовољно Бора Станковић – и као што је ред да се један дезертер прави туткун, да седи у кут, у пепел, да не даје глас о себ'.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Месеца седефни сјај? Пролећа звезде и руже? Сребрни поток и гај? О, бежи, бежи, мој знанче, Јер овде зиме је кут — Све моје цветне наранче Вихор је покидô љут.
Она снова види све вечери касне, Кад је у колеби сваки кут грохотô; Види сва три сина, све ликове красне, Огњиште и ватру, вериге и котô. Све види и чује.
9 На крил'ма песме ове На далек хајдемо пут, На жале Гангесове, Где дивни ја знадем кут. Ту бујна башта је нека Где трепти месеца сјај, Ту верну сестрицу чека Цвет лотов у загрљај.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Растјерао је кокоши по дворишту, ритнуо се на крмачу и силом повукао Јованчета у скровити кут иза штале. — Ехеј, донио је! — Ко донио? Шта донио? — Па донио он! — викао је Стриц. — Који он? Што галамиш.