Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Србова, и четири с њиме арамбаше: до два брата, два Недића млада: Димитрије и с њим Глигорије; треће бјеше Дамњан Кутишанац, а четврто Дамњановић Панто. Сва четири јесу једнолика: једног раста, а једног погледа; једне ћуди, а једне помисли.
“ То рекоше, па се послушаше, сви шарене пушке потпрашише, па Недићи напријед пођоше, а за њима Дамњан Кутишанац, за Дамњаном Дамњановић Панто, а за Пантом дружина остала.
Земљи паде Дамњан Кутишанац, земљи паде, пушци огањ даде, и он уби у турској ордији из Зворника Асан-барјактара; Асан паде, барјак му остаде.