Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У кишна поподнева, док се мувам по соби тражећи по кутијицама дугме за кошуљу или батајући дланом по новинама да испод њих напипам затурене наочари, у оном старачком мрмољењу, у
бијелих вјенчаних вијенаца, расутих оквирића, с фотографијама, увојака мртве косе похрањене у затвореним ковертама и кутијицама, више ми није говорила ништа, није више свједочила ни о чему него о својој умрлости.