Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ни семе у бразди, ни стопа на путу, И како је тешка сена коју вучем! Канда туђе срце бије у мом куту? Све светле палате живота под кључем!... Вај, колико пута умиремо? Ко би Знао за све тмине под сунцем!
Африка
Док вечерамо у Ману они су близу у куту иза мене. Одседамо у бенгалоу трговца Јорка, који је на путу, али чије слуге знају да су моји сапутници Јоркови
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Око пет почињало је такмичење ИИИа и ИИИб у кошарци и ја сам знао да ме већ очекују у куту дворишта одређеног за кошарку. Због своја два метра био сам готово незаменљив и то ме је обично доводило до усхићења.
Шта онда? - Он је збиља луд! - Атаман отпљуну у страну, али тако да му се опушак цигарете, ипак, задржао у једном куту уста. Неколико клинаца направи круг око нас, док је тренинг крос-контрија и топот стотине ногу јењавао.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
који је за ово још раније припремио тестију или ђумче с водом, зграби суд и почне за њима да туруве вода, говорећи: ’куту вода брз да биде’.
Милићевић, Вук - Беспуће
с поља, већ из душе, и која је још страшнија и леденија, — у тој хладној неуређеној соби, у тој жени, згуреној у куту, која ћути која се не миче с погледом који више ништа не схвата; за коју је с њезиним сином умро читав живот изван ње,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сад се јунак смири мало, Али дуго не остало, Плаим оком ето гледа Тамо куту унапреда, И ето се узнемири, Узнемири, усплаири: „Гледај, гледај, та она је, Гле, на гребен веће стаје, Гле, на
Тако седи он у куту, Премишљајућ срећу љуту, А око њег' гле војнике, Пуне оне пусте дике, Сваки с' чини с педи већи, И за царем барем
Кад сутра сунца крас изађе, Усамљене ће нас да нађе, На своме сваки биће путу, Ал сваки води другом куту. Итд. до 30 реди. Он гледа све, и опомиње се утопљенога Арсе (Путника) итд.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У сваком куту, по свакој стази по неки јунак из приче гази. Патуљак Палчић тихо се краде, дружину води, играју жмурке, а чим је
ПРОДАЈА У тихом куту, Берек-сокаку, унучић Пера продаје баку. За песме спремна, за приче главна, за успаванке нема јој равна.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Само мрак нисам био, но реч што се без краја понавља у сузама, у куту моје колибе. ЈУТАРЊИ ЗАПИС Свиће. Нећу да кажем ко сам. (Шапатом: граматик) идем по воду.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем. И тамо, спроћу ње, у куту, где је био потпун мрак, чисто се скљока.
Слуга Арса, као чувајући је, клечећи у каквом куту, увек би се испред ње појављивао, да јој се тиме као стави на услугу.
Целог би дана преседела у Софкиној соби, и то у куту, повучена, скупљена, гледајући како Софка распрема, извлачи из ковчега своје хаљине, разне јелеке, раскошне кошуље,
Чак ни саму постељу није додиривала, још мање у њој спавала, већ у куту, углу собе. И то све због тога да не би прљала постељу и гужвала је, те Софка морала понова да је намешта, и тако она,
сасвим прилепљеној око врата, слепоочњача и потиљка, видело се да лежи и спава тако обучена, и то више постеље, у куту, на јастуку.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сами, у куту тешког, црног влака. Мала језа зиме, или страха, мину Телима нашим при одласку мрака, Када хладно сунце са висина
јасиково лишће с грана, Трептати свакад, много, мало, Трептати увек: у тишини, У бурном ветру, на висини, У мирном куту, где се чини Да не допире вал оркана.
Тада су један цвет на путу И миран поглед мутна ока, Сенка дрвéта, лист у куту, Уздах, ил’ осмех, ноћ дубока, Дизали често силне, веће Шумове туге, бола, среће У мојим груд’ма...
БЕЛИ МИР Аветињске буре оргије се чују Крај пећи, у куту моје мале собе; Изгледа да сикћу, бесне, куну, псују, Урлају, и вриште, и грме, и кòбе Над грâдом страсти, греха,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Под на тријему бијаше покривен његдје даскама, његдје плочом. Кад обрнуше другијем лактом тријема, Бакоња видје у куту једне стубице налик сврдла; оне сметаху проласку, а не вођаху нигдје, јер њекадашњи отвор иза њих бјеше зазидан.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Али само ако се ти преобратиш у Звездана, а болеснику даш свој живот! — невидљиву за друге, опази Златоусти у куту собе Рибљу Главу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
улици се народ живо креташе, зврјање кола и топот коњских ногу чуо се свакога тренутка, а он непрестано сеђаше у свом куту непомичан, укочен, сав удубљен у своје немо, дуго ћутање. Ни једне мисли, ни једнога покрета!...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Добро ми је, лако на овоме путу. Облак с твога чела одагнај и скини, И срећног ме сањај у свом дивном куту. Да знаш кол'ко патим кад помислим тако Да ме можда чекаш и изгледаш свуда: Мене све заболи и плак'о бих, плак'о, На
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ »Нови Требевић« 1892. СТРУЧАК ПЛАВЕ ЉУБИЧИЦЕ Стручак плаве љубичице Међ’ травом је пупољао; Мирисаће у свом куту, — Ма га нико не узбрао. Опази га једно момче: „Ех, кад бих га драгој дао!
Звезда звезду гаси Дахом бола сиња, Ал’ у неком куту, У самртном ропцу Сунце јоште тиња, Тиња да прижути Тог призора блед.
Краков, Станислав - КРИЛА
Оне су им дизале сукњице и сулудо се смејале на промењеним улогама. За њима, у једном куту, било је још двоје. Плава Зизи имала је врх подшишаних коса официрску капу.
Душку су очи сузиле због дима. Свугде је висило суво месо, којим је Марџукић одмах понудио госта. У једном куту је била гомила конзерви. Отворили су и баквицу са вином. На вратима се помаљали нови људи.
Петровић, Растко - АФРИКА
Док вечерамо у Ману они су близу у куту иза мене. Одседамо у бенгалоу трговца Јорка, који је на путу, али чије слуге знају да су моји сапутници Јоркови
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ XXИВ Можда није то баш тако — — Можда бејах где на путу, Па се жељан врнух дома, Своме гнезду, своме куту. А преда ме ти изиђе, Окићена са бисери, Са бисери наше среће, Са три сина и две кћери.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И узбрао сам, кô кришом, пун жуди Цвет један, што ми још мирише груди, Цвет тужан, бео и у куту скривен. XX Звиждала је зима, кад смо овде били Крај овога жбуна, што сад зелен листа, По коме пролетњег сунца
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Руже што у муци, да умине, везла, кô мрље крви на зиду тамом лапе. Прислужи, мамо. У куту где бона певушила, на стручак наде кад мирисало, жица је, чу ли, прснула. Прислужи, мамо.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
На огњишту пламен лиже Камен студени, И у куту слике ниже Мртве јесени. Хладном кишом овлажене Ћуте равнице И ја склопих уморене Своје зенице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Само једна дубока јаруга, па се напоредо пење Пожарска Коса, крива као леђа у једногрбе камиле. У једноме куту ове косе, међу стенама и кршевима назире се село Горњи Пожар. Цео овај масив укршта се, збија, увале пониру.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Бранко, мој Бранко, да ли девојка, да ли крин, да ли мач, Чистотом својом претходивши зору, Заспаше у куту ока ти? Клокоће извор у Тами.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Постигла је сврху. У свакоме куту Њезинога срца нова снага дршће, Нити она гдегод одахне на путу, Но с дреновим штапом корача све чвршће.
1911. МОЈА СОБА Један кревет, астал, књиге у ормару, У куту бачене новине без броја, И лик мајке моје виси о дувару уз икону, — ето, то је соба моја. Малена.