Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Неко куца на моја врата. Ана ме зове на вечеру. Твој побратим ИИИ ПИСМО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Деде, спаси бог! — прекиде га поп Спира. — На спасеније! — одговори му домаћин, и куца се и с њим а и с поп-Ћиром, и то још двапут. Пију и разговарају се, и опет пију.
Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру, с којим је мање познат; кад се куца, с поп-Спиром се куцне једанпут, а с поп-Ћиром увек по двапут.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Мени опет десно око игра; плакаћу. Тек што Паулина последњу реч испусти, а неко на врата куца. — Херајн! Врата се отворе. Напред чика-Гавра а за њиме Чекмеџијић. — Госпођа-Макро, јесте л’ ради гостију!
Сви се чуде. Стану пред кућу Алкину. Алка је већ извиривала кроз жалузије. Срце јој јаче куца, ето јој живе жеље Миливоја.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Видиш како ти уватим? Море, не можиш да превариш Грку! Видиш, ја, видиш! (Куца се по челу.) Нега да му кажиш да ми више не дођи у моја куђа... ЈУЦА: Тако нико не говори ко има девојку на удају.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ни тамо, у прошлости, у његовом бившем животу, није све било лепо, светло, разборито, али је бар чуо како му срце куца, кад је куцало. Могао је да гаји и неку надежду. При крају дана, кад би се од коња растао, налазио је своју браћу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Особито кад је чуо да је господар Софра три хајдука убио, поче га армицијаш мерити, и све куца чашу с њиме. Господар Софра тек од беде одговара, зева, једва чека зору; тако исто и Кречар. Није шала, хиљада форинти.
кратком капуту, са шест џепова напред, а на левој страни горе из џепа му вири свилена „шамоа” марама, свакој срце брже куца.
Њено срце вене. Падне у болест, и то болест срца; ужасно жалосно јој куца срце. Па онда Пера сасвим се забаталио, отпадно се од куће, од матере, од оца, нити је изгледа да ће отац на главу
— Опет ти кажем, Софро, да су наши дани избројани. Кречар дигне чашу и куца се. Господар Софра куца се и испије, па одједаред почне горко плакати.
— Опет ти кажем, Софро, да су наши дани избројани. Кречар дигне чашу и куца се. Господар Софра куца се и испије, па одједаред почне горко плакати.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
(Разгледа друге карте.) Цела истина! Ала је овај други смртан; но јошт се нада. (Прстима куца карте по реду.) Венчање зацело; - мала забава. Девојки велика радост, и новци у кући. МАТИ: То је.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
„Доста нам је маца, меца, куца и зека!” — ова парола је, у једном тренутку, избачена као чаробно упутство за осавремењивање дечје песме.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Да се куцамо. А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом, а вели домаћину: — Море, прико, ти само накриви капу, па уживај! Колај работа за то!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Око врата, око свога злата, Па је стиска, па је младу љуби, Од милине да ј' угризе зуби, Дркће мома, а срце јој куца, Отпињу се од кавада пуца.
у њег' очи управио, За горицу злаћано заходи, Чини му се срећу му одводи, Нешто му је и чудно и тешко, Чудно куца срце му витешко, Да је јутрос, кад бој запламтио, Лако би се чуду још довио, Ма су Труци у неврат расути, Па на
свира јасно, тио, Красну песму удесио, Кô да тужи, кô да моли, Кô на срцу да га боли, Баш онако милостиво; — Моми куца срце живо; Спусти суде на пољану, Глену небу, па уздану.
„Твој посô, драги, он је био крут, Од' амо да ти скинем труда зној; На моје срце оди, оди амо, Што здраво куца, и то за тебе само.“ 11.
“ 25. И мени души није било лако, А срце моје тешко мени куца, Ја гледећ у њу, сам сам с њоме плакô, Што год сам рекô, језик мени муца; А опет зато, било макар како, Мада ми
„За њом, за њом!“ језик муца, Ма срце им чудно куца. Они иду, ма што ближе, Већма им се коса диже, Под кожом им страва мили, Дела помоз', Боже мили!
Да, за госте!“ крчмар муца, Јер већ и он пуно с' куца. На сто бокал меће мома, А јунаци на њег' ома. Ал' за цуром с' вођа маша, Ма умаче декла наша. — „Лака нојца!
Јала, брате, удри, туци! Познају се горски вуци. Урош гађа, пуни, пуца, Ал' му празно срце куца. Куд погледа, онде пада, Ох да убит мож' и јада, Што га мучи, што га мори, Што му живо срце пори!
И све се више њему прса дижу, А врело срце све му већма куца, Јер онде лежи њег'вог срца рај. „Ал' ди је анђô, да ме онде чека? Милева ди је?“...
Шта то мора бити — У сјени ваљда је? Он иде тамо. Ал' није њему као што је било, Јер ако срце његово и куца, Кô што је мало пре ту куцало, Толико силном љубав то и чини, То куца не кô да ће штогод наћи, Нег као да ће шта
њему као што је било, Јер ако срце његово и куца, Кô што је мало пре ту куцало, Толико силном љубав то и чини, То куца не кô да ће штогод наћи, Нег као да ће шта изгубити.
Да није ветрић што кроз лишће мили?“ На прси он њој руку своју меће И осећа ди у њи срце куца, Већ мицати се њена уста види, И опет не сме да је загрли, Јер он се боји да је опет натраг У пређашњи не баци
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и сат зацактао јасно и равномјерно, он га узе у руке, принесе десном уву и сав озарен прошапута: — Аха, ради, ради, куца!
— А куца? Хоће ли ту бити и нека стара куца, трома и вјерна, пуна преданости и туге? — није одступао дјечак. — Наравно.
— А куца? Хоће ли ту бити и нека стара куца, трома и вјерна, пуна преданости и туге? — није одступао дјечак. — Наравно. За куцу увијек има мјеста.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
згуриле и, зајапурених образа, светлих погледа, заталасаних груди, слушају мантафе, а ручицама стискају срце, да им не куца тако јако и силно... Одједном изиђе и моја. Познадоше је по црвеној врпци. Мати је, при преводу, поче извртати.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
греје од главе до стопе, од главе до стопе дркћући од нада, стала је пред црна манастирска врата, на црна врата белом куца руком, из бела грла, танким зове гуком: „Ходите оци, ој, оче, ходи! отвори врата једној сироти!
Гледао је вајаоче пуну чари, пуну мила, све му рука лакше куца, све му лице блеђе бива. Усами се, не зна шта ће, косу мрси, рухо кида, замршаје срца свога у лавиринт сулуд зида.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Мујо не шћеде ни ока на њих бацити, већ једнако преда се гледа и куца празном лулом о тле, јер не имадијаше је отклен напунити кад у кеси ни прашке духана а у џепу ни пребијене паре.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
ноћу дишеш, ја у полутами Осећам како тишина светлуца, Док слушам како поред узглавља ми На слепом оку твоје било куца; И тек у зору капке такне сан ми, Кад твој се тањи од близине сунца: Већ годинама у синкопи снимо, А наша љубав стари
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
А шта је то тридесетак речи, питам ја вас? Па то се заборави док кажеш — бритва! — Јел ова куца у питању? — упитах, мања од маковог зрна, поучена искуством претходног дана.
“ Наравно да читава ствар није нимало литерарно успела, пошто дактилографкиња М. Б. куца наслепо. Дакле, шта је казала Ана те вечери око десетке, протежући се од јастука, на северу, до Чарлија поред ногу, на
Почне да се куца јајетом и да виче потпуно избезумљено: „Христос воскресе!“ Ја и матори се поваљали од смеха. Било како било, измеримо
Зашто од два, а не од десет? — питаћете се. Због тога што мој матори не уме да куца на машини са свих десет прстију. Шта се даље дешава? — Донесите ми дуплу кафу у моју собу! — наређује.
И то само стрипове, читуље и метереолошки извештај ... Да куцнем у дрво! (Суле куца три пута у дрво, а затим, из заборавности, виче „напред“, али нико не улази јер су врата разреда још увек закључана.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У шуми овој, ко зна да слуша, бесмртно дише народна душа, херојско срце његово куца и видик блистав до среће пуца. У њеној сјени опоро се рађа чудесна справа, чаробна лађа.
У млину старом ко буде сада, није му друге, глава му пада, куца му задњи сат!“ Кроз гору ломи дивова група, гвозденим ходом дружина ступа, батова десет у брвна лупа.
Патуљак Рудар лута по тами, иде по глувој рударској јами, пијуком куца и лампом шкиљи, пажљивим оком у руде пиљи, знакове даје, лагано ходи, подземном благу рударе води.
Олуја иде, дрвеће пуца, облак се вуче црњи од гуња, а мала Рада на врата куца. „Отворте људи, бојим се муња!“ Узалуд зове сирота Рада, у малој кући тишина влада. „Ипак ћу ући!
“ Ево и буре са Мразом дедом, окива поток дебелим ледом, ексере оштре пажљиво куца, смрзнуто дрво од студи пуца. Водопад стао, утихла бука, гњура се у муљ зубата штука.
!“ Уска врата, широк деда, гурају га ко медведа, озноји се чича сав. Чак и нека куца скочи, зачуђено шири очи и све виче: „Ав-ав-ав!“ Најзад, богме, с много муке — држ за ноге држ за руке!
“ Из рупе вири јазо, на сунчан жмирка дан, нуди поспаног мачка: „Купите зимски сан!“ Бескућна куца скита, тужно јој светле зене, свакога успут пита: „Зашто не купиш мене?
Из „Хајдук Станка“ покраде Јанка Кȏ куца туђу кост, Андрићу Иви (нека нам живи!) однесе с Дрине мост. Његошу славном из „Горског вијенца“ откиде сјајно
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— О извините, господине, ја сам сасвим заборавио. Ево, трчим. Пет минута доцније ломњава по степеницама и деран куца: — Смем ли ући? — Слободно, Васкес! Васкес, хоћете ли ме пробудити пре пет? — Хоћу, господине.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Но шта је његово тамо? Је ли далеко, ил је у средишту што куца у нама, радосно и неисказано? Свет који је свет не може се извести из Ничег и Нечег, нити се може поставити као
на ћувику или је месар суши у димњаку а жена (код жене смо стали) свлачи се иза вајата и чека на врата неко куца силази с хума где су крчме и мртваци и носи кобасицу минут испред коњаника који увек знају страшно место ето
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: Па да зађемо по собама. АГАТОН: Чек' да зовемо Сарку, нека их она сазове. (Куца на Саркина врата.) САРКА (долази): Је л' ме зовеш, пријатељ-Агатоне?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Груди се надимају од жудње, срце куца јаче и веселије, а ти у себи узвикујеш: Камо рад? Дај да се ради!... Улазећи у школско двориште, Љубица опази како се
»Шта ово они говоре само о злу, кад је свет тако леп, сунце тако топло и весело греје, срце у грудима тако живо куца и све, све је удешено за лепо пријатно живљење!... Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?..
тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље куца, али се он стара да га засад угуши, јер му данас и у оваким околностима није место.
Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа му руку!... Ха-ха-ха... А он, шмокљан... У том се врата отворише нагло, и Стојан уђе.
Где је она?... Ах, одједном се сети онога страшног... Коса јој се стаде одвајати од главе, срце се следило, стало, не куца нимало... И она се сва окаменила... Ужас!... Које је доба ?... Заранци... Па он је већ мртав... мртав!... убијен!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Деси се да се пробудим, од ноћна близа неба плава, и ставим руку на срце што куца јако. И да се тад у мислима занесем, и осетим полако, полако: да је младост прошла, па се стресем.
Давно је мртав тај чувени музичар у Новом Саду, и тај чувени официр, а мртва је и она. Још само моје срце слушам како куца. Цор меум вигилат. Моја „кривица“ у том замешатељству није била тешка.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја... Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...
Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!.... Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ДАНИЦА: Ух, саксије у кујну!... Неко куца. Извол'те! ИИ СИМА СОКИЋ ПРЕЂАШЊИ СИМА (улази на средња врата): Добар дан желим. ПАВКА: Добар дан.
(Погледа најпре на врата леве собе и затвори их, завири затим кроз кључаоницу Ивковићеве собе, а затим куца на врата.) Данице, Данице! (Гунђа сам за себе.) Гледај ти, молим те, ње!
ДАНИЦА: Тако, од речи до речи! СПИРИНИЦА: Добро... (Оде.) XИИИ ДАНИЦА, ИВКОВИЋ ДАНИЦА (куца на Ивковићева врата). ИВКОВИЋ (скочи и одлази вратима): Шта је то сад опет? Ко је? ДАНИЦА: Ја сам! ИВКОВИЋ: Ви?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
тресе у капке, односи кошуље са доксата, (Ветар пред којим жути листови у страху беже), То значи: стара зима штапом куца на врата. ГДЕ СУ ОНИ ВЕТРОВИ Самог себе век као да преплови.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Неко је са мном! Срце бурно куца... Из мрака ноћи тихо се испреда Сенака облик, тканина одела И рита њиних. Ноћ постаје бела К’о велик покров.
Ко то куца? Човек, жена, дете? Мржња, нежност, превара ил’ срам? Свеједно је да л’ ме разумете — Ма ко био, желим да сам сâм.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
пјева, гдје крава не риче, гдје овца не блеји, гдје коза не вечи, гдје пас не лаје, гдје дијете не плаче, гдје маша не куца, гдје се гусле не чују; хајд у ками, у гору, у воду: ту ти мјеста није!
јаду нема: На лисицу пушку наслонио, За пећину главу заклонио; Кад удари, за много не мари, Када пуца, њему срце куца, Кад промаши, мало се уплаши, Кад убије, од крви се крије!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Чагаљ, Шунда и Ркалина шаптаху њешто живо мећу собом. Чагаљ упро кажипутом у своје чело па куца у њ. Осињача рече дјеци: — Ајте’ пољубите руку стрицу и реците: Вала наш липи дујо.
Кадгод би видио што немило хоћаше га забољети у куљи. Сви грају. Балеган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Од росе — земља се за ноге лепи, пуши. Ја дижем пали лист: у руци — пуца! Сунце о врата брда сјајем куца. (Стид му у млад руј боји чело, уши.) Глад ми завија у стомаку — псето, Па зрње неког млечног класа жваћем.
О тежи је мук од тешких речи. БЕЗ ЉУБАВИ Кад ће снег из моје главе да престане: Већ ми место срца куца комад целца. Празан сам и бео као дно кречане. Најзад, црни свете, ево твога белца!
Не знам: да л крај мене дише град ил шума, Да л сам свеж ко шибље ил ко пањ ороно? О мој оклоп поноћ куца ко о звоно. КАЛЕМЕГДАН Где је музика што се некад чула?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ухвати капијицу и подиже је. Увек се тако отварала. Брзо иде по калдрмисаној стазици. Куца и, не чекајући да му се одазове, улази, зауставља дисање, да му глас буде гушћи. — добро вече, господине професоре.
У сенци се види дечаково лице, омршавело и измучено. Дуго стоји, па прислони лице уз Адамов врат. Чује како мало срце куца. Удише мирис младе коже и плаче. Нису хтели да ме убију. Нико ме се више не плаши. Али ти ћеш да порастеш.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Биће доста ако, Куцнув и ја у узвишено звоно, У које куца поколење свако, Једно за другим, с вером или боно, „Видим како се, у магли што руди, К'о незапамћен мастодонт
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Спаси ме!“ Осећам: уста ми се осушила, у слепим очима, у билима, под грлом, под грудима, свуда, лудо брзо бије, куца нешто као чекић; полудећу, умрећу, шта ће бити са мном!
На столу куца сат онако, у углу трептавим, болним, чини се, последњим пламичцима пуцкара кандило. Мир укочен. „Јао, шта ја радим?
Али тачно могу да замислим какав си изгледао у борби и онда кад је твоје детиње срце престало да куца. То ми није тешко да погодим, јер сам познавао и твоју душу и твоје мисли. Сирото јагње наше!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Између нас и њих лежи нешто премучано, нешто тамно, као умотан леш. * Излазе ми пред очи агоније блиских особа. Још куца, и доста пунано, артерија под кољеном. Мишић срца још се бесмислено стеже и растеже, по снази навике.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Година 1898. и 1900. понуђен је влади и можда би био и усвојен да сам ја један од оних који ”куца на мала врата”. Тада сам заиста мислио да би мој изум окончао рат због своје велике разорне моћи и искључивања личних
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
К теби се журе, ширећи руке, Гдегод те виде дечица мала. Воли те куца, воли те цица, Воле те пчеле, зналице цвета; За тобом трче пилићи мали, Канарица ти на раме слета.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА (отима се): Ако бога знате, пустите ме. РУЖИЧИЋ: Дафно моја, зри мога лица; ово серце (хм) за тебе куца. ЕВИЦА: Ах, оставите ме, оставите ме, ја с вешцима нећу ништа да имам. (Отресе се од њега и побегне.
Ово је президент што вам носим Истина, могло би и друго бити него бурмутица и сат, али он ће показати колико пути куца срце кад оће да буде венчање.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
обали клони Ако смо пали били смо паду склони Овде је ноћ што се животу опире ТИН С друге стране гроба жива звезда куца И запаљени ветар на почетку дана снива Ноћ у моме гласу више не дозива просторе изгубљене које поседују сунца Крв
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ИСАК: Као кип! РАДАК: И сад си као кип: На твоме лицу кап не остаде Од оне крви што нам казује Да живот куца још у грудима... Вуче! Подај му нек’ се напије — У пљосци биће ракије — Нек’ се окрепи...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Непријатељ већ куца на капије Алексинца. У овом непријатељском приближивању вароши има неке дивље поезије, нечега што је узвишено својим
М. Обреновић ІВ. књаз српски.« А? Је л' тако? — Тако, докторе. — Кажи ми право, како ти сад куца под овим твоје комунско срце? — Сасвим као и пре, докторе. — Но Черњајев и не зна колику је услугу тиме мени учинио.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Мирно куца срце моје, Кô у храму свете збиље. — Што миришеш, песмо моја, Као тамјан босиље? „Не мирише твоја песма, — То је
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мора срце да ми грца, Јер на врати куца смртца, Које око увек суво, Које уво сваком глуво. Пре 1833. Сава Мркаљ СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ ОДА НА РАТ
девојке кипећа прса љубвом, Стидљивожељно погледа на млада и лепа јунака, Да га недрам’ грли, у којима весело Срце куца. Пламту образи сад младом јунаку, И он верну данас тражи себи љубезну.
С тужним срцем сад ишчезне, Смртни Српству куца час; У прсима сваки носи Своје судбе горки клас. Вражда сеје љуто семе, Вера с зове невером, Вук се диже, Милош
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
МИРА: А моје закрвавио, Мој бели дане! СТАНИША (притискајући је к грудима): Лане! МИРА: Па баш где срце куца, Ту прска крв? СТАНИША: Живот је тражио.... МИРА: Животе мој! (Љуби га и опет грли.) СТАНИША: Умал’ остаде....
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
” — „Јесам, господине, како да нисам!” — „Тако те хоћу, голубе мог!” па отрчим одмах на телеграф. (Покрет као да куца у тастер.) „Господину Министру унутрашњих дела. У мојим је рукама ваше сумњиво лице, у вашим је рукама моја класа.
Морам лично, јер овај наш нови телеграфиста, кад је трезан, куца као сингерова машина, а кад проведе ноћ са господином Жиком, па видим шифровану депешу, а он пљуне као да си му, боже
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И замукнув ли, зраком то незнани заведри дан. ИВ И знам, Велико, муком једно, ту куца срце. Увору где извирало, клици утаман биљка, тврдом незнања зрну, где се знало.
3 Не мене, не мене, брата то у незнању мог муклије тим потаја ова мучи. 4 И знам, и знам, срце где куца, од злата или тучи, немо у њему распиње се Бог. Плакало ил’ певало, трнова за уздарје плете му се у потаји круна.
Ћипико, Иво - Пауци
Разгледа се по цркви и застајкује. На великоме олтару служи неки свештеник: по банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на
Иако се томе надао, осјети тога часа да му срце престаде да куца, и за неко вријеме празним погледом, ходајући по кући, у нешто празно гледа...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1888. ОПРОШТАЈ СА ШАЈКАШКОМ Равна шајкаша поља, остајте збогом и даље, Растанка нашег куца последњи, ево, час... Син мрачних рудничких гора искрени поздрав вам шаље: Небо нек чува вас!
У мраку и у самоћи, Кад срце бурно куца и слатки бежи сан, И сузе и наде своје тамној повери ноћи, А сутра буди ведар, кô мајски ведар дан.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ево испунио се тај сан. Колико сам срећан! Но, ко то куца на нашим вратима? Је ли Мефисто или Вагнер? - Ни један ни други, него Хомункулус, тј. „бој“ одељења за ручавање.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
МАТИ ПЕВА ЖАРКУ ЈОВАН СУБОТИЋ Устај мали Жарко, Дошла ти је куца, Да јој дадеш руцка, Дошла ти је цица Да јој дадеш винца, Дошло ти је теле Да ку дадеш млека: Љоке, теле, љоке!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
па се још једаред погледаше гос-Тоша и госпа Нола, и онда, као мађијом покренути, сви троје се упутише прозору на који куца неко ко није ушао правим путем.
— Павле поцрвене јако. А Бранко, када је то опазио, поцрвенео још јаче. А срце у њему немирно куца: не, не, нешто се променило, треба пазити како говориш.
Али, вешта је била да уори време, да је нема кад неко куца, и да је код куће кад је нико не тражи. Е, тако, уорила и сада, утекла на време испред вас.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Улази блед и испивен младић, лекар га пипа, куца по грудима, загледа му језик и преврће му очне капке. — А рђаво спаваш, је ли? Ђак потврђује.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Гле, сат с клатном! — узвикну дечак, подиже увис свој проналазак и постави га на столицу без наслона. — Куца! — крајичком кошуље обриса дечак стубиће сата између којих се клатио коњаник на златном орлу, кад се, наједном, зачу
« — помисли Звезда и осети како се читавим њеним телом разлива топлота, а у грудима нешто почиње да јој куца. Крадом од сестара силазила је Звезда на језеро, остајући свакога пута све дуже, постајући свакога дана све светлија,
Дошао је тек кад су по њега послали Велика Кола, али могао је и да не долази. Ни он није знао шта то у грудима Звезде куца. Могао је само да нагађа. — Људи имају нешто што им у грудима куца! — рече Видар. — Зато умиру.
Ни он није знао шта то у грудима Звезде куца. Могао је само да нагађа. — Људи имају нешто што им у грудима куца! — рече Видар. — Зато умиру. Звезде су вечне, не знам шта је с овом.
— Како да знам која је твоја? — Моја је најнежнија, најломнија. — Мислиш на ону којој у грудима нешто куца? Која стално покушава да побегне, јер не схвата да ће, настави ли како је почела, од сопственог бљеска изгорети?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Изнад глуха града Свуд слепи миши круже, и у тами Буљина буче... И сенке без броја Сокаком грну, и свака куца ми Руком у прозор, како прође која... Ти не знаш...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
она никад не достиже снагу описа с којима смо се малочас упознали: На лоше га место ударила: међу пуца, ђе му срце куца, на плећи му зрно излазило, и јуначко срце изнијело, и бијеле комад џигерице.
То зачула Алибеговица, па говори своме господару: ,,Господару, беже Али-беже, неко куца халком на вратима, чини ми се мој је ђевер Јанко“.
хајдука; кад дођоше бијелу Коњицу пред дворове бега Али-бега, ал’ капија пуста затворена, затворена и замандаљена; куца Павле халком на вратима, а кад нитко не шће отворити, затрча се Сава од Посавља, те прескочи камену авлију, и дружини
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кад се станеш богатити, тек ћеш онда скупљи бити.. Којом но мером мерите, со том ће вам се одмерити... Ко куца на врати отвора му се. Слепац новаца иште а не очију. Трпен, спасен. Ласно до после врло отежа.