Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
’Ајде, дакле, у здравље заручника. Спаси бог. Куцнуше се. Поп Ћира испи сву и наточи још једну себи. — Е, па да се куцнемо, — вели домаћин. — У здравље родитеља заручницина! Куцају се. Поп Ћира искапи и сад до дна. — А и он, и он је красан.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Какав је био пут, није се прашило? — Добар је, још нема много прашине. — Хајд’ да се куцнемо! Гледић на једну страну разговара се са чика-Гавром, а Чекмеџијић са Гледићком и фрајла-Мартом отворио диван на другу
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Дед, Чамчо, и ти Кречару, сад ми да се куцнемо за срећног пута, па ти, Чамчо, отпој ми оно „Изведи из темнице душу моју”.
— Плаче, јеца. Кречару се на жалост да, па и он плаче. — Дед, Софро, да се куцнемо; може бити да је којем последњи пут на Чамчином крсном имену. — Морамо се једаред раставити. Једнако плачу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Зато брже лозовине амо, Да се њоме, браћо, оружамо, Да несрећу, како откуд муне, Дочекамо на те чаше пуне, Да с' куцнемо, чашама звекнемо, Шат немилу како одбијемо.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«.
— »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Дизвинете, од тога сам добио затвор! Да барем има печен компир и тани! А што да не куцнемо овој овде кафеџинки? Мало кундаком у врата... МАНОЈЛО: Треба се чувати и од српских и од аустријских трупа!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сад су ме упознали Добро, онај мерзер не сме жив да се појави... Здраво! — И он принесе чашу да се куцнемо. Војник донесе у порцији врућ паприкаш и стави на сто. Онда из једнога сандука извади две виљушке и хлеб.