Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Он погледа кроз једну рупицу на пенџерлији, виде онде учитеља где нешто шије, а дубоко се замислио. Старац куцну мало на пенџер. — Ко је?... — зачу се меки глас старога учитеља. — Ја сам! — одговори старац. — А! стари Сремац!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им. Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером. — Деде, попе, бекријо стара!... Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...
А три дана држасте оно бденије, а? Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну. Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше: — Хајд ову у здравље капетаново! Хајд у здравље капетаново...
Келнер донесе још две чаше пива пред њих. Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече: — Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и
Тиосав искапи чашицу, намршти се мало и учини: — Их! ала пали! — Не ти каза', море! Ама ћир Трпко!... — рече и куцну се прстом у чело, токорсе да покаже како је он то промућуран, а испод ока погледа на ону торбу воска.
— Богами, ето их ноћас у село. — А зашто ја курдишем овија пусат? — рече ћир Трпко и ту учини »хм, хм!« и куцну прстом у чело да покаже — како је то паметна глава. — Ама да ви'ш ти, ћир-Трпко, још неке беде!
Кад стадоше пред механу, приђе Тиосав и куцну Трпку на прозор. — Ко је? — викну Трпко. — Ја сам! — Кој си ти? — Та ја, ми. — Ви, ко, море ви?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Но исти удари Чуше се шỳмом; мирно закуцаше Удар за ударом, из стабла; и јасно Куцну из црне рогози и шаше — Дуж целог поља... Најзад, многогласно, Доле, под земљом!
И кад опет изби: с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране. Док понова куцну: тихо у том часу Једно гнездо паде високо са гране.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— рече раздрагани поп Ћира, и не примети кад му нали у чашу домаћин, с којим се онако несвесно куцну. Домаћин испи до пола, а поп Ћира сву чашу. — Њој, њој има се више честитати, морам признати! — вели искрено поп Ћира.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Као да га овде нека особита судба чека. Уђу у кућу. Никога нема. Куцну на собна врата, нико се не одзива. Чика-Гавра отвори врата да види има ли кога у соби. Марта ђипи са канабета.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Кад чуше комесар и лечник, ослободе се, пак као непознати иду у собу. Надају се да ће добро бити примљени. Куцну, друштво их лепо прими. Сад и ови седну.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Замијенише их кнез и снаха му, удовица Јоке. Мргуд, раздраган; куцну Јанка по рамену: — Виђе ли ти, млади господине, како старац скаче и урличе, а?... А шта би рекао, колико ми је година?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
предрасуда, овакви сликови, данас, могли да блесну поетски и невино: грип-џип, дугачак — Мачак, штипну—пипну, зуцну -куцну, каза - смаза, краљу — праљу, доба - гроба, принцеза — реза, воде — оде, збрци — брци, дремао— спремао, ђипио —згипио,
Милићевић, Вук - Беспуће
Он га уведе у собу и изнесе ракију. Инжињер се љубазно куцну, с много пријатељског осмјеха, најприје примириса чашицу и мирис га очигледно задовољаваше, сркну мало на врх језика и
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљда била већ петнаеста. Паја узе чашу и куцну се с домаћицом и домаћином, и сви испише. — Жено!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
на њ'га нави, Србин пали, не мож' да састави, Онда трже сабљу оковану, Јер већ турска над главом му плану, Па се куцну с Талом два-три пута, Ал' је Тале присојкиња љута: Вешто ману, окиде му главу, Обори је у зелену траву, То учини,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
а као да ћу га слушат животу до краја. И синоћ баш га чујем, већ доцкан пред зору, а неко кô да куцну на тамном прозору. Заблиста месечина са бледа покрова: — љубавни вампир то је и пратња његова.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
концентрисана лица, погледај како им искачу вратне жиле од псовања и како одмах замахују песницом, ако се случајно куцну с којим другим колима! Нигде то, Чарли, нећеш видети, нигде у свету!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Е па деде, за срећна познанства! подиже писар чашу, додирујући узгред, врло лагано, Љубичину чашу, а са Гојком се куцну другарски. Гојко испи па одмах виде да се и Пера и Љубица нешто смеше и гледају њега. Баш ће бити да се њему смеју.
Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа. Гојко куцну на прозор и доста јасно викну: — Љубице!... Љубице!...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. — Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Богме краљев син најприђе куцну њим у један камен, а то се изручи из њега рпа рушпија златнијех, пак се нагрнуше колико им је доста за пут.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' стани, шта то јекће? К'о напрег од кашља, заптивен, сух. На умору је л' ропац године? На мојим врат'ма куцну неко Збиља: куц, куц, куц! Ја нехотице дахнух: Улази!
И кад опет изби - с топола се расу Задње мртво лишће. Мир је на све стране. Док понова куцну: Тихо у том часу Једно гнездо паде високо са гране...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску. После неколико тренутака отворише се собна врата и зачу се ход босих ногу по земљаном поду.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Где то, где, велиш, да имаш пара? — пита неко трећи састраг. »Трбо« се куцну прстима по појасу на левом куку: — Ево овде. — Добро бар да знам да ти ноћас на спавању — украдем.
— Али то је дивно чудо! Ја просто не појмим како се ту у једној глави, — Комаров се куцну прстима по челу, — могу код тих младих занесењака да сместе и постоје тако супротне идеје: бити противник рата, дакле
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Штета што вас двојица не пијете!... Хајд у здравље наших љубазних домаћина — он диже чашу и куцну се са Костом, а потом испише наискап. Мљаснули су неколико пута устима, и погледали се. — Бре!...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
(ЗАРОБЉЕН ПРОМЕТЕЈ СРПСКИ) Заробљен Прометеј српски трајаше суморне дане Прикован за хладну стену. Ал' страшни куцну час: Из мрачних долина српских са струна гусала јасних Зазвони силан глас.
Узбуђен, ко сабласт права, Он тихо одаји приђе где Амор безбрижни спава, И трипут палицом куцну. И Амор отвори очи, Познаде у тами кмета и одмах на ноге скочи.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Уморну и гладну, ах да! Куцну се дечак у чело, устаде и намести сточић за двоје. Не би га тако ни мајка наместила! Један тањир, па једна виљушка,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Бјежи јадно момче Пријепољче; достиже га Милош на кулашу, те и њега куцну шестоперцем, седам се је лута преметнуло: „Држ' се добро, момче Пријепољче!
Чауш викну, куцну далбулана, кренуше се из поља сватови, отидоше и здраво и мирно. Како који конак унапредак, све гаирет бољи међу
Кад четврто освануло јутро, те пукоше на граду топови, чауш викну, куцну далбулана, нек су хазур кићени сватови, земан дође да ти дома пођу. Сватови се на број искупише у шарену камену авлију.
прелеће, дође Павле двору бијеломе, дође Сава шеру Митровици, дође Јанко бијелу Коњицу, побратиму бегу Али-бегу; па он куцну халком на вратима, — на руци му прстен од мерџана, халка звечи, прстен одговара.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Да га прегледа др Мачак Доктор пацијента штипну Пацијент нешто зуцну Доктор му леђа пипну Затим га у чело куцну СА МОЈЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА НИЈЕ ТИ НИШТА То каза Па га смаза ТЕЛЕФОНИЈАДА На широком царском друму Што пресеца
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Неће, чуло би се. — Па шта ће му онда пушка? — чудио се Стриц. Јованче га сам куцну у раме и озбиљно напомену: — Чујеш ли, прави се ти да не знаш ни за какву пушку, добро је теби твој стриц казао.