Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ја му носим овај конац да њиме премери свој часовник: Пази добро! Кад он буде при том послу, куцнућу лагано о врата, а ти уђи брзо у собу, притисни му обе твоје руке на очи, па нека погоди ко је дошао!“ Тако је и било.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Нека плаче ко воле, Ја ћу да попевам, И са старим матејцем Ведре прси згревам. Куцнућу се с комшијом И с десна и с лева, Ја ћу њему певати, Он нек’ ми отпева. 1837.