Црњански, Милош - Сеобе 2
Је ли видео капетан како кучићи луде и покушавају да своје узе прекину? Нико не воли да га везују. Она се, као мати, нада више од капетана, него од
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
на свету, као што је, на пример, Преверова „Барбара“ (сећаш ли се оного о облацима који фурају низ реку као мртви кучићи, максимално речено, на часну реч!), онда чак ни од сироте „Барбаре“ не остане ништа друго осим три, четири укоснице!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А он каже: — Није ја, него ти кажеш! — Ама сад свеједно — упаде потпоручник Александар. — Како нађосте село? — По кучићи... Насмејасмо се. А смеју се и њих двојица. — А у село коморџије из штаб... баш кувају кафа.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Жене су ништа... Очеви су ништа. Ви сте ништа! Ико, дај им ракије док не поцркају! Видиш ли да чуче око мене као кучићи? — Ђорђе испи чашу До дна. Грч му нагрди лице. Он затури главу као да хоће да је збаци и ослободи се њеног терета.
Веруј ми, није ми у нарави да лажем. Није, белог ми багремовог коца, оног са кога су кучићи лизали крв оца мојега. Ако се на оца не изметнеш, ти ћеш имати памети.
Имало је и времена да се прими. Недељу дана га пазише крџалије. Ја верујем да се није примило зато што су га кучићи ноћу дрмусали. Само их је моја мати растеривала.
Ноћу је свог човека бранила од кучића. Изгризоше јој руке, давила их је њима, па је сва била нагрђена крвљу. Кучићи су јој и хлеб јели и воду локали.
И две раскрвављене руке, без тела и главе, беру са њега беле гроздове. Знао сам да је багрем отац, а руке што су кучићи изуједали мати ми је. У то време није се спавало од прича да је Србијица пуна злата.
У те дане и сањах расцветани багрем што хода и оне две руке што кучићи изуједаше. Зато сам и таманио лајаву поганију што насрће и на мртвог и на живог човека.