Употреба речи кучко у књижевним делима


Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА: Сад да пропадне кроз мало леба што се у кући појело! ЈАЊА: Кучко проклето, што ми дајш ватра у моју срцу? Есмо ручали како фиршт? Есм казо да си чека већеру?

Матавуљ, Симо - УСКОК

Реци јуначки: „бих“, па побјегни женски!... Ево, на! И кнез спусти руке. — Бих! — викну Милица и побеже. — А, кучко једна! — викну Крстиња, која бјеше изишла колибе и чула пошљедње ријечи... — А, кучко, хоћеш ми домазета!

— викну Милица и побеже. — А, кучко једна! — викну Крстиња, која бјеше изишла колибе и чула пошљедње ријечи... — А, кучко, хоћеш ми домазета! Е, нећеш, божја ти вјера. — Јеси ли се помамила, бабо! — рече кнез уставши.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Мислиш да је мати луда? То л' је ћерка та без мане? Така од теб' видим чуда? То л' је мајка дочекала? То л' је, кучко, мени фала?“ 125. „Стани, већ ми не умаче, Стан' да т' платим, тицо лепа!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Ја сам тврдо закључила, и то мора бити. МАКСИМ: Мора? Кучко од жене, та ти си наумила мене да сараниш! Само нека то буде, па нећеш ни по сата бити са мном.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ Она се диже, али је он ухвати за скут. „Е, нећеш док не одговориш!“ „Бих!“ одговори она и одлете као кошута. „А кучко једна!“ викну јој мати, која се бјеше притајила.

истина, спавала кад је домаћин звао, али се бјеше пренула и таман их застала у потоњем, тако да је све разумјела: „А кучко једна! Хоћеш ми домазета!... Нећеш, божа ти вјера!“ придаде стара ијетко.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Молим Вас, да објасним, господине пуковниче! — Шта имаш да објасниш, кучко једна! Ја погледах бесвесно у све, који бесмо ту.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: — Даље од мене, кучко, не погани ме! Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Ти нећеш узети авдес у мојој одаји, нити ће ти моја рука пружити мушке преобуке докле не пронађеш убицу!.. — Ћути, кучко! — плану првак. — Види се да си шенула од памети! — Али не и од образа, господару! Рекох ти пред људима.

“ — „Али нисам робиња“. — „Но ја не допуштам!“ – „Кад би те неко и питао, бре!..“ – „Ћути, кучко!“ — „Хајде, будало арнаутска!.. Ако се бојиш, а ти за мном, па ми држи учкуре!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

А не брини се За скотску полу тела земљиног — Сахранићу је ја... кучко арбанска!... (Удара на њега.) КАТУНОВИЋ: Уклон’ се, Ђуро!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Истом то Давид говори, а од Томина Моста пуче пушка па се разлијеже пјесма и попјевке: — Курво кучко, Симеуне Ђаче! Курво кучко, Парто калуђере! — Познадо' му грло. — Ето га, на моју душу! — повика неко.

Курво кучко, Парто калуђере! — Познадо' му грло. — Ето га, на моју душу! — повика неко. — Ама, каква је то наша мртва строжа?

— Стража је побијена, а оно је био балијски мариветлук — вели паметни Давид. — Курво кучко, Симеуне Ђаче! Курво кучко, Парто калуђере! Јесте ли ми конак приправили? — гигија и попјева Асан-бег.

— Стража је побијена, а оно је био балијски мариветлук — вели паметни Давид. — Курво кучко, Симеуне Ђаче! Курво кучко, Парто калуђере! Јесте ли ми конак приправили? — гигија и попјева Асан-бег. У мени узавре крв.

У мени узавре крв. Поче ођећа на мени од некакве силине и пасјалука пуцати. Ободо' коња, па подврисну': — Курво кучко, Асан-беже Чеко, у сусрет ти иде Симеуне!

Сретосмо се. Он сâм, ја сâм. Ја подврисну' колико ме грло доноси: — Стој! Буди мене миран, курво кучко, Асан-беже Чеко! Кад ме угледа, препаде се силно, поблиједи, обамрије. Оружље му испаде из руку. — Сјаши, балијо!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

) ХАЏИ РИСТА (тапше рукама). Улази Стана. ХАЏИ РИСТА (се подбочи пред њом): А ти, кучко селска, ти беше проводаџисала да се опогани ова наша света кућа?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ Кад је Марко речи разабрао, цикну Марко као горско звере, удари се руком по колену, па беседи сироти девојки: „Кучко једна, сирота девојко! Морô те је когод научити, веће казуј ко те научио?

Наљути се Влашићу Радуле, голу сабљу у рукама носи: „Одјаш’ коња, кучко, не ђевојко! Одјаш’ коња, одсјећ ћу ти главу! Ниси коња од баба довела, већ си мога коња уморила“.

Је ли мени млого дуговања?“ Вели њему бане Задранине: „Кучко, курво, сужањ-Милутине, хоћу тебе пустит на откупе, ал’ је теби млого дуговања: три стотине сријемских волова, пет

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Тол’ко? — Тол’ко се збори... — рече хладно Зона и окрете му леђа. — Е, кучко чорбаџијска, — јекну до срца увређен Мане — таг ће скоро да чујеш и за моје знање!...

“, веће си збори: „Леле, а што ви оцрни образ Зонче ваше?!“ — „Ћути си, кучко, зборим си ја, како је оцрнела образ? — Па станула, рече, побегуља за Манчу онога...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности