Црњански, Милош - Сеобе 2
Што, међу женама – као росијска царица, Елисавета, међу крунисаним главама – светли. Зна ли Исакович како се куша вино?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Усхићен оним чудом којим нас природа прожме кад год заборавимо на себе и широко отворимо очи, Ерић незасито куша сласт бурних, муњевито ухваћених слика, завршавајући своје кратке песме тачно тамо где та сласт престаје.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
сваки помамио, И чујте ме, а што бих вам крио: Ако буде кâ што неки слуте, И ђаури амо се упуте, Ко год хоће нека куша срећу, Нек их чека, ја их чекат нећу, С пола сам им још и утећ могâ, Ал' са града охронуће ђога.
само, ал' пун лета, Пун век јада, пун век мука, Живи пакô овог света, Ал' без гласка, без јаука, Ни се миче, нити куша Да се отуд искобеља, Укочена стоји душа, Нити мисли, нити жеља, Око сјаје као стакло Ма с' никуда не помакло.
XИВ Јадна ли је љуцка душа, Кад све на њу нагне споља, Кад с' одбранит заман куша, Кудгод гледне, свуд невоља; Заман тражи да одане, Кад све жешће нагло амо.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда царевић оде кришом и дође жени, па је научи да куша Баш-Челика ђе му је јунаштво, па се врати натраг. Кад Баш-Челик кући дође, жена га стане питати: — Бога ти, ђе је то
Кад је то маћија видјела, намисли и она да куша онога јела и пића из рога, јер је судила да то мора бити јако добро, пошто се на Милошу познало откад се почео хранити
Лалић, Иван В. - ПИСМО
део Основне извесности по којој равнамо се Кад сводимо рачуне, проверавамо меру Смисла у годинама, ко златар злато што куша Ватром и стрпљивошћу. Али зашто баш Рим?
стрме косе неког чистилишта, Из густе тишме несигурних душа У помицању између два ништа, Говорим на брзину; већ ме куша Ћутање, као облик саопштења За ухо које не уме да слуша — Али ван речи нема искупљења, Па зато зборим; преобиље
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ни хладов хладак ни од влакна влачак а гладан што сам, то ме ђаво куша. Крај глогов-трна кукурек и свлачак. У лањске Цвети увире ми душа.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Верујем, голубане мој, верујем.. Ха-ха-ха. Збиља романтично!... Прелесна дјева куша постојанство заљубљенога јуноше, баца га у тамницу, мучи га, па кад се уверила да његово срце куца само за њу, пружа
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
одвоји се од побратима те онаки какав је крену, и идавши | за дуго почине под једнијем великијем каменом, па почне да куша срећу у штапу. Куцне њим у кам говорећи: „Све жути цекини да буду!
“ Онда царевић оде кришом и дође жени, па је научи да куша Баш-Челика ђе му је јунаштво, па се врати натраг. Кад Баш-Челик кући дође, жена га стане питати: „Бога ти, ђе је то
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ко би рад знати како се то куша, како ли се у усти топи и какову пријатност у гортану, туда пролазећи, причињава, то неће из овога описанија ни од
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Али ја то нећу, јер држим да се бог служи с вамикарце да ме куша и да ме педипше. Дакленка, нека буде његова воља! Али, нас двојица не можемо више заједно.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Остави ме!“ викну. „Тражи још сто дуката. Ако ти кажеш, послаћу“, настављао је да изазива Ђорђе, да куша судбину. После је болесничким ходом изнео нараслу главу напоље, у мрак.
Да проба себе, да куша некога и нешто, да види да ли он може онако како то његови вршњаци причају да раде; док причају, он ћути, црвени.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Змај XИX И молио сам очи, Да сузе не лију, И молио сам прси, Да тако не бију, И преклињ'о сам љубав, Та да ме не куша; Ал' љубав, очи, срце, Нико ме не слуша.
Ђурчин ЦXXXВ У ТРОЈЕ Кад земља преста да тужи, Те се на равној ружи Расцвета први цвет, А лептир полете бели Да први куша лет, У врту смо се срели, Где јарко сунце сја, Пролеће, ти и ја.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда царевић оде кришом и дође жени, па је научи да куша Баш-Челика ђе му је јунаштво, па се врати натраг. Кад Баш-Челик кући дође, жена га стане питати: — Бога ти, ђе је то
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Родио се Христос, који ће да куша Је л’ нам вера тврда, п’ онда да спасава. Родио се Христос, кој’ се распет’ даје Али не уступа, нит’ се понижава.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ (у себи): Ала је дивна! У дýгу каткад поглед утоне, Занесен сјајем боје њезине, Па тајну куша лепе природе: Ко ли је створи тако дивотну?...
Понеку чавку видиш гараву Где густом маглом гракће храпаво И мудро куша очи упале: „Мртав је, мртав!“ трулеж казује Што и свечева моћи немоћне Са нечистотом пуни смрдљивом...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
одозго... О, Алекса, Алекса, да верујем у биће ђавола бих рекао да је ђаво у твоме облику дошао да ме куша и да ме на ове муке распиње, уселив у ме ову ужасну сумњу... Али не, одлазите од мене црне мисли!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XВИИИ И молио сам очи Да сузе не лију, И молио сам прси Да тако не бију. И преклињô сам љубав Та да ме не куша, Ал’ љубав, очи, срце, Нико не слуша А један цветић, што га Најлепши роди мај, Чуо је што сам крио, Најтајниј’
ЛИ Од чега си, Боже, срце знао створит’? — Најпре куша цпећа, да л’ ће га уморит’; Плахом силом јурне, да га огњем спржи, — Срце се одржи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ко зна, можда је помислио да га, прерушен у женско обличје, сам враг куша и наводи на грешну помисао. Богдан Никоме то нисам рекао, али не могу дуго трпети да не кажем.