Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
). Овај пошљедњи имао је три брата: Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву зваху: Кушмеља, Чагаља и Шунду. Кушмељ — зато што бијаше веома рутав, Чагаљ — стога што је био сух као кука, а Шунда — због тога што
И постави власт Кушмеља кнезом у Зврљеву. А Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је ономе бити светац, коме је бог отац!
“ Бива: „Фра-Брне је бог, пак ти је лако, Кушмељу!“ А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино“.
То је све чудновато, али је чудноватије што је Бакоњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери, Галицу и Криву.
Једно момче Кркотића, гледајући то, шану најближем: — Гледај, молим те, блага божјег у губавога Кушмеља! — Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа! — одговори онај уздахнувши.
Немилостиви Ркалина настави: — То си ти све знâ, али ти нама не вирујеш, него си се упија у твога Кушмеља. — Ја нисам знâ то! — Јеси, јеси! Јесенас смо ти казали све потанко.
Уђоше у пространу дворницу, у којој бјеше велики сто. Иза прочеља, на стијени бјеше разапети Исус, го и ништа мањи од Кушмеља. На другој стијени вишаше слика која приказиваше гомилу људи што сједе око стола.
Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бујас. — Бештија! Кушмељ од Кушмеља! Ако не изађе, страх ме да нас не просочи! — шапну Лис. — То није кадар!... То није кадар! — вели Мачак.
И куд ће ђаво да нанесе Кушмеља баш сутрадан! Сједи фра-Брне послије доручка на тријему, зловољнији него обично, кад му бахну кнез Кушмељ са торбицом
Ди ми је дите? — Ајде, брате, код гвардијана! — понови Грго и обрну му плећа. Кушмеља штипну њешто за срце, јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече натраг, обиђе опет сав тријем, завири у цркву,
“ Тако се говорило. Тај глас запрепасти Кушмеља, а, због других разлога, и дужнике Брнине. Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га отправи ка
Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га отправи ка новоме гвардијану у кметове, који умири Кушмеља.