Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад први пут виде Божичку, својим пријатељицама није рекла да је то лепа жена, него куја. Посматрала је младу странкињу зажареним очима.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
из кукуруза, и та ватра се, у дечјој свести, већ разгара до усхићења: На једном крају бугиња ватра, а на другом лаје куја, у тами брбља невидљив поток, а јазавци силазе из прастаре шуме и шуњају се према кукурузима.
на народско поређење, са нотом обавезног претеривања: - Друже, у оније' старинскије' чакшире била голема турина, куја би се у њему оштенила.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Каплар Јово, уштогљен и прав, мрмољи и миче уснама као зец у детелини. — Ве-ве-ве-ве ...ке-ке ...Куја вуку помокрила руку ...Ето ти, испаде нешто. — Ама шта испаде, бог те видио? — устури се командир.
Ето ти, испаде нешто. — Ама шта испаде, бог те видио? — устури се командир. — Шта имају вук и куја с Петром Дошеном и с његовом кравом? — Видим и ја да немају — покајнички признаје каплар. — Излети ми тек онако.
— А сјећаш ли се како ме испратила наша добра стара куја? Запристајала је за мном све до иза посљедњих кућа мјеста, пратила ме до пола ове исте стрме косе, а онда је почела да
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Да сам му дошла, реко би да сам похотљива, и не би ми призно да сам дошла због њега, него да, куја, осетим војнички зној! Ко да га чујем шта каже!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Добро му је кô риби на ватри. Доликује му као крмачи клепетуша. Држи ријеч кâ и решето воду. Зна за стид као куја за пост. Зна пливати као брус. Иде напријед кâ и комад у шаци. Има као у кукавице гнијездо.
— Ко покопа попу боб у петак пред Петровдан? — Криво рало Лазарево криве лазе разорало. — Лежи куја жута украј жута пута.
(Језик) 2 (ПРЕДМЕТИ) 55 — Без коже уђе, с кожом изађе? (Хлеб у пећи) 56 — Бијесна куја лежи у ’растовом пању? (Ракија у храстовој бачви) 57 — Блесак, па блесак, / и у блеску огањ гори — / и у огњу човјек
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Голема прошлост зна каткад да прождре и сутрашњицу, као гладна куја младунчад. Будућност припада онима који немају прошлости.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И у песми он је ожењен, али док је у историји та чињеница потпуно безначајна, овде је постала пресудна: куја Видосава је организатор читаве трагедије.
он не може да уђе у град, али не зато што су врата затворили грађани Перитеорија, него зато што је то учинила неверна куја Видосава. Оно што у песми нарочито одликује Момчила јесте његова огромна физичка и морална снага.
и које — мада употпуњавају реалистичку слику ранијих времена — не одликују се лепотом; такве су речи: бре, море, куја, кучка, курва, копиле.
Онда рече војвода Момчило: „Чујете ли, моја браћо драга! Издаде ме куја Видосава, но дајте ми сабљу понајбољу“. Хитро су га браћа послушала, дадоше му сабљу понајбољу, па је Момчил' браћи
Кад погибе Момчило војвода, а граду се отворише врата, пак изиђе куја Видосава те дочека краља Вукашина, одведе га на бијелу кулу, посади га у столове златне, угости га вином и ракијом и
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Вјерна куја смјело је јуришала на безобразника и тако је многи окачењак одјурио подерана тура, срећан што је читаво остало оно што
— Марш натраг, чујеш ли! — повика Стриц, па пограби са земље неки суварак и баци се на малишана. Куја скикну и одскочи у страну. Николица плану и пусти узицу. — Е чекај сад! Жуја, држи га!
Куја скикну и одскочи у страну. Николица плану и пусти узицу. — Е чекај сад! Жуја, држи га! Куја заурла и јурну за Стрицем. Дугонога дјечачина, видећи да нема шале, скочи до првог стабла и хитро се успуза на дрво.
Дугонога дјечачина, видећи да нема шале, скочи до првог стабла и хитро се успуза на дрво. У посљедњем тренутку Куја се заскочи, дохвати га за ногу и скиде му пространу стричеву ципелу. — Ајој, закла ме!
Плакаћу ноћас док не заспим. Нећу ни вечерати ... само ћу мало грицнути ако буде пите. X Шта је куја Жуја преживљавала оне прве ноћи свог усамљеничког стражарења у логору Тепсији, то би, казано на псећем језику, била
— Зове мене. — Умири је, враг с њом! — прошишта Стриц. Николица се спусти на најдоњу грану и провири. Куја је нетремице пиљила у правцу њихове букве, затезала узицу и жалосно цвилила. Малишан викну: — Мир, Жуја, да ћутиш!
Малишан викну: — Мир, Жуја, да ћутиш! Сад ћу ја доћи. Вјерна куја весело замаха репом, леже и спусти главу на шапе, али јој очи и даље остадоше приковане за дрво на коме се крио њезин
Начињене су чак и мале степенице с три широке пречаге помоћу којих ће куја силазити и излазити из свог тајног скровишта.
Приликом првог увођења Жује у нови дом настаде једна непредвиђена тешкоћа: куја неће, па неће ни да привири у јаму. Приђе само сумрачном отвору, неповјерљиво помирише непознату јазбину и забринуто
Онда је малишан брзо изишао напоље, а за њим су дјечаци извукли степенице. Сирота куја, преварена тако на брзину, почела је да цвили и да заскакује уза стрме зидове.
— А буде ли Жуја спавала? Ту већ ни Јованче није знао правог излаза, па одговори онако отприлике: — Када куја спава, онда сви спавају, нико се не скита по шуми.
— Шта кажеш? Не разумијем те! — повика Стриц. Опет весело кевтање као да се куја налази у потјери за зецом. Стриц надиже обрве. — Та шта кажеш?! Није могуће да је зец.