Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тек да не назебе, није кожуха обукао: мора да је нешто хитно?...“ После тога изиђе напоље у кујну и стаде спремати ручак.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Туђи пас, узуајући се у свога пријатеља, пође и уљезе с њим у кујну, и почне туда весео шпацирати, машући репом. Слуге, видећи непознату псину, шчепају га за реп и за ноге, пак с њим
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Још сунцем из тог сневања засењен, силазим из облака у кујну. Боса домаћица у кујни вари млеко, пева, разбија и пржи јаја - млеко тек што је помужено, јаја су с легала донета
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ревизор пита ђаке. »Кажи ти, мали, ко је био први човек на свету?« упита једног, па завири у исти мах у кујну: »Премажи мало сланином да не прегори!« вели слузи. Ђаче одговори.
« вели слузи. Ђаче одговори. Ревизор задовољан упита другог: »У којој је части света ово ваше село?« па одмах извири у кујну: »Нек се само добро истишти!« Ђаче одговори и то. Ревизор пита даље другог: »Кога ми морамо поштовати?
« Ђаче одговори и то. Ревизор пита даље другог: »Кога ми морамо поштовати?« па опет у кујну: »Пази да свуд порумени кожица!« Ђаче одговори и то... Испит се сврши, раздаше се књиге. Зове поп ревизора на ручак.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јуцо, дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да вечера. — Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси нам по једну
Од кућевног лопова — говорила је гђа Перса, — тешко сачувати. Ушуња се само у кујну, скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међутим само вреба, и на што баци око — то је већ
— Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине! Јуцо, душо, иди у кујну па спреми црну кафу. Знам да варошани радо пију. Ја по три дана не могу да спавам само једну шољицу кад попијем.
Толико само додаје да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну да се тамо од чуда трипут прекрсти. А и јесте било чудо и изненађење!
То је већ свршено... Све му је забадава сад. — Немај ти бриге. Ти пази кујну, а мени ово остави. Кол’ко сутра наћи ћу се с њим. Имамо и иначе послове неке да свршимо.
Из собе за ручавање излазиће се у кујну, а из ове у шпајз и у чељадску собу (и онда се неће моћи сваки ђаво довлачити у кућу).
— Ух, ух, ух! — хуче гђа Перса и лупа се по челу. — Остави ме... немој ми приповедати! Идем у кујну... кад радим, а ја онда заборавим, па се бар не секирам. — Па иди! Ти ионако најбоље знаш да направиш ајнпренсупу.
Сида протиница! Гром је спалио и тебе с њоме заједно! Доста! — грмну рђа Перса и залупи врата за собом, па оде у кујну к’о фурија. — Е, па кад баш ’оћеш да знаш како је било; ето тако је било!
изражаваше, да јој се »онај тешки камен за три фртаља помако«, и лакши јој био, али га ипак запита, пославши Јулу у кујну, шта је и како је прошао. — Фала богу! Фала богу, то само кажем ја, а то боме, треба и он још више и још пре да каже.
« и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи. Све јој то не поможе, увукоше је између Ниће боктера и Проке плајаша.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Бог да га прости! — говориле су улазећи код бабе у осветљену, гостинску собу. Затим кад се све искупише, одоше у кујну где је мртвац био однесен.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ђаво, браца Гавра! Давно већ говори да ће ти младожењу довести. Обадве, лепо обучене, иду у кујну. Онде је већ вино на служавнику приправљено. Марта иде напред, носи вино, а Гледићка јој отвара врата.
Африка
Зове се Самба седамнаест му је година, родом је из Бамфоре, тетовиран је по лицу. Зна да спрема пољску кујну и пристаје да иде за мном где год будем пошао.
Трчимо натраг у хотел; ја идем у собу да покупим ствари које ће ми требати; Вуије у кујну да ми спакује нешто јела и пића. И мој и Вуијеов бој, као у каквој оперети, трче напред са стварима на глави.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Забога ваљда знам шта ми је посо? ЈАЊА: Алопу! Знаиш да изгубиш глава твога господара. Апаге, шкиљи, у кујну, ту ти теби месту! (Ухвати је за руку, пак је истера напоље и забрави како једна тако друга врата.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович је то јутро дуго оклевао да сиђе у трпезарију трактира, то јест у кујну, у приземљу. Иако се био, допола, обукао, понављао је себи да би најбоље било отићи, без збогом, изоставити ту посету
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча уђе у кујну, извади бритву и отсече парченце од џигерице па кошта. Сад узме варјачу, па меша гушчије; па опет кошта.
Примети то Чамча, па замоли да се мало претрпи; сад ће он с једном игром завршити. Оде у кујну, доведе жену, госпођу Сару. Банда и публика већ знају шта ће бити и праве места.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« Она и њена бака Софија имале су само кујну у приземљу. У кујни се налазио сто покривен мушемом на цветиће, шкрипави кауч и импозантни креденац светлоплаве боје.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
) МУЖ: Е, сад - знаш: посвирај, па и за појас задени. ЖЕНА: Зашто си тако ладан спроћу мене? МУЖ: Молим те иди у кујну, видиш да имам посла. ЖЕНА: Макар ако се на мене срдиш, опет ћу да те пољубим. (Љуби га.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Нема муфталука! Ни гуди, ни гудала вади! Ту ће чича Јова омастити брке! — вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он гурну силно врата и уђе. Ти се одједном диже, истрже од матере и излете у кујну пред њега, да га зауставиш. — Не, Николо! Сладак, мили Николо, не улази!
Шта ће? Да га не би сасвим одбила, стрина узме и нешто окуси. Он тада од силне радости истрчи у кујну, скаче, грли нас, децу, љуби и диже чак до таванице. И за њена боловања ни капи пића не окуси.
Затим прилази им, љуби се и повлачи опет у кујну, да скува кафу... Оставља мене, да ја — не да их дворим, већ само с њима онако, као сваки домаћин седим, разговарам.
— И у овој се кући песма поје. За мајку не знам како је изашла преда њ у кујну, само мени знам да срце стаде. — Еј, домаћине! — виче ч’а Јован пењући се. — Ту смо, ту!
Поче да савија цигару. Папир му се лепи, цепа, а дуван се просипа. Одох у кујну, да му изнесем жар у машицама. Тамо, у кујни, из велике собе, песма, топлота, вино.
Она то опази. Би јој непријатно, те, збуњено, тобоже неким послом, изиђе у кујну. Уто се пред вратима чуше лаки, велики кораци. Мајка му ђипи. — Отац ти! — рече она Мити и пође вратима да их отвори.
како је дошао тек „онако“, послом, а не из страха, да њега види како му је, пошто се са мном рукова, одазва матер му у кујну и поче јој нешто наређивати. Ја и Мита остасмо сами.
Седи, понуди ме. Пошто сам се руковао с тим његовим другом, Аритоном, седох на столичицу спроћу Мите, до зида. Кујну и све нас осветљавала је лампа, постављена на високој столици.
жене из родбине увиле су сад главе у дубоке, црне шамије, па, сустале од плача, час иду к њему у собу, час излазе у кујну, шврљају по дворишту тобоже неким послом, па се одједном тргну, уплаше, сете шта је и, као још не верујући да је он
Знам, сада мајка му, без шамије, рашчупана, пишти, и преплашена истрчи од њега мртвог из собе у кујну: — Мито! — И право, ничице, још с прага собњега лицем пада и распростире се по земљи. Само јој се темењача бели.
То је сигурно била његова свећа, упаљена му више главе. Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у мраку, наиђосмо на оца му. Он се, како изгледаше, беше занео у неко опасивање.
— Нека — одби је она. И мајка јој се поврати у кујну, опет је остави саму. А она је баш то и волела. Истина да јој је било тешко, али опет лакше и блаже јој је било тако у
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Не, заиста, врло јевтино. МАКСИМ: Боље да си гледала како ти стоје судови у кујни. СОФИЈА: Ти се за кујну не брини, ако не буде све у реду, моја срамота. МАКСИМ: И моја штета. СОФИЈА: Не верујем да си имао штете од мене.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Девојко, ти ћеш мени живот прекратити. Колико сам те пута викала? Оћеш да трчим у кујну за тобом да те молим да дођеш, је ли? Лењива траго, не заслужујеш ни онај лебац што га мњавиш!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И када за једним столом видим двоје заћорених како пију своје чајеве, исфураћу полако кроз стражњи излаз, кроз кујну, мислим, јер ћу бити нешто као зверка, па ће ме келнери и главни кувар обожавати и терати да непрестано излазим кроз
јер ћу бити нешто као зверка, па ће ме келнери и главни кувар обожавати и терати да непрестано излазим кроз њихову кујну; изаћи ћу, дакле, пре њих и упалити мотор својих кола, као баш тада и ја идем у град, мислим, да се не би увредили, да
Живели нормални пољупци, на челу са пољупцем у чело! — Мама, драга мама, морам да те разочарам ... — рекох улазећи у кујну. — Толико сам ти глупа и нормална да је то просто несхватљиво!
Заједно с њим, кујну испуњава и облак винских мушица. —Дуни ми у лице! — вришти маман. —Зар човек чак ни недељом не може да попије чашицу
— проваљује је маман. Следи љупка расправа о томе има ли Бога или га нема, на шта бакута демонстративно напушта кујну. Матори је љут ко рис, што ће читав један дан у недељу страћити на дружење с нама. Ефектним ударцем.
Ко зна докле би стигла његова фантазија да у кујну не улети маман са звиждаљком у устима: — Децо, а сада гимнастика за ваше јадне, запуштене трбушне мишиће!
Луда кућа! Око пола пет по подне налетимо на албум са фотографијама и ту по осми пут — ја опет у кујну по кофијановић. Онда, наравски, крену приче: „Погледај само како је Ана била лепо дете, а на шта сад личи!
— А сада — рече бакута — ко оће да проба моје киселе паприке пуњене купусом, нека изволи у кујну! Имамо и одличан пасуљ са шпицевима од ребара ... Остало од ручка!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МИТА: Али зашто баш Голић? АЛЕКСА: Име не чини ништа, него титула. Одлази! МИТА: Бре, ја идем у кујну најпре, ако могу што од слушкиње изварати. (Пође.) АЛЕКСА: Само пази на „абије“ МИТА: Гди су? АЛЕКСА: Шта, гди су?
МИТА: Како ћу кад сам малаксао, те једва стојим? Увуко сам се у кујну да што изварам, али кад ми почеше црева крчати, омлађи помисле да што друго радим, па ме истерају напоље.
ЈЕЛИЦА: О, молим, нека иде доле код нас у кујну, може поштено ручати. АЛЕКСА: А зашто? Нек се мало напати. ЈЕЛИЦА: Зашто би се патио, кад може и без тога бити?
АЛЕКСА: А зашто? Нек се мало напати. ЈЕЛИЦА: Зашто би се патио, кад може и без тога бити? Идите ви, мој драги, у кујну, пак ћете све тамо по вољи добити. МИТА: Љубим руку милостивој господични!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Дојади ми овај војнички гриз и пиринач. А једнога дана разлупаше нам кујну, па цео дан на сувоме хлебу. Наиђе и Радојко. Пита одмах за новости.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље ... Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре.
Он сад зна само да хода овако по дворишту и да гледа овога уплашеног фамулуса како стоји с мотиком уз врата и гледа у кујну... Што ће му мотика ?... Ах, јест... морају њу закопати... Наравно, кад ко умре, њега закопају...
Шта могу учинити за два часа? — Хо, голубице, па то и хоћу баш... да ту покажеш мајсторију: да стигнеш и у школу и у кујну. А ја ти, брате, не волим онај сељачки обичај: да се руча ма шта... Одвоји мало сира, које јаје па готов ручак.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Имао‑не имао, он је и под артиљеријском ватром стизао до нас, у мраку. Обично би кујну дотерао тако близу, до ровова, да смо каткад, у ветру, могли да намиришемо масну говеђину. Он нам је доносио и пошту.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ово је соба за спавање, објасни ми директор. Они имају још једно овако одељење за кујну и ручавање. Госпођин је муж наставник В ранга, али је већ заслужио, својим умешним и скромним држањем, повишицу, и њу
Донесе ми понуде, поразговарасмо мало о мојој болести, па се она и моја жена одвојише у кујну, да седе тамо саме и ћаскају. Женска посла!
Уђем у другу собу и наместим ухо на врата што воде у кујну... Моја жена прича и хвали се нашим пријатељима како нас обилазе и воле...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
А не знам ни шта ће ми оне саксије у ходнику, унеће их Младен још данас у кујну. ДАНИЦА: Ух, саксије у кујну!... Неко куца. Извол'те!
А не знам ни шта ће ми оне саксије у ходнику, унеће их Младен још данас у кујну. ДАНИЦА: Ух, саксије у кујну!... Неко куца. Извол'те! ИИ СИМА СОКИЋ ПРЕЂАШЊИ СИМА (улази на средња врата): Добар дан желим. ПАВКА: Добар дан.
ДАНИЦА: Читала сам. ЈЕВРЕМ: Шта си читала? ДАНИЦА: Нешто! ЈЕВРЕМ: Нешто. Даћу ја теби нешто! 'Ајд' тамо у кујну, код мајке, па ради нешто. 'Ајд'! ДАНИЦА: Идем! (Оде.) XИИИ ЈЕВРЕМ, СРЕТА ЈЕВРЕМ: Нешто!
ПАВКА: Па јес', то ће најбоље бити. Реци јој ти, ја боме не смем. Иди, ено је она у спаваћој соби, а ја одох у кујну. (Одлази.) Х СПИРА И СПИРИНИЦА СПИРА: И сад да ми је да знам како ћеш да јој кажеш?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
МАЧОРУ Децо, тужан сам да би ми срце могло пући: Седам је година један мачор живео у мојој кући, Из собе у кујну, из кујне у собу шетао; Понекад ми је сметао; чешће, није ми сметао; Изјутра је јео, пред вече тихо прео И никад
Начела, почела, варичеле, Продајем тетку, стрину и ујну, Шерпе, раније и оклагије, Нудим намештену собу и кујну, И деду — нимало ми до њега није!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка оде у кујну да Арнаутину скува кафу. Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је
Као увек, уђе она брзо, носећи пуно завежљаја. И, не застајући пред матером нити јој називајући Бога, оде право у кујну. — А дође ли? — трже се мати, кад је виде тамо у кујни. — Ето, снашке, једва стигох — поче да јој се правда Магда.
Чисто са страхом, грабећи, док је још видела, уђе у кујну и затвори врата од оне велике собе. У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака.
У саму собу није смела да уђе, јер тамо, у крају собе, већ је било мрака. И када и саму кујну за собом затвори, осети се слободнија.
И не знајући ни сама зашто поче да је подилази ватра. Није могла да оде у кујну, још мање да уђе у спаваћу — ону приземну собу, велику, мрачну са долапима и купатилом.
Донеси, Магдо! Софка јој не одговори. Али јој мати не даде. Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: | — Узми, узми. Макар окуси.
И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже. Одмах поче да се скида и раскопчава, наредивши Магди. — Хајде намештај, Магдо!
намести, донесе и метну више главе тестију свеже воде, чији је грлић био запушен зеленим лишћем, изнесе собом свећу у кујну, да би се Софка и мати у помрчини сасвим свукле и легле.
И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном. После са муком су се пењали горе код матере и, још са већим
а ногама одгурнувши ћилим, да га не би упрљали, чекали су да се сврши послуживање, разговор, па да се опет поврате у кујну код Магде. И ту би, око огњишта, на кратким столичицама седели, пили ракију, коју би им Магда грејала и са њима пила.
Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити. У том Магда истрча из кујне и полете капији.
Ко зна зашта долази! Па бојећи се да, каква је Магда луда, не измакне, не оде, раструби, готово је угура у кујну и тамо затвори. И сва усплахирена поче, не знајући већ шта ће, једнако да иде испред куће, по башти.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Стално би смишљо чиме ћу да га напуним! ИКОНИЈА: Видим ја да се теби пресипа! Ајде вамо у кујну, бићеш комотнији! ПРОСЈАК: А каква је оно предикаоница напољу? ИКОНИЈА: Паз ти шта говориш, језик пресеко!
Дај да га склонимо с ове кишетине. ЦМИЉА: Где ћеш с њим ноћас? ИКОНИЈА: Где ћу, него у кујну! ЦМИЉА: А где ће онда Анђелко? ИКОНИЈА: Може у шупу, имају неки сицеви! (Поведу Скитницу у кафану.
ЦМИЉА: Значи тако? АНЂЕЛКО: Тако! ЦМИЉА: Стићи ће тебе моје сузе! (Одјури у кујну) АНЂЕЛКО: Ајде, за свашта нос у кецељу! (Споља улазе Иконија и Ставра) ИКОНИЈА: Овога ми крста!
ИКОНИЈА: Мали је Миле да буде фракција! Цмиљо! Где ли се само завукла... (Одлази у кујну) СТАВРА: Мораће и он да падне, ако је неке логике! АНЂЕЛКО: Да мени падне шака Трифун Трипковић!
ИКОНИЈА: Шта ти је ког врага обећаво? ГОСПАВА: Брак! Људски живот! Кујну! Спаваћу собу! Чисту постељину! Поштовање! Децу!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
СОФИЈА и ВЕЛА (односећи леген, ибрик, пешкир, силазе у кујну, из које извирују женске; све се губи у дубини таме кујинске). ЈОВЧА (пали, пуши, и срче каву; окреће се жени): А ти.
(Љутито): Хајд, сада иди! МАРИЈА (одлази; силази у кујну у којој настане потмуо жагор кад она уђе). Пауза. МИТА и АНЂА (излазе из кујне.
А сад, ето она, и сад сама нека, како зна, говори, брани се... (Повлаче се у кујну.) ЈОВЧА (Анђи, после паузе): Па? АНЂА (поникнута, ћути). ЈОВЧА (нестрпљиво): Говори. Немам ја када, и нећу ја то.
врата на кујни, једна снаха у нанулама са свећом оде горе у Јовчину собу, отвори је, запали још свећа и враћа се у кујну; друга свећа, с тежим корацима, испадне из кујне и промиче десно иза куће.
А деда -Трифунове чаше и зарфове стамболијске! БУБЊАР СЕОСКИ (док се други свирачи намештају пред кујном, улази у кујну и завирује лево и десно, враћа се к својима слежући раменима, тихо, зачуђено): Никога, бре, нема. Пусто!
Врата остају отворена, осветљена.) СОФИЈА (повлачи се, одлази у кујну). СВИРАЧИ (доле, кад је смотре, обрадовани): Снашке, газдарице, вина, ракије!
СОФИЈА (одмахне им само руком, замакне у кујну). Пауза. У соби, горе, утишанији жагор: »Ако, ако, пријатељу! Аферим, Јовче!
) МАРИЈА (иронично): »Дошло«? Ко зна колико, али кроз који дан можда ће да роди... (Пометено силази, бежи у кујну.) У соби појачана свирка, која и дотле непрекидно траје; сад и пригушена сватовска песма.
(Клоне им на руке.) Ох, црна кућо моја! (Уводе је у кујну.) ИВ Јовчина чардаклија на чивлуку. На среди огњиште а горе баџа с ватром која и осветљује; са стране долапи;
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Надгледао је леје са поврћем у којима је, како је писао пријатељима, било и разне зелени за кујну, као што је надгледао и подрум у који су, из Карловаца и Земуна, из Фенека и Врдника стизала, као поклон, мала бурад
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Имате право! Ја, будала, нисам на то ни мислио“. „Дозволите ми, драги пријатељу, да се ја за то побринем“. Пођох у кујну и стигох онамо таман на време да последњи добар залогај, једна сочна јагњећа леђа, запленим од господина Герикеа.
И оба друга њена детета беху укусно и свечано одевена. Она им довикну: „Ходите брзо овамо у кујну да се огрејете!“ Деца дођоше и окунише се око огњишта.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Један мали војник, кувар, добродушног, детињастог изгледа, на зачељу митраљеског одељења, са магаретом које носи кујну одељења, не види се од пешкира.
се у полукруг, и опет натраг, као у некаквом певчијем кадрилу или шимију, док не набаса и не упаде у некакву „Српску кујну“, пуну оних незадовољних Срба и детектива што су се све једнако љутили на онај фронт који се никако не помера и
Васић, онако накићен, ратнички измучен, опаљен, испијен и бронзан, прави српски поилу у шлему, унутра у ону „Српску кујну“, пуну дима и задаха од анасонлије, у којој се могу добити сва права српска јела, ђувечи и сарме, па му пуне очи оних
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Ју, ју, ју! Ето како ће и главу да изгуби једнога дана. АНКА (долази с лавором и бокалом): 'Ајде овамо у кујну да те умијем. РАКА: Шта ће ми да се умијем? ЖИВКА: Вуци се тамо, опери ту руку.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
чекају послужење „не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим”; најзад, брзо силазе у кујну, да доле седе, а кад варошани долазе, „они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају.
Али се зато сељаци, који пристижу уплашени и унезверени, другачије понашају: „И не би улазили у саму кућу, кујну, собу, већ се скупљали око куће, иза куће, и тамо клечећи уза зид ређали се [. . .
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Госпоја от Мирич, молим на једну реч. ФЕМА: Заповедајте. САРА: (Не би шкодило кад би у кујну отишли да видимо шта се ради; да се не пресоли супа, да се сарма како треба запражи, да не прегоре печење).
Петровић, Растко - АФРИКА
Зове се Самба седамнаест му је година, родом је из Бамфоре, тетовиран је по лицу. Зна да спрема пољску кујну и пристаје да иде за мном где год будем пошао.
Трчимо натраг у хотел; ја идем у собу да покупим ствари које ће ми требати; Вуије у кујну да ми спакује нешто јела и пића. И мој и Вуијеов бој, као у каквој оперети, трче напред са стварима на глави.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас. Пун, кратак и понизан. Уз то звек новаца и извињавање: — Нисам могао више, нано.
А у кујни ватра, гасећи се, час по час плане, пружи се те осветли кујну, посуђе. Напољу мрак, већ дубока ноћ. Младен седа поред бабе али не у чело, већ подаље, остављајући између себе и бабе
Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна. Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, готовљење и надгледање млађег брата.
Овамо на кућу, кујну, и још више на вечеру, готово заборави. И онда сама баба, само да Младен не би то видео, не остао без вечере, она
Она, од понизности није ни одговарала. Ужурбано викала би у кујну: — Свеће! Да изиђу са свећом, осветле му пут. Чак она сама би узимала свећу и светлећи му, иза њега, ишла би,
Пред долазак му из дућана, на ручак или вечеру, она би се уплашила, ужурбала. Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не
— викнуше. Младен се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну. Тамо наиђе на мужа њена.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Оне прекобројне године у којима се почиње осећати терет тела. Чини ми се да ме је Мефисто спровео кроз вештичину кујну и довео овамо Маргарети, оној о којој сам целог живота сањао. Ево испунио се тај сан. Колико сам срећан!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Зна се то. Чак се зна какву ће кафу, коју ракију, и од ње колико чаша попити. Ено ја сам (показује на двориште, кујну) већ то све спремила. И кад знаш, онда? ТАШАНА (прекида је, с досадом): Знам то, Стано, знам.
СТАНА (не дајући му да уђе, заклањајући га на вратима, благо): Твоја, твоја, Парапуто. Само зашто не идеш у кујну, и тамо ће ти дати да једеш и пијеш. ПАРАПУТА (мумла): Моја је ово кућа као што су и све куће моје!
Знаш га какав је, бојим се доћи ће и код нас у кујну, и тамо све прегледати, све поклопце са лонаца поскидати — па сам морала (показује на јело) ово да сакријем.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У кући су одржавали ред и добру кујну муж и жена, који су знали Мишу Богдановића још као матуранта реалке, дакле опет доказ да је чика-Миша био добар човек.
Мирко је сутрадан прешао у комшилук, усудио се да уђе у кујну и преда саксију лепог цвећа, од чега се Савина жена врло нерадо растала.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
У моје невине забаве спадало је и то, на пример, да се увлачим у кујну кад тамо никога нема и да бацим пет-шест шака соли у оно јело које ја не волим, а затим, за ручком, да уживам у
прота држао здравицу — а знајући колико је он увек опширан — извукао сам се ја из кревета, увукао се неопажен у кујну И замазао шакама све шаре и украсе на торти коју је она тетка што личим на њу цело после подне стрпљиво шарала, па —
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ишао сам да питам оће ли бити вечере. — Кога ти можеш да питаш... и како да питаш ?? — Па... нашао сам кујну. — Добро, молим те, како си питао? — Видео сам велики казан на ватри. Кувају кромпир.
Чудимо се тада, како онај наш нађе баш кујну, коју ми нигде на пролазу не видесмо. — Сигурно по мирису — рече Лука. Чујемо звук неког звона...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџанатеш у лулу ми!
Али зато и нема ту оних силних маторих момака који се туже на влажно време и на рђаву кујну, нити оних силних зловољних, маторих девојака које миришу на камфор и носе памук у ушима.
Свима је пресео ручак; Замфир није ни сео, а други нико није онда ни смео. Све је враћено натраг у кујну, недирнуто, онако као што је и донесено.