Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Аха, шта ћеш сад?! — злурадо дочека Николица и сједе под букву заједно с кујом. — Одлази одатле! — повика Стриц с грана. — Нећу! — Е, ни ја нећу да сиђем, шта ми можете ти и твоја ружна кујетина.
— Ја и Жуја ловићемо зечеве! — дочека Ђоко Потрк, узе од Николице узицу и заједно с кујом појури у круг око читавог логора. — Правићемо Жуји кућицу! — предложи Лазар Мачак. — Ол рајт! (Врло добро!
Николица је дијелио своју порцију с кујом. Жуја једино није хтјела да једе лука, само би омирисала свој дио и оставила.
Та шта му ко може! Уза њ су Јованче, дугачки Стриц, Вањка, Ђоко, Ник, а ено, сасвим на крају, и Николице с кујом, с љутом Жујом! Дедер, ко је тај ко их смије дочекати ? — Ехеј, гдје си сад, вуче, кад је ту Жуја?!
Иза каменита стуба вири лисица, кези се. Дјечака хвата страх: ево је, сад ће скочити! Уто однекле испада Николица с кујом. Јованче му, сав срећан, ђипа у сусрет и... бубне с кревета право на земљу. — Враг с тобом и твојом кујом!
Јованче му, сав срећан, ђипа у сусрет и... бубне с кревета право на земљу. — Враг с тобом и твојом кујом! — гунђа он у мраку и пипа чворугу на глави. — Богме ћеш сутра платити за све оно!
За њим се нададоше и дјечаци заједно с Николичином кујом. Сви се набише у густе лијеске на ивици Гаја. — Пази га, спушта се! — промуца Ђоко Потрк.