Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
јој шарене зубуне, Нит’ јој гледај везене рукаве; Зубуне су терзије шарале, Рукаве су везиље навезле, А венце су кујунџије виле; Већ јој гледај стаса и образа, С ким ћеш, брале, века вековати. 51.
238. Спавај, спавај, чедо пренејако, Успавај се у шимшир бешици. Беша ти је на мору кована, Ковале је четир’ кујунџије, Један кује, други позлаћује, Тећи меће халке на јабуке, А четврти алем камен драги, Покрај ког се види вечерати
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЖАЛ ЗА ЗАНАТИМА Где су оне абаџије, Кујунџије, бојаџије, Где грнчари и сарачи, Столари и поткивачи. Где ћурчије крај ћуприје, Калдрмари, папуџије, Где се
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Прије тебе него мајку твоју: Сан у бешу, а несан под бешу! Твоја беша на мору кована; Ковале је до три кујунџије: Један кује, други позлаћује, Трећи гради од злата јабуке, Поткића их ситнијем бисером.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Стојим ти, господару, на расположењу главом и рукама“. „Поручио сам код кујунџије Диокла златну круну и измерио му на кантар суво злато, потребно за тај посао.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
се, између осталог сликама раскошне колевке, дарова или хаљина које детету дарују, односно сакивају митска бића (кујунџије, односно виле).
Мајка моли кујунџије и танкопреље да сакују колевку од зрака јутарњег сунца и опреду Види пелене од зрака младог месеца пошто своје чедо
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
С једним погледом сиромаше, заробљен си остао! ... Не знате ли ове занаџије, кујунџије, казанџије, коваче, коларе, ако би који мајстори да му били, имајући цео сав свој халат чим но своју мајсторију
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте, и раде. Задубили се у посао. Калфа Коте довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио
ГЛАВА ДРУГА У њој је опис Манасија кујунџије, познатог и под именом чапкун-Мане или Манча, који је — иако ова приповетка не носи његово име као наслов — ипак
Белешка је била подужа, пакосна и заједљива. А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.
у кући Мана кујунџије несрећа. Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду. Јевда као убијена, а Мане зловољан. Јевда никуд не
Нешто тако могло се очекивати и у овој прилици код Мана кујунџије. О тој ствари је већ неколико дана мислила најозбиљније Манина мајка Јевдокија, па је напослетку и сазвала једно веће
До дућана Мана кујунџије — оног првог у првој глави описаног дућана, у који је мајстор—Мане онако вешто, салтоморталски, ускакао — био је дућан
И ређаху јој све редом момке с назначењем који су неприлике, а који би могли бити прилика за њу. Код Мане кујунџије се, наравно, најдуже задржаше. На њега и дрвље и камење!...
Од тебе сефте, а од бога берикèт“. Сви су дућани већ давно отворени и пазаре, само Мана кујунџије дућан — преко обичаја, као никад досад — стоји још једнако затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла
којих има много, па не може да их свако вече односи и ујутру опет доноси у зеленим кесама, као некад што су старе кујунџије радиле. — Ех, — вели му Замфир — куде су били они стари спрама теб’?!