Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наједаред викну ђедо: — Шта је ово? — Шта? — привикаше са свију страна. — Вода куља!... И збиља, на неколико места избијаху живи водени кључеви на шајци.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
делити навора, приђе и нови учитељ и узе три комада: за гђу домаћицу где ће бити на ручку, за фрајла-Јулу и за себе. Куља свет из цркве; пуна црквена порта.
Милићевић, Вук - Беспуће
да се слатко смије: по образима му се тресло црвено месо, мале плаве очи губиле се и ишчезавале у салу, поигравала куља и на њој поскакивао дебео, златан ланац.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кроз пашњачу и токе од сребра, Па излази на та десна ребра; Пола меса на коњу се љуља, Врела крвца из срдашца куља, Пола лежи доле на рудини, Па се ваља ето по прашини, И још глава и десница рука, — Оде ага баш и без јаука!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
исцурело је уље из машине Првога покретача; још се хлади, Еон по еон, још изнутра ради По такту прапочетка; из модрине Куља врв ларви видљивога света И све што садржано је у слутњи Његовог озверења, колоплета Молекула и ватре: море тутњи.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
МАЛА СОБА: ИСТЈЕРИВАЊЕ СТРАВЕ Баца лонац кљукове: куља пара собицом. Размиле се стрàвчићи: двоји, троји, четвори. (Окади ме, мајчице, повратичем, лозицом.
Градови хукте. Гужвање, руља. Сметови смећа. Навире квареж. Витла се огањ сумпор куд куља. Ритмично раде тутњава, палеж. (Надеждо плава, таљиге мрења загрћу шкрипом Сигор спасења?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На коси, у близини оне батерије, куљну земља измешана са димом И црни стуб изви се као да из земље куља. Још један, други, трећи... Гр-ру... Гр-р-р-у, одјекнуше експлозије тешких непријатељских граната. Потом тишина.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Винарски трговци журно ваде врањеве и чепове, а црвена течност куља у Саву. »Шта је то ?« — питам једнога. — »Нећемо више да трујемо рођену браћу. Просипамо овај отров...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Преоблака За сто облака: Куља и куља Талас љуља. ГОСТ Први пут је јутрос у град Дошао један Лукац Млад.
Преоблака За сто облака: Куља и куља Талас љуља. ГОСТ Први пут је јутрос у град Дошао један Лукац Млад.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Седам фратара извалило се на клупи под орасима. А какви су да од бога нађу! Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Јер на пола сата пре него што ће да почне, кућа се препуни. Дакле, пуни се тако кућа, куља и улази она шарена шабачка публика, и све се осећа на зној, па жагори, мува се, ларма, тиска и заузима места.
Краков, Станислав - КРИЛА
су завој на рану, кад одједном угледаше под раскопчаним појасом како из огромног, крвавог отвора на трбуху куља нешто густо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Неко јауче. Пред оном оградом лежао је мој водни официр разбијене лобање и просутог мозга. Једноме војнику из врата куља крв. Прилегох уз њега. Не смем да се макнем, да не бих одао знаке живота.
Неко кука. Један испред мене лежи иа леђима и крв му куља из уста, а он немоћно забада прсте у песак. — Напред, изгинућемо овде! — викну неко. Скочили смо.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Како болни јатама спеше, Болести лече с’ једне, друге да жертва буду. Брда из старих јошт једнако куља целителна вода, Људе, ах, свака година друге води.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
да виде Богдана како се копрца у самртном ропцу, поготово ако би му смрт била тако ружна — распорени трбух из којег куља крв и нечист. Нарочито би се наслађивале оне мршаве мрцине из штала. Зато сам се повукао. Ћутаћу и чекаћу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Његова дивља војска куља кроз капије тога града. Језа ме хвата од ње, али се стишава при помисли да је мој положај на Алциони изван домашаја
Заробљени Титан стење, бесни и надима се толико да му оклоп пуца, а из пукотина куља црвена крв. Та крв, пламена лава, светли, тамни, усирава се и каменим арабескама шара оклоп, који је невидљива рука
То се скрутњавање није вршило несметано, јер тамна скрама често пута препуцава, а усијана утроба Земље куља кроз сваку такву пукотину. Све те чињенице узео сам у обзир у другом делу моје приче.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Између ових планина зија Руговска клисура као разјапљене вилице кроз коју куља сатанским шумом хладна Бистрица... Све је дивље, све је сурово и исконско. А зима хладна као авет...
Типове не разликујемо, већ видимо само да су огромни и силни. Из кратког оџака једнога брода куља дим као из вулканског кратера. А ми смо тако малени, ситни и подрпани. Ипак, савезници су то наши.
Требало је нешто предузети. Али, моју пажњу привлачи војник коме куља крв из уста, јер је на његове груди свом тежином пао коњ, и поврх њега се копрца, те му ломи ребра.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Готово, плануло је! Убрзо на горњи отвор гомиле, кроз који је Вањка вирио док је носио пласт, поче да куља врло густ сив дим и ваљајући се у клупцима пође увис. Дјечаци заграјаше: — Ихај, ала је црн, видјеће га читаво село!