Употреба речи кућама у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

и ја остадох опет сама, сасвим сама: као мртвац кога сродници и пријатељи оставе у гробљу, па се после својим кућама разиђу да још за неки дан приповедају жалостиве или веселе приче о покојниковоме животу.

храста скупе се људи, попа очита две-три молитвице, људи целивају крст, нешто мало поручају, па се онда разиђу својим кућама. Милисав је радо долазио до записа, које да види свога старога учу...

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Срби раскопају, пенџере и врата и све што се могло одвојити поодносише, и кад пљачке неста, готово сви својим кућама одоше а с нама мало остаде.

Кад Видинлије на њега пођу, да и̓ дочекамо и разбијемо, пак ми опет нашим кућама да идемо.̓ То сви кнезови одобре, тако да се везиру представи, а сви једнако да вичемо: нема новаца и нема се откуд

стајала, и град чувала, до наши̓ ускршњи̓ поста, док се Бирчанин с другом војском од Видина вратио, пак су онда кућама сви дошли.

зато обрате се на везира Хаџи-Муста-пашу, и они и Пазманџија, с молбом, да и̓ пусти у Београду живити мирно у својим кућама.

разреже по нахији те Аганлији даде, и тако спасе Ту српску војску од очевидне пропасти и погибели, и поврате се својим кућама. Ова Аганлијина војна била је 1802. године.

Оно је све отишло кућама, и Јаков једва с неколико одвојио се, а кметови отишли и однели у Ваљево Пореч-Алији заиру”. — „Доиста Весо?

Затим га запитам: „А где је Живан буљубаша, Раонић и Живко Дабић?” — „Отишли кућама”. — Опет му ја кажем за главу да ћути.

Кажем ја тим Турцима: „Истерајте ви Пореч-Алију, пак ми да сви кућама идемо, и у миру како смо и били да будемо. Ако ли не истерате, а ви нас чекајте до пет дана доћи ћемо, да га ми сами

Ја саставим војнике и рекнем онима који су из оближњи̓ села: „Вечерас су, браћо, покладе: идите кућама те покладујте, па рано ујутру дођите”.

спа̓ију спа̓ијом, ефендију ефендијом зовемо, какогоде први̓ година, пак опет на наше квартире, и да спремамо да војску кућама отпуштамо.

Кад смо ми из Остружнице пошли, оставимо Аћима Дољанца из Остружнице да се прикучи оним кућама и да и̓ у ово и ово време запали пак да се уклони.

— А Карађорђе, кад све саслуша, рече: „Ене-де сад! Зар ви мислите тако да се умирите, па кућама. Нема ту мира, одсад ће да буду бојеви велики. Но ти спремај, пак иди куд си пошао!” (тј. у Русију).

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— А зар не би више? — Вала и не бих више! Готово ми додијало потуцати се по туђим кућама. На зиму мислим, уиме бога, да радим занат. Узећу где мало зградице под кирију па радити. Ваљда ће се моћи животарити.

« да иде за њим — и обојица с мрковом отутњаше низ јаругу наниже... Сутрадан већ по оближњим кућама почеше се жене и бабе сашаптавати: — А знаш, јадна, шта је ноћас било? — Шта, јадо?! — И не питај, боме!...

Еле, Страхиња се још од малена почео потуцати по туђим кућама. Служио је по Овчини код бољих газда, док је мало одрастао и ојачао. После је отишао по мајсторији.

На гроб натрпаше камење, клада и свакојака трња, највише глогова. Једва у сами сумрак вратише се Зарожани својим кућама, радосни што су нашли вампира Саву и заварчили га тако. Истина, утекао им је лептирак, али не мари.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Сад знате шта смо доконали. Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу. Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима. И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!...

Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...

Од Дрине је пиркао свеж поветарац. — Ево ноћи!... Хоћемо ли кућама? — викну један. — Можемо! — рече неколицина. — Хајде ко хоће! И почеше се разилазити у гомилицама.

Молим те... да пођем и ја с тобом!... Ја нећу ићи кућама. Лугове црнобарске знам као својих пет прста... Молим те!... — Добро, најпосле.

— Е, нека ти је са срећом... Сад наста љубљење... Онда се људи почеше разилазити кућама. Попа и Јова пођоше такође кућама. Иван их викну: — Чекајте, и ја ћу с вама. И пођоше.

— Е, нека ти је са срећом... Сад наста љубљење... Онда се људи почеше разилазити кућама. Попа и Јова пођоше такође кућама. Иван их викну: — Чекајте, и ја ћу с вама. И пођоше. — Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? — Ко?

После мишарског боја вратише се кућама и стадоше чете четовати. Катић је постао бимбаша, коме су предати људи што чувају границу.

— Све. — И више нема турског ува у Мачви? — Нема. Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... — О, хвала ти, боже!... А је л̓ се вратио мој побратим? — Данас се враћа. Вечерас ће бити у Парашници...

” А после, и зима иде... — Зато ти и хтедох рећи! Како би било да се овај народ врати својим кућама? — Па да видиш, побратиме, добро!... Овако се, богами, много мора мука поднети без крова и крува...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Њима двјема једну собу, а себи другу. Тако га ни жене не сметају, које су сваки час обилазиле Мару, водиле је својим кућама и доводиле опет попу. Она је расла у кући код оца до своје осме године.

господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијете код толиког свог имања потуца по туђим кућама.

— Да бог да да ово све на добро изиђе! — рече баба Стевана. Кад се већ смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише попа сама. Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Живели су они врло лепо, као што, напослетку, и приличи поповским кућама, које треба да послуже као пример осталом стаду и парохијанима. Живели су, као што рекох, врло лепо.

Али чим се сврши литургија, они се одмах раскомоте; још у црквеној порти свуку чизме, па боси лете кућама са чизмицама у рукама.

Дош’о је после подне још кад је Жужа ишла по вешплау, а изаш’о је кад су се краве враћале кућама! Изашли пред кућу, па се читав сâт шпацирали. А ја је гледам, па ми се све приврће у мени и кува к’о у шпорету.

спуштати блага летња ноћ и, како се то песници лепо изражавају, почела је умотавати у своју мрачну копрену сво село са кућама и баштама, амбарима и авлијама, само високи ђермови као да пробише врховима својим ту копрену и дизаху се право тамо

Увече тога дана знало је цело место, и лево и десно од Великог сокака приповедало се у свима кућама о том збитију. А заслуга за то припада гђици Габриели. Она је била као нека врста машамоде у селу.

гђом, час гђицом, јер тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу, па полетела и заредила по кућама и сокацима.

— Па и није вас преварио, — вели гђа натарошевица, — него се ми мало задоцнили; а у другим кућама дабоме да су давно и давно ручали. — Бо’ме, како где! Како код кога! — рече задовољно Габриела.

То је остављено за укућане, а понекад и за вертепаше који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку ноћ по кућама, и који се — узгред буди речено — умеју већ и сами понудити.

Послужише се и пунчем, који се у оно доба пио у свима бољим домаћинским кућама. Поп Спира изађе напоље да нареди Пери Тоцилову кад да их пробуди, и док се он напољу бавио, а домаћица у кујни нешто

Долазила је често и незвана. Она је поваздан била по туђим кућама. Тек сретне тако неку на сокаку па је заустави. — »За име бога, ум готес вилен, госпоја (или снашо, или већ каква буде

и лајало на мимопролазеће, — и кога је она или водила за собом кад је лêпо, или му доносила кући, пошто су у многим кућама мрзили кад му она дâ из тањира да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан да никако није хтео са земље да

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А почела опет и да се опија. Оде тако, заређа по кућама и почне да проси, моли, не за себе, већ тобож за њега, Тају. И лаже: како се он разболео, па лежи болестан.

Само ни ту не остаје. Опет одјури даље — по маалама, кућама да што послуша, исцепа дрва, донесе воде... А увек весео, с песмом, набијеном шајкачом до очију, бос, разголићених

Али чим уђе у маале, опет се заборави. Почне да иде по кућама. Где га не познају, беже од њега, јер тако бесно, халапљиво почне да упада у дворишта.

И тако, скупљајући све око себе, дрхтећи, иде по маалама и кућама. — Чисто брашно искам, чисто... — Одбија жене кад му која случајно да хлеб од „нечиста“, непшенична брашна.

Браћа му, богата, од чије богаштине и силине цео град стрепео да их нико не види, затворени у својим кућама и собама, плакали су због њега... Чак, млађи му се брат са женом развео због њега.

Али они то нису чули, већ би исто онако продужавали да се вуку, иду, замичу по другим маалама, кућама, једнако дерући се кроз ноћ. — А, Турци, а, а!...

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Идите кућама и спремите се, рата мора бити! Само се њему чинило да он то не би казао онако обично, него би некако грозно заурлао

Ваздух је био хладан и мокар, а облаци су се осећали над самом главом. Над тамним кућама аветно су се повијала велика мокра дрвета па се у тој тами човек осећао усамљен, откинут, опкољен смрћу.

Африка

Шеф села имао је да нам нађе нових четрнаест носача, како би оне раније вратили кућама, Ми бисмо према погодби могли да идемо с њима све до идућег кампмана, тј.

За случај да се дотле појаве замене, ови се могу вратити кућама. Тако пред сутон, кад треба апсолутно поћи, видимо да су нас два носача напустила.

То су они што су се, побегавши од нас, враћали кућама у сасвим другом правцу, али се одједном уплашили од казне и онда се у галопу вратили.

Руковах се са свима, и они одоше весело кућама. Остатак дана проведох цртајући Кауру, која је необично живописно село.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Бежали су од ње тек кад би чули да је глува, а то су им матере осталих удавача у Новом Саду, у сенаторским кућама, дошаптавале, чим би стигли. Сем тога, да ни мираза нема. Катинка је обично седела, док су друге играле.

Деца су се тамо, по кућама, звала, и крстила, именом Исаковича. Звала су се, или Вук, или Трифун, или Павле, или Петар, или Ђурђе.

Мало је мушких глава по кућама остало. Многе породице биле су потпуно изумрле, а Трандафил им више ни имена није знао.

позвала, а био је, уопште, уморан од тог батргања до Вијене, од коцкања и пијанчења при вечерама, ноћивањем по туђим кућама, церекањем свог друштва.

Сем пијаница, и ноћних чувара. Ноћни чувари су се дозивали, као лађари у шајкама. Тим веселије било је по вијенским кућама. После турских ратова, Вијена је била постала варош башта, јасмина, јоргована, липа, игранки, песама, вина.

Флајшмаркт је, у то време, био, заиста, најгори центар Вијене, лабиринт, уских улица, са кућама грчких трговаца, кафана, коцкара, лорфи, са смрдљивим олуцима – права јазбина. Али је и ту изглед варао.

Али је и ту изглед варао. Унутра, по кућама, није било убица, него жена и љубавних гнезда. Исакович је у Бечу увидео да у Европи постоје два света.

Крили су се у том трактиру, ноћу, код својих земљака, а било их је на квартиру и по околним кућама, а жбири Бургвахе долазили су, по мраку, па су их ловили. Неколико их је било већ похапшено.

љубакања, музике, раскоши, неморала, просвећености, они су у Бечу видели само постеље од ружиног дрвета, по бечким кућама. Столове од мрамора, посуђе од мајолике, чаше од кристала.

Примили су порционе новце за целу годину. Прозори на кућама трепере у мраку. Праште пиштољи. Стигле су похвале за јурише на прошлогодишњим маневрима, па су се попели Пешти на

Собарице су – у то доба, сиромашне девојке, са села – служиле, ако су лепушкасте, у тим отменим кућама, за васпитачицу. Син домаћице, сваки, редом, ишао је, обично – са знањем родитеља – код њих, у школу.

Тако се причало, у то доба, у отменим кућама, око Двора. Двор је водио ратове са Прајском, припремао поделу Пољске, хтео је да на престо Саксоније доведе једног

Теодосије - ЖИТИЈА

и молитвама преподобнога, дотицајем светога гроба и помазивањем светим миром исцеливаше се, здрави одлажаху својим кућама. И благодат Божја беше на свима и весеље и неисказана радост.

И то не само њим самим него и именом његовим, тако да и прости људи по кућама и они што по горама чувају стада када помузу млеко не требаху сиришта већ је било довољно само да кажу: „Савина те

Мир и благослов свима даде, и тако отпусти благочастивога краља Стефана и све благородне својим кућама. А оне који су исповедали јерес задржа са собом код цркве и насамо их тачно испита.

миром све помазујући, и молитвама његовим исцељења својим болестима примајући, радосни, Бога славећи, одлажаху својим кућама.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Друштвена и економска организација. — динарско становништво живи поглавито у селима разбијеног типа са растуреним кућама. Пре 40 и 50 година она су само по изузетку чинила групе од простих, инокосних, породица, а много чешће од задруга.

Осим тога етничког обнављања донекле су и други узроци допринели овоме развитку. Турци су тражили порезу само по кућама; сељаци су радије живели у задругама и тако плаћали порезу само на једну кућу.

Људи су мршави, витки и јако мускулозни. Црте су им врло изразите, лице каткад поцрнело од дима у кућама недовољно проветреним. Даље су печене коже, с познатим црвенилом људи које шиба ветар и непогода.

Њега су чиниле породице настањене у засебним кућама које су често образовале цела села. Села су, дакле, била група од породица које припадају истоме братству, и она често

Од тога доба нарочито њихову динарску кућу брвнару почиње замењивати кућа алпијског типа, слична кућама у Салцбургу и у горњој Аустрији.

Али због жена у њиховим кућама има бар једна соба, а осим тога имају и мало више домаћих ствари, нарочито постељних, него хришћанска раја.

Шопови немају у својим кућама нарочитих одељења за обеде („трпезаре“), каква се често наилазе код Динараца. Код њих готово нема онако лепих везова и

Готово сва села у равници су чифлуци са кућама од неотесаног камена, од чатме или од ћерпича, просте и готово празне. Становници често живе у великим задругама, које

Има више чистоте и угодности него по полошким кућама. Око ових села се не виде њиве са пшеницом или кукурузом. Око Маврова нема чак ни башта са поврћем, којих има око

Свака кућа спрема за себе све што је потребно за живот. Иначе су гостољубиви и путник увек нађе у приватним кућама склоништа и хране.

Куће су сличне словенским кућама околних области. Око њих се овде-онде види и понека зграда, житница или кошара. И поред ових разлика њихово

Мало је оних који сваке године дођу кућама на један до два месеца. Само кад сасвим остаре враћају се и стално остану до смрти код своје куће.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Ето, баш знам један случај са неком Саветом Томић. То је једна честита, али сирота жена. Ради тако по кућама и издржава се. РИНА: Али, господине, оставите се ви Савете Томић; каква вам је сад Савета пала на памет?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Наравно, био је бос и гô. Сви су у то време били боси и голи. Разносио је новине и млеко по кућама. То пре рата. За време рата било је све то, плус илегални рад, писање летака, лепљење летака испред самог носа

) скромно обарао главу. Затим је пратио цурице кућама и био љубимац свих мама. Знате већ ту врсту момака, није потребно да вам причам! И нећу!

Око мене су пролазиле чудне земље и градови обојени у црвено. На улицама није било људи. У црвеним трамвајима, по кућама, на балконима, свуда где је око допирало, скакутали су црвени зечеви величине кенгура.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Није чудо. У детињству растао је међу женскима, сестрама. Доцније, по вишим школама, све је некако у кућама седео где су даме; примљен је био лепо, пре подне пође женскима, после подне међу женскима.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Ударали су кундацима у плотове, пребијали псе, дизали стабла дрвећа пред кућама и бацали их, мало даље, у авлије. Читав један џелеп волова, на који су, иза једног ћошка, наишли, натерали су, риком и

Над широким падинама брега по којима су, по јаругама, међу кућама, тумарали коњаници са фењерима, хватајући оне који су се изгубили, уздизала се црква са које је одбијао огроман сат.

Тек ујутру, кад је свануло, похватани су многи, напити, који су били легли по кућама и по шталама код коња, па су, пробуђени из пијаног сна, почели да вијају, ножем у руци, животиње и људе.

друкчије него сви његови официри, благочестиво, као поп, бирао је тих дана људе, које је мислио да треба отпустити кућама.

примети око себе блатишта и баруштине, беду својих људи, живот, сваки дан исти чемерни живот, у селима и шанчевима, по кућама на води, по колибама и оборима, по рупама ископаним у земљи.

Без икаквог реда, спуштали су се, котрљали са брежуљака Исаковичеви људи, према првим кућама што беху запаљене, као и капије вароши, бомбама из топова.

Трчећи према упаљеним кућама, виде још како хусари замакоше међу зградама и одмах затим потпуно празну, широку улицу, у којој беху затворени и

Од дима, једва је могао у дну улице, међу кућама, да разликује војнике који се пушкараху плотунима, на одстојању од свега неколико десетина корака.

Говорило се и о том да ће их послати кућама и да ће их разделити међу осталим, ћесаровим пуковима. Да Исаковичу сасвим зацрни, доделише му тих дана у пук и два

да се чињаше као да ће сваки час изврнути се низбрдо, кола Аранђела Исаковича изазвала су велико комешање и грају по кућама и оборима, а нарочито по земуницама нових насељеника. Они беху дошли из Сербије за патријархом, тек пре седам година.

Силазећи ка зиданим кућама вароши, Аранђел Исакович вукао је за својим великим колима читаву поворку радозналог света, коју није било могуће

Иначе, сав у зноју, он се осећаше као избезумљен у том врућем дану, над кућама, ливадама, и трскама, у колима, која су се тешко пробијала, по травуљини, од стабла до стабла.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

је веровање да млада још док иде на венчање, уколико не жели да за неко време рађа, треба да изброји онолико оџака на кућама за колико година жели да нема деце.

У многим нашим крајевима, у кућама где има мале деце, увече се ником не даје ништа из куће, ни ватра ни сирће ни квасац, да детету не би тиме „однели“

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

нагледају моћних људи како цвиле и кукају, беспомоћни без својих кола као голи пужеви без кућице, старци их одводе кућама и госте по дан-два, док се мало не опораве; теше их и смирују, учећи их да аутомобил није најважнија ствар у животу, а

« Неки од њих, које је памтио по томе што су обично дуго превртали џепове тражећи новац за карту, враћали су се сада кућама као богаташи, са рукама препуним пакета у шушкетавој хартији.

Када и та сенка би отклоњена, почеше да га позивају и по кућама. Најчешће је одлазио код гинеколога неоспорно најмоћнијег човека у граду (познавао је све скривене породичне тајне), а

Матавуљ, Симо - УСКОК

Грађани, весели што претрпјеше само страх, идући кућама, почеше се шалити и један другом ругати, тврдећи сваки за себе да се није ни најмање препао, да је знао е је њека

— А сад да ти истумачим све — настави кнез. — Кад се налаже бадњак у срећним кућама пуцају пушке, пјева се и чини веље весеље, а у ојађелијем, као што је моја, тадај се најгоре повриједе незалијечене

Кад и владика потврди тај глас, узмутише се наши и Приморци, те их преко половина отиде кућама! — Не разумијем! — рече Јанко. — Је ли владика то наредио?

Наших и Примораца више од половине вратише се кућама. Што нас оста, залијетали смо се чешће у Дубровачко, те се чаркали и плијенили.

Био је млађи син грофа П. из Р. Објасни им како у великим кућама све имовинско нашљеђе прелази на најстаријега сина, а млађи се школују за свећенике, или официре, или чиновнике.

Јанко изиде на улицу и застаде окренут браственијем кућама. На двадесет корака десно бјеше прва кућа, па на десет од ње, лијево, друга; осталијех шест једва се назираху кроза

Ту сви вечерају и преноће; ако нема мјеста, разреде се по кућама браственијем. Сјутрадан крену се сватови по дјевојку, а женик остаје дома.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

« и тако, завршује Рајић о ђацима: »с плачем одлазаше кућама својим, а добро устројени српски Парнас расу се, и красно цветајући врт би уништен«.

Милићевић, Вук - Беспуће

И кад се понапише ракије, одоше кућама прије свитања. Манојло лежаше на кревету, са затвореним очима и јечећи; на раздрљеним рутавим грудима и на обнаженој

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Говоре о тројецарском савезу; о величини и исполинском напретку Русије; о државној ергели у Љубичеву; о кућама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским.

Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.

Пујине, а то је био знак, као што је познато свима школованим и ученим људима, да је већ време да се деца пусте кућама. Учитељ рече још неколико речи, па заврши.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

87. А најлепша: те градине Што су свуда међ кућама, Да га малко жеља мине, Јер одрасте међ шумама; Ко на зелен једном свиче, Никада је не одвиче. 88.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

беше матере Стојанове, жене милостива срца, можда би и Цвету постигла судба њених другарица, слушкињâ у тако богатим кућама, које бивају или упропашћене од слугу, а некад и од самих газдâ, или закржљаве од прекомерна рада.

Лежите, а мирише овлажена прашина. Месец сија, те се црне старе, зелене већ обрасле маховином ћерамиде на кућама. Чисто не смете да дахнете. Ако се накашљете, страх вас хвата, јер се само ваш кашаљ чује и ништа друго.

А напољу је све мирно, тихо. Чују се свирачи из „горње чаршије“, што свирају у господским кућама. Улицом и ако прође ко, то жури, грабећи да сврши честитања, па да што пре руча. Ја једнако једем. Хоћу још.

Из димњака по кућама почне да кула густ, тмоласт дим од печења, меса, кобасица. Цела улица замирише на пастрму. Кроз капиџике а по авлијама

Где год се окренете, свуда жагор, песма, свирка. Свирачи само ничу пред кућама, заједно с гомилом деце. Зурле пиште, бубњеви бију, да се тресу прозори и гасе кандила. Само код нас! Ех! ...

Сусреће слуге и децу која носе месо, пиринач и друго што по њима шиљу из чаршије својим кућама мужеви, домаћини... Али када дође до чаршије и кад хоће да је пређе и уђе у своју улицу, опет мора да застане.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Потрчаше људи на тај глас и стадоше чистити и купити ђубре по кућама, да промене за шљиве. Тамо, видиш, нека девојка накупила пун кецељац ђубрета, друга опет носи у врх једну котарицу, а

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СВЕТОЗАР: Већ данас је сасвим друго, треба им опростити. Мене су за овај крај определили, да прегледим како је по кућама и како се која обукла. МАКСИМ: Но знам да сте имали шта видити.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

блудним мислима у глави, мангаши пред бифеима, лапонци по парковима, манијаци у подземним пролазима, гентери у робним кућама, лезбоси пред позориштем, пешкири у драгстору, силеџије на задњој платформи тролејбуса — све је против тебе, мала

оне уњкаве, оне кроз нос, оне гласове који данас владају радио-таласима, естрадама, телевизијом, штампом, диско-кућама и свим осталим медијумима масовног заглупљивања.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Пролазим поред ковача и обућара. Сад видим само њихове прилике пред кућом. Окружени су женама и децом. И пред другим кућама седе сељани. Нигде се не виде светиљке. — Добро вече. — Добро вече, господине.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Испред села чује се непрекидан прасак пушака и грмљавина топова, да су се прозори на кућама стално тресли. Овде смо дуго остали... Желели бисмо и да заноћимо. Сељаци износе воће. Војници у дворишту музу овце.

У вароши се видело много света у црнини. Говорило се да су само из породице Петковића погинула четири сина. На кућама у околини цркве још се видели трагови од бомби бачених из аероплана...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Обоје се само упознаваху са децом, распитиваху их о њиховим кућама, о родитељима, о томе како су провели лето. Љубичини ђаци већином су досад чували овце и говеда, а међу Гојковим било

— А већ младе учитељице и у својим кућама имају велике удобностил.... Ха-ха-ха.... насмеја се писар. Знамо се добро колико смо тешки.

Она опази да је Стојан гледа некако укосо, некако необично, љутито. И то јој паде тешко. Отпусти децу кућама, па застаде пред чичом и погледа га слободно, право у очи. — Бога ти, ко је ово... какав је овај писар ?

ће сад да ради, на коју ће страну да гледа, шта ће са децом, а иза њега загрме оштар заповеднички глас: — Децо, идите кућама... брзо! Журите се!

Ревизор отпусти децу кућама, рече им да дођу у школу на Петров-дан, па оде. Сврши се та необична школска година!... »Дакле, то је испит !...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: Нама су тантузи наполеондори! ВАСИЛИЈЕ: Живимо у нацртаним кућама! ФИЛИП: Па шта? СОФИЈА: Филипе, молим те, само ти немој ништа да објашњаваш!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У болници има једна засебна дворана, за епилептичаре. Аустрија сматра, да су и епилептичари симуланти и отпушта их кућама само кад лекари присуствују нападу болесника и утврде да, заиста, болују од падавице. Мора да потврде три напада.

Трепћем, а не би требало да трепћем. Идућег дана нови официри приређују пијанку у јавним кућама Острогона. Крајем XВИИ века то је био расцијански гарнизон.

Преко мора видим Ријеку и Сушак, са кућама где сам пре три године живео. Опет сам се дакле вратио. Зашто? То нема баш никаквог смисла.

и станице, а пред једном станицом пуца на гомиле заробљеника, који нагрћу на станице, у жељи да се врате својим кућама, што пре, као овце. Аустрија се распала, а социјалисте су забринуте.

Да би ме некако развеселио у мом сиромаштву, Бенешић ме води у Загорје, по кућама, а нарочито код Домјанића, чије кајкавске стихове јако воли. Бенешић је био гурман, и у литерарним посластицама.

Он ми каже да ће најбоље бити да се ми, бивши аустријски официри, разиђемо кућама. Вели, нема више примања. Рат је свршен.

Тихо, све тише, прелази ме гроза. Видим себе пред вратима кућа где сам становао; пред кућама у које сам се враћао зором. Ево једне улице, где су се гужвале руље пијаних, побуњених војника. И весео сам.

Иза једне ужасне стене, танковрхи као конопља, љуљају се јарболи. Страшне, огромне крпе и мреже лепршају по кућама. Кровови, који су ме, руменилом својим, или бледилом својим, и у најзабаченијим селима Подолије, у мору блата,

опрана морем, нашао, које је било глатко и тврдо, као слепоочница моје девојке; а кад се загледам, над свим овим кућама у зрак, видим будућност моју и вечити мир.

Козе се веру по кућама. Свет спава још по авлијама, испод венецијанских тремова. Пењемо се на брдо, зарасло у шуме наранџа, чемпреса, густих

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

“ Улица добила нарочити свечани изглед, на кућама истакнуте беле заставе са народним грбом у средини, све радње затворене, а сваки саобраћај прекинут. — Шта је ово?

“ проломи ваздух, и одјекну целим градом. На свима околним кућама зазвечаше прозори и на њима се појавише многе главе.

издаци које ће влада учинити преко буџета, и онда се скупштина распусти, и посланици, уморни од државног посла, одоше кућама да се одморе, а чланови кабинета, пошто срећно пребродише све препоне, и задовољни пуним народним поверењем, приредише

Пило се, певало, напијане су здравице и влади и народу, и у неко доба ноћи сви су се мирно и лепо разишли кућама. Сутрадан начелник је послао шифром извештај влади о јучерашњем политичком збору.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.

Тако се у великом узбуђењу разиђосмо кућама, а сутра-дан, рано из јутра, бесмо сви пред кафаном, те видесмо кад прођоше поштанска двоколица и однесоше предмет

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА: Није ни моја мајка гласала па нећу ни ја. Али умем и ја друкчије кад је до ината! Заћи ћу по кућама па ћу упалити жене! ДАНИЦА: Да гласају? ПАВКА: Не да гласају него да гласају њини мужеви онако како оне хоће.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села. Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!

када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Код других није тако. Свуд лепше сунце грије, У свим другим кућама боље се живети може. Ено, Џим Хухухинд виски уопште не пије, Има дућан препун седларске коже, Своје синове мази и

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

У томе погледу, на прво место долази Америка са својим јаким банкарским кућама и са врло јаком организацијом за лов китова.

пивницама, кафанама, развијеним трговачким радњама; са мноштвом банака, бродарским агентурама, парковима, лепим кућама и палатама, са два позоришта, има развијен велико-варошки живот.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Бојали се да се тако не занесе, па не само код њих него и по осталим кућама не пође на честитање, и не опије се. Јер су знали како је, кад му се укаже прилика, и онако стар, облапоран, као неко

А сада, када им је то саопштио, могу да иду кућама, да се спремају, чисте стајаће | хаљине и друго, да би били готови када их позове да дођу на свечаност.

Престаде по чаршији ход, кретање људи, који су ишли из цркве кућама, или по механама. Беше настало оно празнично затишје, светло, топло са јаким сунцем а кратким сенкама, са већ изнад

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Пет пушака плануше и затутњеше, за његовом. Истога часа, пред свијем кућама у сердареву великом браству, стаде пуцњава и весело одазивање. То је све договором било и очекивало се.

Ћуха вјетра није било, но тишина и топлота, као о Спасову дне. Женске нанизале се пред кућама, по зидовима авлијским, по гумнима — свуда.

Људи догоне кућама товаре дрва, а богме и они на раменима велике кладе, а жене бремена. Догони се у млин и одгони хитно.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Потом вукодлак излази ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њихову.. А у вријеме глади често га привиђавају око воденице, око амбара житнијех и око чардака и кошева

која има у себи некакав ђаволски дух, који у сну из ње изиђе и створи се у лептира, у кокош или у ћурку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу дјецу.

песком; као Чумић делијама; као Петровац качаком; као Кусадак дуванџијама; као Водице продајама; као Глибовац пустим кућама; као Чачак дулецима; као Пожега дињама; као Ужице шљивама; као Вучитрн делијама; као Софија спахијама; као Стари Влах

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

А он му приповједи све шта је било, како је откупио робље и отпуштио кућама, „а ова“ рече „ђевојка јест шћер царева, а ова | старица, ово је царева кутња бабица; оне не умијући куд, а и немајући

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Сва разграђена и са зидовима од наслаганог камења. На ниже, у дну, пружа се улица која води вароши, са поређаним кућама, торњевима од цркве. — Из вароши чује се ларма, жагор. Вече почиње да пада.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бакоња пође за дјечацима, који сад скакутаху пред њим препирући се. Та граја привуче пажњу по кућама, те се свуда отвараху прозори, а он се црвенио. Најпослије смјести коња, пак оде у цркву и ста до врата.

Људи су се бријали, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, узајимао се сапун по кућама, натакали се вишци ракијом, бураче вином, тргали се шипци са тавана, брбале су дуње по дну ковчега, задруживала се

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

У суседним кућама жене врискаво закукаше. — Не лај, радикалски брадоња! Ништа тебе не питам. Теби се, председниче, обраћам: где је

— Човек се заплака и баци цигару у гроб. Ђорђе брзо иде. Гласови се не чују, а смрт послује по кућама и пуни село немиром, тумарањем и Тихом лупњавом. Ноћ и село личе на вир пун ракова.

Ноћ и село личе на вир пун ракова. Немир струји око чкиљавих лампи, честе су у кућама поред којих пролази, и лампе су смрт. Само понека закука, више као од немоћи него од жалости.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Онда су једни почели да гунђају, а други да се крадомице враћају својим кућама. И Ферфелин, и Ферфелинка и принчеви Ферфелини једва су стајали на ногама, али нису престајали да следе Пелетине.

Титрала је од жеге морска плавет, а у њој сјало усамљено бело острво с предвечерњом песмом рибара и каменитим, тихим кућама, све док га нису открили луди из града. — Ту се најлепше плива! — рекли су једни. — се најлепше спава!

Знали су да им родитељи не могу купити једра, и ћутке се разишли кућама. Четвртог дана поново су се попели на хридину и загледали у једра која су летела изнад таласа као галебови.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Опасност је била свуда, стрепња је почела да се мота по турским кућама, опрез им се удвостручио а свирепост удесетостручила.

Из лађе у којој је и она полазила, преко воде, у изгнанство, Љубица је гледала, међу новим кућама на Савској падини, свој Конак. Опет је промицао један београдски октобар, пун просењене топлоте.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

њему је претстављен Беч, гледан из птичије перспективе, са свима својим пијацама и улицама, са свима својим црквама и кућама, на којима се разазнају сви њихови прозори, па чак и они на крову.

Нисам је одмах препознао, јер ми је, овако нова, изгледала друкчија но стотине година доцније, а окружена маленим кућама, и много већа.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

грађанству прочитати јасну и, с позивом на односне прописе законске, строгу општинску наредбу о чишћењу, пред кућама, травуљине и корова „који постоји на срамоту и штету угледа лепе нам вароши“ или какву сличну.

Онда Бог није био свуда и на сваком месту. Њихова божанства, то су били њихови мртви очеви чије су душе становале у кућама своје деце и нигде на другом месту. Колико Богова, толико отаџбина.

света остала је за њим, бучала, кикотала се и разлевала на све стране кроз хиљаде врата великих И ниских дућана, по кућама високим и елегантним, шеталиштима и парковима, док се он, трчећи задувано, питао као у лудилу: је ли могуће, ама је ли

Окренуо је, дакле, он ипак разговор на друге предмете, причао ми је о трговини, о пословима, о стечајевима, о кућама које заступа фирма чији је он путник и дугогодишњи заступник, навео ми је „Преслицу“, Текстилну индустрију Д. Д.

у најсветлијој чистоти јутра иза месечине, бљештали су простори покривени шумама, њивама, звоницима и као снег белим кућама, из чијих су димњака струјали они бели, прави и мирни димови што су преслатки у дражи огњишта нашега села, које смо с

И опет се зби како рече Господ. И Срби победише браћу и вратише се кућама својим овенчани славом јунака, али још слађом од прве баш зато што то беху браћа коју су победили.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Ноћ је у свим кућама тиштала муклом тежином. Као да се нешто надимало и надимало, нешто што ујутро треба да прсне. А непомичност ноћи и

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и лети и зими помало врачала и бајала.

А Вујо зину од чуда. — Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама. Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. Ђурица устаде нагло. — О томе немој никад више да ме питаш.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Пошто је био јабанџија, а остале ашчије из мјеста, то су све ашчије ишле својим кућама на конак, а он сам остајао у ашчиници.

Еле, сви пођу из једног места, па док дођу до Смедерева, половина их се врати кућама, јер нису смели ни изићи пред проклету Јерину.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

идући Петом авенијом на путу за радионицу, срео сам Едисона у друштву Бечелора и још неколико људи који су се враћали кућама на починак. “Гле нашег Парижанина како ноћу шета наоколо, примети он.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Она је имала две краве и пуно кокошију и патки, а продавала је путер, јаја и живину. Њен син Кристифор продавао је по кућама у Пасеику, Белвију и Њуарку у Њу Џерзију дрва за потпалу.

Ћипико, Иво - Приповетке

Из тијесних улица што леже испод голих брдина с високим нагомиланим кућама одмах с јесени свјетлост је поступно слабија, а сунце се нигда и не показује; оно само што за ведрих дана часом обасја

Дјевојка гледа доље на град, што се као убог скупио уз голу крш. Одозго гледајући га, да се на некојим кућама цигла не црвени, није но гомила сивога камења. Часом, па иза наглих облака сунце извири и обасја их. — Нека сунца!

На врху брда, код цркве светога Николе, прекрстише се, па онда почеше ћутке силазити узбрдицом прама селу. Пред кућама пролазе поред немоћних стараца што се сакупише прама сунцу да им оно огрије остинути живот.

Пролазе између сурих сеоских кућа, кроз тијесне, засјенуте улице, — а пред кућама блатно је, — ријетко када на тлеху сунце се покаже.

Међутим, чељад се опрема да се поврати, а завлаче, јер никоме није мило остати код мрца: рађе би се повратили својим кућама.

светога сакрамента, не слуша звоно што навијешта подне, не крсти се нити се обазире на чељад што се разилази својим кућама, већ чека на вратима док изађе млади парох из цркве, — чека га, а мале, упале очи сјаје се и изражаја су као да увијек

Иза мужевље смрти бјеше јој остао на бризи тај син. Да њега и себе прехрани, одлучи се да служи по кућама, па послије, нешто приштедјевши, поче да у граду купује женски ситнеж: конца, игала, наранача и других кућних

Али у дугом путу, у друштву Арнаута, одљутио се. Сада, смирен, загледао се у дим што се лагано повија над кућама засеока, на брежуљку, преко границе.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

одмору који три ноћи не спавају док дођу до мора; а кад дођу, кажу: „лепо наше море“, пожуре да поцрне и да се врате кућама. МОРАВСКА ЕЛЕГИЈА Гледај висока птица горама врхове мами. Окружена неким вечито будним сјајем зру брда уоколо.

Краков, Станислав - КРИЛА

Носите радост као кожну болест у себи. Жртве сте и џелати, убице сте и убијани, а смејете се. Чему? Кућама порушеним у којима се плету плетенице за нечија гојазна рамена? Побијеној, искиданој деци?

У кланцу је пуцњава престала да за који час наново отпочне. До ноћи је село било повраћено. На свима кућама су биле беле крпе које од јутра нису скидане. У селу су Бугари све жене и девојке силовали.

То је била ”игра митраљеза”. Руски официри показивали су је по баровима и јавним кућама. Удаљени од граје, у малом салону, три Шкота пили су неуморно виски. Сваки је носио на голим коленима огољену жену.

Петровић, Растко - АФРИКА

Шеф села имао је да нам нађе нових четрнаест носача, како би оне раније вратили кућама, Ми бисмо према погодби могли да идемо с њима све до идућег кампмана, тј.

За случај да се дотле појаве замене, ови се могу вратити кућама. Тако пред сутон, кад треба апсолутно поћи, видимо да су нас два носача напустила.

То су они што су се, побегавши од нас, враћали кућама у сасвим другом правцу, али се одједном уплашили од казне и онда се у галопу вратили.

Руковах се са свима, и они одоше весело кућама. Остатак дана проведох цртајући Кауру, која је необично живописно село.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Чаршија је била већином затворена; само су још радиле каване, механе, фурунџинице и прчварнице. По кућама сви прозори па и капци позатварани, грађани ишчезли са улица, тек овде онде сретнеш по какво бледо лице, измучено

битци, могу вам казати ово: шуматовачки јунаци, они дивни неустрашиви сељаци, разишли су се по селима својим кућама да својим знојем опет натапају тврду груду земље, да продају бакраче из куће за исплату каишарских дугова, да продају

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

И док су Французи и Енглези радосно журили својим кућама на „пермисион“, долазећи да се поздраве са нама, ми смо остајали још увек на истоме месту, неми и тужни.

А за њима врана кобила без јахача. За часак су се нашли пред варошким кућама. Али ордонансу није речено где је циљ. Сматрао је да треба јурити дотле док му се не нареди да заустави.

— А откуда ти у бомбашима? — Па, ка велим, да убрзам рат, не би ли једном отишли својим кућама. — Станко застаде. — Господине потпоручниче, довде је наш одсек. Одавде држе пешаци. Разлике нема.

Неки прозори на кућама били су отворени. Тамо је сада било топло... Моје тело, истрошено и сагорело од маларичних напада, жудело је за

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

војник; јунак дерт — јад, туга, брига диванана (диванхана) — „пространа просторија на спрату, у старим босанским кућама, намењена састанцима, договорима и пушењу“: затворен трем ђоја — тобоже еглен —— разговор; забава ешкија ——

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају. И да их после матере им, тражећи их, и нашавши их тамо где

Није као они, који сада, пошто се истрезне, испавају, од оцева неће смети кућама по три и више дана, или ако дођу, оно дођу крадом, пре доласка очева да легну, сакрију се, да једу оно што им матере

Нестаје их. Сасвим се губе. Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице шарениле жене, девојке, деца.

Затворен, у мраку, без светлости, знајући да је свуда већ мир, тишина, по чаршији нема већ никога, сви отишли кућама, вечерају, лежу, а он сам. Добро му дође та самоћа.

заиста и било све одавна, у потаји свршено, познато, само се ето његов пристанак, воља чекала, одмах се разлетеше по кућама. Час иду код ње, час се овамо враћају.

Њени правилни прозори, зидови. Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље. Из чаршије опет жагор, кретање. Из које кафане чује се свирка.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

— богишу — која је тог дана освећена разноси народ кућама да би га она чувала од грома. В. податке и сугестије у С. Тројановића, СЕЗ, 17, 116 ид. П.

од грома и града; понегде се то чини на Цвети или на Спасовдан: њоме се ките врата, прозори, стреје на кућама и торовима; л. прутови побадају се и остављају у трла, њиве, баште (ГЗМ, 6, 374; Караџић, 3, 1901, 121; 127; ЖСС, 1.

л. (ГЕМ, 39—40, 1976, 281); код Поповаца »бивало је случајева да су се вјенчавали и у својим кућама«, око синије, пошто би на главу ставили венце »на колут (округ) од лозова прућа«, обавијене црвеном свилом (СЕЗ, 65,

Ћипико, Иво - Пауци

Часом премишљаше, па скрене и, трагом једноступа у снијегу, пође ка кућама. Дошавши до њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и

Биће се и он негдје склонио... Није далеко одавде, јер, онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ, кућама . . Раде се нагло диже. —Куда ћеш? — упита старјешина. —Идем . —Де ти... Раде изиђе на коњски пут и пође даље.

Али у мјесецу мају побијелила једне ноћи планина над кућама, а другу ноћ разведри се: осу се мраз и смрзну и махом уништи усјеве.

Хоће наш поп!... — рече Марко, Машин човјек. —Ужива своје право! — јавише се неки од комшија и разилазе се својим кућама.

Доље наниже. у цунцу и осјену иза , виших стабала, су кућице. Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених стабала...

дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и

Домало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама. Изиђе и жупник, а уто заслави и подне. Иво га , угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући кратке ноге.

Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к западу. Они се приближаваху првим кућама, ослушкујући пиркање вјетра и шуштање ког осамљеног стабла. Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.

Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном. Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду'не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.

“ Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим кућама. Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и...

Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море. Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара. У дућану нашао је много свијета.

црквице светог Николе, између винограда, и, подајући се својим мислима, посматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

кржљаво растиње што се упиње да опстане у пукотинама на окомитој литици постаје све црње: Зато се слабашна светла у кућама на падинама преко Вратимљског поља јасније виде.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

На десној обали реке, Стара варош са њеним црквама, манастирима и ниским кућама. Чекајући нестрпљиво на Вас, драга пријатељице, уживао сам у несравњеној панорами ове дивне вароши.

је сазидао још многе друге јавне зграде и палате, које оживљавају једнолику слику лондонских улица, са њиховим уским кућама од печене цигље. И онај високи стуб, успомена на онај страшни пожар, дело је Вреново.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Види се чак и преко капије супротна страна улице са поређаним кућама, баштама. По дворишту промичу сенке људи, сељака, слугу, чивчија, како по амбарима носе на леђима џакове кукуруза.

слободно да дишеш, а камо ли да заспиш и одмориш се — а оно још мораш да пазиш, и да тамо, по чаршији, по вароши, по кућама, што ко не каже о теби, не помисли, не чује што. КАТА Ама, не велим да деда због тога неће да дође, него тек онако...

Служба се већ одавно пустила, јер ево већ и црквени просјаци иду по кућама. И код нас већ неки био. ТАШАНА (раздрагано): Ако! Ако! И подајте свакоме штогод. (Стани): Иди ти тамо.

РЕШИД БЕГ (увређен): Па, Сароше, певаше ти по ћефу Ташанина мужа, у хришћанским кућама. Тамо ти било милије, него ли код нас, и у нашој вери. САРОШ Нема ту наша и ваша... Анадолац несам.

моје млађе, да упућујем како треба своје парохијане, паству, чувати у вери и чистим животом живети, повучено, у својим кућама, дане проводити...

МИРОН Крст није лако носити, да би човек могао бити човек. (Осталима): Сад хајде. Ја на гробље, а ви вашим кућама. Овде се нема шта више. СВИ (крстећи се побожно, одлазе). ТАШАНА Не бој се ти мене, Парапуто. Чуваћу те ја.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сека је одговорила оцу као из неког другог света. Писала о својој лепој ћерци Анђелији, о „најбољим” кућама у које је примају. А „деда” мора мало причекати док се преселе у већи стан који им је сад због Анђелије потребан.

његовој драга његова лепота, драга јој његова гиздавост, потегне и ради, двоструко, кришом од мужа ради и по туђим кућама, и Бошко се понавља као нико у варошици. Уто се родила Станојла. Отац се кисело радовао: женско, и ружно дете.

При јелу, не трпи да је прекидају, ни за што, ни за кога. То је нарочито важило за вечеру. — У економским кућама је вечера одмор, и нећу да ми се залогај хлади ни за чији ћеф, па ни за љубав.

Два брата Лазарића, оба блага и добра, нису се слагали. То је у неку руку био ред у газдачким кућама; запето стање је замењивало тајанственост. Живела су браћа у два домазлука, у двема половинама куће.

У тим орманима је било, као у свим старим кућама, свега и свачега, архив и старинарница. Никада се није могло све извадити и претрести; само се с времена на време

— посматра господин Јоксим. После погреба, одмах се вратили својим кућама, и то на најбољим коњима. Говор протин је био кратак, опрезан, с једном једином, и то некако мимонесеном алузијом на

јасно вам каже, и покаже, да је њен скандал просто човечан случај, али да тако многи човечни случајеви наоко по другим кућама, можда такође крију скандал. — Сирота госпа Нола!

Бива да од једноличности и празнине паланачког живота стану сви сатови по кућама; а за оно неколико џепних, што иду, нико не пита, јер се боје одговора. Зар тек! Уф, никада подне дочекати!

запећку кашљуца по једна рушевина, нека озебличина, заостала иза оних што су већ сви на гробљу, заостала да бунца о кућама и имањима која су већ и треће руке променила. То су они које смрт воловским колима тегли на гробље, али их тегли.

У кући Бранковој празник. Диван, чисто духовни празник, какав засија у сиромашним кућама кад и тамо зађе нада. Другови лармају. Владимир Рибарић држи говор. Павле и Милан грле Бранка.

Павле се вратио у Енглеску. Претходно је утврдио везе с једним јавним бележником: да брине о двема кућама, с тим да једну од њих, ону која је служила само за ренту, прода, а другу да издаје, без левог крила које има да

После првога часа учитељ је вратио кућама сву децу. А Коди је позајмио свој велики кишобран да боље заштити очи. Наравно да су се све три другарице стрпале под

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Њихово расположење могло би се свести на двоје: или енергична офанзива, па ма сви изгинули, или да их распусте кућама. Ово средње стање, вечито одступање без борбе, тешко се подносило.

А наше становништво стоји преплашено пред кућама, избезумљено од страха и тешке слутње пред наступајућим данима. Неки већ товаре ствари и беже.

Ми смо на прагу наше отаџбине. Ако нас ви напустите, нећемо ићи ни корака дале, већ ћемо се вратити својим кућама. А ако останете са нама, ићи ћемо докле нам ви наредите.

Из колона се издвајају војници у мале групице, дошаптавају се и договарају да ли да се врате кућама. А приче бујају...

— Ама, побогу... — Мир је, дакле, закључен и сутра се враћамо кућама. Врховна команда је решила да ми официри преузмемо управну власт.

Али још увек смо на великој висини, јер су нам облаци готово над главом. Покрај пута беше једно село. Оџаци на кућама пуше се и дим се лено протеже право у висину. А у кућама је сигурно топло, угодно, и мирише јело...

Покрај пута беше једно село. Оџаци на кућама пуше се и дим се лено протеже право у висину. А у кућама је сигурно топло, угодно, и мирише јело... Да ли наши имају топлу собу?... Али нама је још мало хлеба остало.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Поље око Крушевца било је покривено зеленом травом. На њој, на дрвећу, на кућама, на младим јуначким лицима дрхтала је јасна сунчана светлост.

с бојишта своје вјеренице; 5) у боју остају побједници Валтер и Стојан; 6) послије боја Валтер и Стојан иду својим кућама, вјенчају се вјереницама н сретно живе; 7) карактери Хилдегунде н Хајкуне (или Златије у Красића) посве су слични“.

По доњим крајевима Србије (око Саве и око Дунава) већ су рјеђе гусле по кућама, но опет мислим да би се у сваком селу (особито с лијеве стране Мораве) по једне могле наћи.

Онамо сељаци немају ни кућа својијех, него сједе као закупници у кућама својијех ага.“ чоек — човек Чокешина — манастир испод планине Цера чошни — чохани чултан — покровац џаба —

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

! — Тако је! — сложи се Јованче. — Она ће нам преко ноћи чувати логор, кад ми одемо својим кућама. Слажеш ли се, Николица?

Дјечаци су се били толико загријали за посао да умало не заборавише да пођу кућама у вријеме кад се и остали ћаци враћају из школе. Тога дана свима је било жао напустити логор и започету колибу.

А тога истог дана, кад се забринута дружина већ разишла кућама, из једног жбуна на ивици Гаја извуче се нека погурена прилика и брзо шмугну у шуму.

— Ђаци, нема данас ништа од наше недјељне шетње. Идите кућама и кажите да је рат почео. ИИ Друмови препуни људи, кола и ускомешане стоке.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ОКО ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТЕ О ЦРКВАМА И СОКАЧКИМ КУЋАМА Од пре, за благочастија, и свачији христјански домови, тако исте цркве по људској натури бивали су.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Сада иде поносито, држи на себе, јер зна надмоћност и своју и своје куће над осталима другарицама и њиховим кућама... Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту.

Кретала се у кругу своје родбине, својих тетака, стрина и ујни, и по чорбаџијским кућама. У — тако да рекнем — „плебеје“ ретко је излазила, или, боље рећи, силазила.

Похватале се девојке испод руке у дуг ред, а иза њих други ред загрљене момчадије, и идући тако кућама својим, певају сложно оба реда...

Зато се крила по комшилуку. Недеља је. Код хаџи Замфира после подне тишина као и у свим кућама где се целе недеље радило а недељни дан жељно очекивао.

Срећом нико не пролажеше улицом, јер већ беше време кад грађани спуштају по кућама чивију на порту, и сви укућани већ давно су код куће.

Полако се спушта мрак, ноћ септембарска. Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама. На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за

за парама, али они воле и рахатлук, и време им није новац; зато рано затварају дућане и мајстори и трговци и грабе кућама.

оне домаће и тишине и разговора, они неће што више времена да проведу на послу, него откидају од тога времена и хитају кућама да у пријатном рахатлуку проведу неко време, да нареде, прегледају, покарају и помилују укућане пре свеће и вечере.

да види ефекат који је произвела она јучерашња шетња кроз онолики свет и улице, и зато је и сама заредила по многим кућама, навијала разговор на ону ствар, али се покајала и ратосиљала јер је увидела да је пропала као никад дотле.

И што ће нам онда све то?!... И пошто је она чорбаџи-Замфирова, — онда дај полицију и жандаре, трчи по кућама п виноградима, враћај је кући, замажи очи свету да не види бруку, и запуши му уши да не чује истину!...

! Говори француски, немачки, грчки зна. Иде по господским кућама, курдисује клавире, свира из неке велике књиге и печали паре, и учи господску децу да говоре француски и одасвуд

Журно се спрема у обема кућама. Прије Ташана и Јевда походе се узајамно чешће и разговарају се и саветују шта ће и како ће урадити да све то испадне

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности