Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
а чесно, свето и братско име х р и с т ј а н и — то свак само за се држи, или ако кад једна страна другу назове „Кућани” или „Ришћани”, то се за особиту милост и учтивост твори и држи, и по несрећи врло ретко бива.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— упита Ћебо шапћући. — Тако ми је пре говорила — одговори Страхиња. — А Живан и кућани? — Они свакад спавају у кући. — Де, зовни је!... Брзо!... — шану Ћебо, па се склони за вајат.
Бошко и гости уђоше у кућу, где их чекаху остали кућани. Седоше сви за вечеру. Весео поп, шали се с Бошком, задиркује домаћицу, Стамену, снахе Бошкове... Вуја само ћути.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али, ако бога има, платиће ми!... — И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити. Све устало на њих као на бијелу врану. Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори...
Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће. Отишао неким послом до Шокчанића. Међутим, кућани потрчаше сви да услуже госта онако како се само пожелети може. Иван седе да га причека. И није га дуго чекао.
— Добро јутро! Кућани, кад их видеше, занемише од чуда. И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих родитеља.
Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче... Кућани му нису оно што би он желео... Бабо се сад и сам наљутио... Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи...
Ведро је сјало чело Алексино. Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. И Петра, и кућани, све беше живље и веселије... Та, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?... Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно. Обузме те јутарња свежина.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад би љети приспјели прешни послови, као што је жетва и косидба, морао би и капрал Маркеља са својим кућани ићи у поље помагат радити.