Црњански, Милош - Сеобе 2
Гостинска соба, у коју су били ушли, била је нека врста кућера, у ком су цигље биле помешане набојом, а зидови били офарбани плаво, као ускршња јаја. Прозори су гледали у дудове.
Оно што су сусрели, били су појединци, крај неког кућера, крај неке речице, понеки старац брбљиви, који је, сам, живео у својој колиби, крај свог челињака.
Понеки млађи човек, који је био расплео рибарске мреже, на крову свог кућера, пуног деце, а који их је гледао, са мржњом.