Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
РАВЊЕ Нико не зна зашто се тако зове. Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било село. Оно није имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико домаћина из околних села што су ту
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пошао је био погнуте главе, до кућерка Трифуновог слуге, Ананија. Све се живо од њега, као разбежа. А кад је закуцао, његова сенка, на вратима, зацрнела се
Свима је крива, што је жива. Никуд из овог кућерка Ананија. Напољу су жита, песма, Махала, људи, али њој повратка нема. Нема више ни кућерка Зековича.
Никуд из овог кућерка Ананија. Напољу су жита, песма, Махала, људи, али њој повратка нема. Нема више ни кућерка Зековича. Трифун јој прети – не би никад стигла до Дрниша. Ене, ето, нек они питају Трифуна.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Најпосле, кад онако бео и провидан, стиже до свог кућерка, ни најмање се није љутио на љубавнике своје жене, од којих је један, полуго, спавао на банку, где је била, пре,
Матавуљ, Симо - УСКОК
И ласно подијелише оно кућерка, оно дворишта, њешто гаја, њешто земље и стоке. Кад све то би готово, старији се сјети да обојица знају само једну
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тршави дјечак ујутру допаде до кућерка у коме је коначила кухиња, унезвијерено се загледа у натрпану мрачну собицу, па кад спази свога кума, сав просину и
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Да не врача? Кад радозналост нарасте као поплава, неколико суседа поче да је уходи. Без успеха. Прозори Татагиног кућерка били су густо застрти, а већ при уласку у шуму старица им се губила из вида.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Одједном, као да је чуо котрљање шљунка. Окренуо се. Испред тог кућерка, те турске уџерице, готово њему за леђима, стајао је Турчин. Већ је био стар али је још био леп.
Када се вратила, Милош је стајао на прагу њиховог кућерка. Полако му се приближавала уверена да ће се, ако га само додирне, све то светлосно ткање из ње пренети и на њега.
Кад се вратио, Љубица је седела на прагу њиховог кућерка. Очекивала је његово лице, које лице? Више није сумњала да их Милош има многа.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И, у њему, звезду”. 237 Када се, међутим, главни јунак сасвим пробуди и изађе из кућерка на обали Дунава, где је провео последњу ноћ с госпожом Дафином, плави круг и звезда нестају из његовог погледа: „Иза
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чапље и роде, вивци и дивље патке кружиле су око његовог кућерка као да га поздрављају. Сељаци су били убеђени да он зна језик птица, да је у дослуху с њима и да му оне најављају