Црњански, Милош - Сеобе 2
Вели, сва Махала зна, цео свет зна, да та јадница живи у кућерку његовог, старог слуге, Ананија. Није он, Трифун, никад срамотио име Исаковича, па неће ни сад, после толико рана и
кад Петар поче да се смеје, и запита, мисли ли да сели у Росију и госпожу Кумрију, и децу, и ту сироту удовицу – што у кућерку Ананија ноћива – Трифун тресну песницом о сто и узвикну: него да шта?
Павле је затекао Варвару у том кућерку, на прозору – једином, који је кућерак имао – а било је очигледно да је Варвару затекао, како посматра слуге и
Црњански, Милош - Сеобе 1
Оставивши две своје ћерчице у селу, дошла је била да станује, последња два дана, у једном кућерку покривеном трском, код обора, на води, само да би могла да проведе ноћ крај њега.
Ту је и она дошла да проведе последњу ноћ са мужем. У кућерку у ком су иначе становали, зими, пастири. Слуга је био обучен да, чим старији изиђе из куће и ускочи у кола, ошине
се, на брегу, над селом, док су они бежали расплашени, од гроба госпоже Дафине, Аркадије је мирно терао крмачу свом кућерку, под дудом. Нико није могао да га сагледа, нико га није ни сагледао, са пута су му се склањали, завијајући, и пси.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
ТАТАГИНА ДЕЦА На самом окрајку града, тамо где улице прелазе у њиве, па у светлу дубину неба, у кућерку пригнутом до земље живела је старица звана Татага. Када је и како сазидала кућерак? Одакле је? Има ли икога свога?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ограду наместише како нико никада није: само с једне стране, према Савином кућерку. Сава се добродушно и паметно смеје: — Још нисам видео ограду која два краја не састави, и нема врата...