Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Шуштећи шумом јеж мери пут, кроз грање месец светли му жут. Иде јеж, гунђа, док звезде сјају: „Кућицо моја, најлепши рају!“ ПОТЕРА Остаде лија, мисли се: „Врага, што му је кућа толико драга?
Намести кревет, од педља дужи, зевну, па леже и ноге пружи. Сав блажен, срећан, ниже без броја: „Кућицо драга, слободо моја!