Матавуљ, Симо - УСКОК
— Никада! — прихвати Ивановић... А ти, Пијеро, само кукај као удовица, као што си навикао, мјеште да се држиш као кућић! Један од трговаца опази: — А, јесу горопадни ови Тудешки!
Добро ни дошао! Нека ти је срећно! Бог дâ да одмах омилиш владици господару. Ти си велики кућић и човјек учеван, те можеш господару и требати, али, ево одмах ти кажем, ако хоћеш, остани одмах са мном, или, ако ти
— Било би лијепо и свима веома мило! И по томе се види да си кућић и чојковић! Иди, Јанко, сине, обиђи их све редом! Чим пријеђеш праг, лијепо назови: „Христос се роди!
А ја сам рекао: „Неће!“ — А зашто баш хоћеш да будеш мој ђак? — пита Јанко дирнут. — Зато што си велики кућић и много учеван — каже владика. — А и онако, мио си ми! А и ја сам од добре куће...
Угледао се писар на свога господара! — Ја сам друго, ја сам Црногорац! — А и он је кућић и чојковић! Крв је јуначка иста у цијелом свијету!... Таквим разговорима започе посједак пред ручком.
— Чујш, бабо! — рече он кроза зубе. — Није она дјевојчина, но моја чиста и добра кћи! Није он скитач, но кућић и јунак, који је ускочио, мој осветник.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Као одабранији кућић и кољеновић, он ођаше пред осталијема. Ни остали не изгледаху соколастији од свога вође. Видјело се лијепо: „Е им се
Али, жено, Јанко је човјек из свијета, кога је витешка невоља амо пригнала; човјек кућић а јунак. То све знаду Црногорци. Какав, дакле зазор, рашта?...