Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А, међутим, опет изгледаше као једна једина породица којој је кућни старешина преминуо: нико никога није вређао, ни млађи старијега, ни старији млађег, сви су се у големој жалости
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кмет Пурко још с вратница викну: — Домаћине!... Има ли кога дома? — Има, има! — одазва се Срећко, кућни старешина, праунук Мирјанин, и истрча из куће. — Јеси рад гостима, Срећко? — упита чича Мирко. — Добрим у свако доба!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
ОКРШАЈ 239 23. КУКАВИЦА 247 24. СРЦЕ НА МЕРИ 252 25. БОЈ НА САЛАШУ 259 ІІІ ДЕО: БЕСМРТНИК 264 1. УСТАНАК 265 2. КУЋНИ ПРАГ 269 3. БОЈ НА МИШАРУ 276 4. „НА МИР” 286 5. СВАДБА 294 6. ОБИЧАН ДОГАЂАЈ 299 7. ЖИЖАК СЕ ГАСИ 304 8.
Ситна јесења киша сипила је... А у његове снахе Маре разболе се дете. То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. Лебдели су над постељом детињом. А оно у ватри, бунца и не разбира се.
Сад треба светити проливену крв од Косова. „Ниче раја ка̓ из земље трава.” 2. КУЋНИ ПРАГ Спутила се ноћ. Поље је мирисало барутом...
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Не ваља“, вели, „што је фелдмаршал‑лајтнант те официре узео само у кућни затвор. Он мисли да је требао да их пошаље код профоза. И да их окује, ако устреба.“ Енгелсхофен се осмехну.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Мушко дете је, каже се, „кућни стожер“, оно наставља породичну лозу и стара се да се не угаси „крсна свећа“. Зато, ако у браку и има деде, али нема
крају чине и следеће: у младу недељу, пре сунца, узму купину која је на обе стране гране у земљу урасла, ставе је на кућни праг, „па се полагашно про ње преведе дете“.
репертоара понашања који деца усвајају у току социјализације није потребно експлицитно подучавање, пошто „сам живот кућни и домаће уређење васпитавају децу“.
операционализована је са три тврдње из Упитника 1, од којих две представљају народне пословичке исказе („Мушко дете је кућни темељ“ и „Женско дете је туђа кућа“) и једног експлицитног тврђења („Боље је имати мушко него женско дете). 4.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Поправите сами психу своје жене, кад већ не умете да поправите славину у купатилу која цури већ месецима... Мој кућни Сигмунд Фројд! Знаш ли уопште ко је Сигмунд Фројд?
Осећала се као некад давно. у детињству, када ју је прегледао кућни лекар, у кога је била потајно заљубљена. Буди добра девојчица! Тако... То ништа не боли, јел' да? Сад мало стисни зубе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
То су приповедачеви рођаци — стриц Ниџо, деда Раде, тетак, а затим кућни познаници и пријатељи, Петар Чобанин и Петрак Самарџија.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Светац у дроњку воћке спарује, бада се жаром, крпе спаљује. Колица шкрипе. Тмуло трутови гуде, брундају. Кућни духови Вуну дрндају. Уштап утвара газом прелази - гњиле мошнице у бакрач с медом мочи.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Саобраћајац обриса зној и пужев кућни записа број, тешко уздахну, палицом махну. „Идите, куме, ви с милим богом заједно с кућом и вашом ногом.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад сакрије главу у мрак, Осети се срећан, јак, Заокружен као број И на своме господар свој! Миш шмугне под кућни патос, А калуђер чак на Атос, Паличњак се прикрије Помоћу мимикрије: Он гранчицу опонаша, Ој животе, туго наша!
А кад стигосмо пред кућни праг, У месту поче ногама да гребе. Неће напред, неће ни натраг, Узјогуњена као ждребе. Можда се опире због
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицале у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.
И зато је свуда око тих огњева, чија је светлост особито ноћу толико бљештала да се и сам кров кућни прозирао, једнако била граја, смех, кикот и све је бешње, силније бивало.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Крпи мање, док није било више. — Куд ће суза но на око? — Кус петô пиле довека. — Кућни праг — голема планина. — Лакше је сачувати решето бува, него жену. — Лумпују банови, пукови плаћају.
хајде басмице, по богу сестрице, не запињи ни о брдо, ни о камен, ни о шљиву садницу, ни о гљиву кресницу, ни о кућни сјек.
3 (ПРИЈЕ ДАН КРСНОГА ИМЕНА) Здрав си, кућни домаћине, здрав ти свак у кући био како и ови орах. Како ови орах пун био, тако ти пун тор, пун обор, пун род, пуни
Весеље им ово сретно и честито било! И за здравље свијех нас који смо се овђе састали у ови поштени дом, а под кућни кров. Била нам срећа на састанку како Ристу и Јовану на уранку па води Јордану. Вазда се састај али и вазда се љубили.
(Паучина) 348 — Шта на очи свира? (Двојнице, — свирала са два писка) 349 — Шта није ни у кући ни на пољу? (Кућни праг) 350 — Шта по ноћи цвати, а по дану вене? (Свећа) 351 — Шта се водом пали?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Та страна куће била је некако претежитија: у њу се слијевао сав кућни живот и сва кућна чељад, онако као што се путници слијевају на бок којим лађа пристаје уз обалу.
ВИИ Сав кућни живот одвијао се у благоваоници и све пресудне ствари у животу породице као да су се ту одиграле. Ту се окупљала
То је њеном зрелом лицу враћало израз марљива детета. Уговорили смо мали кућни концерт о првом Матином доласку. Поподнева сам проводио код њега у апотеци.
Једне суботе наишао је Мато ради цијепљења стоке. Иван нас је позвао обојицу на вечеру. Одржан је и договорени кућни концерт. Свирао сам, уз пратњу госпође Миззи, понајвише обичне тачке с концертних додатака.
Опет је био позван и Мато, опет је приређен мали кућни концерт, и опет се госпођа Миззи неограничено одушевљавала. Прије него смо сјели за сто, Иван ме повукао за дугме у
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа... Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице... Задухну је планинска ноћна студен, и она се стресе од зиме...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Роб ако постах. Али нећу крити У страној земљи изгнаник сташно је бити. Оставих, дакле, свој кућни праг И отаџбину: најљуће ране. Некако пренех свој живот наг И наду на зору да опет сване.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Затворен и у исти мах активан, кућни и варошки простор који поставља ограничења не само на кретање него и на држање тела Станковићевих јунака у ствари је
Оно је, уосталом, у поеми о вуку дато у оштрој амбиваленцији. Опонирано вуку, кога скривају (штите) кућни простор, ноћ, тама и влага (вода) – сунце долази с даном и оличење је светлости и огња.
Лепиле су се из глине корисне, добре, прикладне и добродошле ствари. Лепили су се и зидови кућни, а глина која је налепљена на зид и данданас се зове леп. Некада је лепим називано оно што је човек лепљењем, тј.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
обешена фењера; улазе у двориште, и већ се види велика осветљена соба а кроз дрвене решетке промицање сенки; прелазе кућни праг и у предсобљу им слуга изнад глава држи упаљену свећу да би у мраку осветлио степенице; најзад, отварају се
111 Штавише, пажљиво читање показује да су кућни прозор и дворишна капија једине две границе са којих јунакиња, припадајући унутарњем, гледа на спољни свет.
И пошто се опис редовно даје са места које тренутно заузима јунакиња, а њој се кретање очигледно ограничава на кућни, домаћи простор (не напушта га), кад год треба приказати шта се на улици дешава, она се пење горе да би са прозора
Као што се лако дȃ видети, чудесно је Станковић искористио кућни (домаћи) простор да с њиме саобрази или чак да помоћу њега организује јунакињино опажање.
почиње, дакле, тако што се ово друго редовно повезује с оним првим: што Софка може видети онолико и онако како јој то кућни простор дозвољава. И то је у Нечистој крви доста очигледно; може се навести већи број примера.
у собу, да тамо седе, него се окупљају „иза куће, под вењаке”, где им је начињена трпеза, а имају обичај да клече уз кућни зид. Пиће се носи у бакрачима, одакле се захвата земљаним буклијама, не служи чашама, и сл.
132 Један се детаљ посебно издваја: клечање или лежање сељака уз кућни зид. Прво зато што се понавља, и понавља се на великој дужини текста, од ВИ до XXВИ главе, а друго зато што је уведен
Клечање уз кућни зид појачава се у XXВИ глави, и развија се у мало шири опис. На вест о погибији Марковој, одмах после свадбе,
појединости из пејзажа сливају се затим у фантазмагорично кретање, са сликом истих оних сељака што поређани уз кућни зид једнако клече или леже: „Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на
]“. 135 Слика људи који клече или леже поређани уз кућни зид изазива немир зато што садржи просторну инверзију: место унутра, са унутарње стране, они су поређани са спољње
свекрове куће: по дворишту су запаљени многи огњеви, „чија је светлост особито ноћу толико бљештала да се и сам кров кућни прозирао”, па „та толика светлост, са толиким огњевима, праскањем, бљештањем поче да је плаши”.
- очигледно и није права кућа, у којој би се човек угодно осећао; јер не ограђује довољно не затвара довољно унутарњи, кућни простор.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Сад се пет’о промешкољи Да да људма прве гласе, Кућни гаров ланцем тресне И заоштри оба ува, Као да је нешто чуо, дигне њушку да залаје: Ал’ подуну вихор ветар, Младо
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Баш сам се тукô кад га дигоше. — 'Ајде, стари, пртљај! — веле му ђендари. Он сио на кућни праг, поднимио се на обје руке, па шути и гледа у земљу. — Нећу!
Конопац је био везан за кућни комјен. Залупаше повелика, крупна, јасна звона, са свију прозора, врата, и са чађавог, кућног комјена.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир. Чудан и чисто нем мир. У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му
ИИ Тај подневни, после ручка кућни мир нарочито се јаче, више осећао код њих, због куће им. Висока, увучена и ограђена високим зидовима и високом
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Главоболка, главоболчица. Не сме се уносити у кућу, јер од ње боли глава, и кокоши неће да носе ако се донесе под кућни кров (ЗНЖОЈС, 19, 203). ГЛОГ Wеіѕѕдорн (цратаегуѕ оxyацантха). Глог. Реч је. прасловенска, в. Шулек, Рад, 39, 15.
На Цветну недељу носи се свежањ д. грања на благослов у цркву, па се онда меће у собу или на кућни кров, и у случају непогоде баца у ватру као утук за гром (ЗНЖОЈС, 7, 183; 18, 73; 13, 34). Д.
М. Љуб., Прип., 207). Против вампира носе се увек собом по три т. бодљике (ЗНЖОЈС, 23, 186), и забада се трње под кућни праг (Ст. М. Љуб., Прип., 205).
дрво и ,предвори̓. Целе ноћи седе три човека, међу којима мора да буде у кућни домаћин. Воде обичне разговоре. Таква тисовина се узима за разне ствари«, којима се штити од урока, вештица,
Ћипико, Иво - Пауци
— и примаче их ближе к пламену. — Однио му лед два прста, — вели кућни старјешина, — а бојим се изгубиће их, замрзла у њима крв као срж у одсјечену дрвету! — А зар Илија није дошао кући?
— Ча ћете видити? Бидан, доша' је кост и кожа! И жена попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор. Крај застора задржи у руци да Иво прође први. За њим дође Марија.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Два везана вучјака, и једно пуштено чобанско псето. Ноћу, стражар кућни обилази зграде и дува у рог ако му се неки шум учини сумњив.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Може, канфором! — тешио ме је мој кућни лекар. — Како канфором? — Па, кад будете умирали, можемо вам уштрцати мало канфора, те да вам продужимо живот за
“ И ја сам, право да вам кажем, то донекле и искусио. Био сам озбиљно болестан и моји су се необично забринули. Наш кућни лекар преписивао ми је неке прашкове, пилуле и слане воде; облагали су ме мокрим завојима и вршили су на мени неке
савета, јер то је једина срећна професија која продаје савете; све остале, као што су родитељи, учитељи, професори и кућни пријатељи, дају их бесплатно.
буде, брак одиста личи на акционарско друштво, где дивиденду вуку гдекад пунице, свекрве и свастике, а гдекад и какав кућни пријатељ.
— Брак, да би био оно што се жели, треба да има троје... — Знам: муж, жена и кућни пријатељ. — Не прекидај ме! — избрецну се на мене искуство. Брак чини троје: љубав, поверење и стрпљење.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И свашто је ту напред доносно. Ваљале и неваљале речи, ако о кућни који послови, о пољски, о трговини, за народске ли које послове, што ли се по сокаци чини, и по туђих кућа, по путови,
Није ли со тога посла свакому развраћени закон на поганство преобрнут? Злочести и немирни кућни житак? Свада и кавга домаћа? Мрштање назубно мећу чељадма и љути карим?
КАД ПЕТЛИ ПОЈУ МНОГОПУТ И ЗОРОМ РАНО... Не знате каће господин кућни доћи; у вечер ли, или у по ноћи, или кад петли често поју, или у јутру зором!