Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али жена не ради или мало ради изван куће, те је привреда истога броја кућних чланова незнатнија. Куће су им уопште добро саграђене и велике, али кадшто живе и у брвнарама и плетарама, које су
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Кад Миш пророк стиже с мишем домаћином до старе пастирске колибе, око ње је све врило од кућних и пољских мишева. Сви с одобравањем примише долазак Миша пророка. — А, како је бијел, па чист, па ружичастих очију!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Фрејзер наводи да је на Суматри трудној жени забрањено да стоји на вратима или на горњој пречаги кућних лествица, с обзиром да би тако могло и новорођенче застати и успорити ток порођаја.
Табуисање активности породиље и свођење њеног понашања у домен кућних послова јесте заправо строго ограничавање њене активности на искључиво женску сферу и раздвајање од мушке сфере
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
најменике. Ево песниковог записа о тој врсти кућних помагача, о томе како се срођавају са кућом у којој раде: Набаса когод и на изјелицу, ноге би испод себе појео, а
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
), затим погледа у своје босе ноге и зирну пут отворених кућних врата. Стрикан га предухитри: — Ајд, ајд, та нећеш ваљда тражити оне старе опанчине.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
пушку донесе, поче да се нагиње на прозор, ослања о пречаге гледајући испред себе ту варош, покривену покровом од кућних кровова, изрешетаним димњацима и високим дрвећем, како се испред њега, по падини, у ноћном полумраку у округ оцртава.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
оцем, треба да се сматрам подмирен и послије дједове смрти не треба да очекујем ништа осим дијела стојне куће и кућних покретнина и успомена. Све то уз савјет да се, бар за извјесно дуље вријеме, не појављујем у мјесту.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пипајући зид и спотичући се по клизавој подстрешници, дође до врата кућних, ослушну мало и куцну лагано о мокру даску.
Ћипико, Иво - Приповетке
Па препометне капу на косматој глави и навали је на лијево око. —Ма ча је полудио? —Је и горе, — јави се с кућних врата Жижице жена и настави: — Ди си? Ча не греш на објед? Ваља да те ишћем... Изиђоше на улицу.
служи по кућама, па послије, нешто приштедјевши, поче да у граду купује женски ситнеж: конца, игала, наранача и других кућних ситнарија, и то ношаше на леђима у своје село да препродаје. Тиме она бјеше сина одгојила и на науке га дала.
Диже се најпосле и у рпи напипа најмлађе дете и леже уза њ, са стране кућних врата, да њега и осталу децу одбрани од студени која се све јаче осећа. ...
кад се прене, мисао носи је кући, и у бризи је ради деце, али домало, кад дан освоји, увлачи јој се у мисли, поред кућних потреба, Павао; кришом долази јој у вољу распасан.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А мрак, сумрак. Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се. Из кућних врата допире светлост. Баба је обично тада испред куће, до чесме. Он долази, кључеви му звецкају.
) каже се да се „јаче осећала” и „због оне уске калдрме, уског дворишта, и оних кућних на собама кратких, широких и поцрнелих прозора”.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А мрак, сумрак. Кућа, око ње широко, опкољено суседним зидовима двориште и башта леже непомично, оцртавају се. Из кућних врата допире светлост. Баба је обично тада испред куће, до чесме. Он долази, кључеви му звецкају.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
л. и босиљка (БВ, 7, 1892, 399). Као сталан апотропајон држи се он више кућних врата (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 386), и уплиће се у ивањдански венац који се оставља више врата (обичај у Београду и свуда).
умоченом у благословену воду (ЗНЖОЈС, 18, 128). Православни у Гацку (Херцеговина) мећу в. више кућних врата, »да болест не би могла ући у кућу« (ГЗМ, 6, 370). За време заразе врше се кађења с. (С. Тројановић, Ватра, 188).
Ћипико, Иво - Пауци
Поп Вране, док је ушао у кућу, угледавши јунца код ватре, наљути се и тјера га из куће. Јунац код кућних врата оклијева; окренувши се нагло, погледа према ватри својим великим очима у којима као да се туга са пријекором
јачањем дјетета у Радину душу увлачила се постепено брига за свакидашње потребе живота — забринуо се и живље се доима кућних и пољских послова. Кад се отац не би био задужио, чињаше му се да се не би ни са ким у селу мијењао.
— и насмија се на њ. Раде се трже, и, стидећи се, поврати се кући. А слуга одмах јави попу Врани, да је, таман код кућних врата Маркових, видио Раду и упитао га што ондје ради; он не одговори, већ, застидивши се, подви реп и оде.
—Тек је пошао, — одврати мирно Илија. А жао му кућних и пољских послова: ето, осјечене су му обе руке док се од куће отрже снага: Раде и невјеста.
На сам Бадњи дан ујутро зарза Илијин коњ испред кућних врата. Раде изиђе и, док запази свога дората, неосамарена, гола, који по други пут зарза кад угледа Раду, замагли му
Привеза краву до кућних врата, па уђе. У кући нађе неколико људи што дођоше послом да им ковач алат кљене. Помажу ковачу при радњи, и док он
Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. — Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла. Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за руку. Тога часа осјети се мирнији.
Тако истиха разговарајући, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа.