Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо. Али већ кад можете, онда... да се иде... Хајде, Машо кућо, хајде полако... Сад бар можеш бити сербез. Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... Пођоше...
— Јело!... Рано!... Јелица отвори очи, па онако буновна упита: — Вичеш ти, мајко? — Ја, кућо. — Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. — Није, рано!...
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А? — Боле ме нога. — А што те боле? Да те није почем ударио »шлог«? А, голубе? — Није. — А колико ти је, кућо моја, година? — запита тоном на који се морало одговарати. — Тринаест! — Е, хоће у тим годинама!...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— учено пита Раде. — Радоје, кућо моја, па зар се ми не знамо толике године — лисичи осумњичени бркица, и кад год се обраћа неком од испитивача, он га
— Каквој фабрици? Да то неће бити у Африци, бако, у Ел Шату? — Е-е, баш тамо, кућо моја рођена, у Фабрици. А мој чемерни Дане, не буди лијен, оде у наш одбор и пријави да сам негдје погинула.
Довео бабу, избјеглицу од Гламоча, па се разболио од тифуса и умро. — Умро? — Баш умро, намртав, кућо бакина. Долазим ја из бјежаније, опет ме превукли преко мора, кад пред мојом кућом стоји голема баба, колик пласт, а
—А онда ћеш чути да су те прогласили за мртву, а? — Прогласили, кућо моја. Пођем ја да ћерам Данину пензију, он је толико година био цестар, путар, а они ме дочекаше ко на сабљу: баба, ти
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Куку! Леле, мајчице моја! Леле, слатка кућо моја! Али то за њега овамо, пред вратима, до самих Софкиних ногу, више ништа није било.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Пејо искочи. Женске се поређаше до врата, у кући. „Добра ти срећа и добар ми дошао, пријатељу! Стара кућо, ђе си ми!“ одговори Пејо, скинувши капу и љубећи се у лице са гостом.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А ти пиле питето! Рано пођох на пазар, Купих вола за динар; Ој ти воле, кућо моја! А ти краво, музо моја! А ти коњу, трко моја! А ти вепре, рано моја! А ти овцо, стриго моја!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
МАРИЈА (грли пасторке, потресено, плачно): Хвала, децо моја слатка! (Клоне им на руке.) Ох, црна кућо моја! (Уводе је у кујну.) ИВ Јовчина чардаклија на чивлуку.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Гле: ту заста тело навикло да лута, Као да се у кам врже рука, нога. Прохујалог доба вир ме целог гута. Камена кућо поцрнела од грома С траговима киша, века, ветра, бога, На твоме дну сам без говора и дома.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... — Јединче мој !... куку несрећници !... кућо моја!... — Еј, црна мајко! — чује се из народа. — Доста, бабо, не помаже!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Помози Боже, а опрости некрива кућо, у којој сам и добра виђела! — шапну Богдана по свршеном послу око затварања врата, па се мушки, широко и лагано
Станковић, Борисав - ТАШАНА
На степеницама чује се бат и кркљање многих људи. Испред свих улази хаџи Риста. ХАЏИ РИСТА (ходајући по соби): Кућо, ко те опогани? Ко ти црн образ удари?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Божја помоћ, моја кућо вјечна! У тебе ћу вијек вјековати. удаћу се за тебе, језеро; волим за те него за Арапа!“ Јави јој се Краљевићу