Употреба речи кућњег у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Симо море, куда ћеш ти ноћас у ово доба? — виче полугласно Јулка Симичина с кућњег прага за њим. — Спавај ти само — спавај! Шта зијаш ноћас? — осече се на њу Симица. — Ама, не иди, море!...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага. — Замахни на псето, оно ће се крити да га не удариш, а некмо ли дете. Тако је, братићу мој!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину. Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што лакше скинуо.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Рецимо у XXИ глави Софка запажа да „овамо до кућњег зида, клечале су жене”, а у XXИИИ да су старци „тамо иза куће, поређани уза зидове лежали”.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Госпођа је врискала и ваљала се по поду, чупала је косе, преврнула је диван, разбила лампу, гађала је ципелом кућњег момка, ујела је апотекарског помоћника и, најзад, испила је читав сифон соде да би се отровала.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности