Употреба речи кљасти у књижевним делима


Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

2. По улица каменити Свуда силан народ грња: Црни, бели, поносити, Суви, товни, пуни прња, Здрави, кљасти, голи, боси — Сваког некуд ђаво носи. 3.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

луде теревенке, Када оркан витла, и облаци тмасти Јуре испод неба — исполинске сенке — А наде клону к’о богаљи кљасти? Не знам... Али јутром, кад се чудно дели Свет мрака и зоре, завршен је пир.

Ћипико, Иво - Приповетке

„Попонциј” махом се намршти, погледа испод себе, прослиједи ходом и ни ријечи не рече. Долазе и купе се сиромаси и кљасти да испросе који новчић.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Димитрије Глас о игумановом оздрављењу нагло се проширио по читавом крају. Нагрнули су одасвуд кљасти и узети, шугави и костоболни, сушичави и суманути. Гледам те несрећнике што леже у хладу липа у дворишту.

То кажем ја, Артемије, раб божији, кривоноги, кљасти, наказни створ коме се ни сврака не би уклонила с пута и немојте узети то као истину. Можда ово из мене проговара жуч.

Поновило се оно од пре две године када је Доротеј почео да лечи болеснике у манастиру. Хроми, кљасти, слепи, глуви, опседнути, сушичави, шугави, просути, опсели су долину, начичкали падине земуницама и колибама од грања

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности