Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А нарочито да гледа, ако које слепо, кљасто просјаче личи по годинама на њено умрло чедо, она да њега највише гости, позива. — ’Оди чедо! ’Оди овамо!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Аџић, С., 1984, с. 8) — Никад се мушко ни здраво дете не родило, а што се родило — све кљасто и шашаво било! (Радуновић, М., 1988, с. 70) — Мајка ти још једну сестру родила! (Мартиновић, Н., 1969, с.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ту своју субјективну поезију чија је прва врлина што је његова: Боље чедо и пређаволасто Нег̓ богаљче и слепо и кљасто, Да уз туђи корак нарамљује, Да га туђа рука зарањује!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
залута, Та боље је спреда оберучке, Него страга ударати мучке; Боље чедо и пређаволасто, Нег богаљче и слепо и кљасто, Да уз туђи корак нарамује, Да га туђа рука зарањује! (7.