Употреба речи кљуном у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

позориште: кров која јоште врућа из гњизда тече, бедни лисичићи плачевне гласе дајy, а орао им ноктима утробу депе и кљуном им очи вади. Како је лисици било на то оздо гледајући, свак себи ласно представити може.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” (Сетим се да они ̓оће да му пиштоље испразне). Потеже мој Иван, сву јабуку нашара драмлијама као дет̓о кљуном. — Новљанин: „Аферим, море, баш си дал-крлукчија” (који руком за голу сабљу ̓вата). Он опет: „Удри море и други”.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Кликтао је као дете, зовући, лепршајући као први лептир, када игличастим кљуном ухвати за једно хладно и укочено срце... То је било пре двеста година.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

брбљаве и прождрљиве патке убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерне ћурке (које ти изгледају као каква стара

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Тукао? — опет јекну дјед. — Да, да, мој Радоје. Поживи тако коју годиницу, па као тичица — кљуном у траву. Ено је на нашем старом гробљу, бар је мртва међу својима. — А ти се никад не ожени, а?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

После? — Мирно је, тихо. Чује се како мачка преде и кокош у кујни кљуном бије по тепсији и саханима тражећи мрве. Све куће миришу на масно и силно.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

све на једно зрно проје кад где нађем, а кад оне дођу, ја га прождерем; ако ли се која стане срдити, ја је одмах кљуном; а он није вредан једну да умири.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Заједно с њиме, у модрој води, његова слика наглавце броди. Пеликан ждера са дугим кљуном крај воде стоји са кесом пуном. Чувар се жали, љутито хуче: „Овај ми јутрос појео кључе!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

таванице нема између четири зида једна птица лута онда наизглед неумесно на столицу седа и чини покрете својим кљуном ћутање се више пробити не да птица окреће листове књиге потом на лири твори звуке очи јој расту док у нас гледа и

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

риба »еспадон«, тешка око 250 килограма, која се са непријатељем и препрекама бори својим дугим, јаким и оштрим кљуном, ударила је овим снажно у рибарски брод, пробушила му бок, продрла до половине ширине брода и оборила два рибара у

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Шчим-ни шчим! Шчим-ни шчим! Шчим-ни шчим! — џивџуће врабац око зрна кукуруза које не може својим малим кљуном да прогута. ИИ ПОСЛОВИЦЕ А) ПРАВЕ ПОСЛОВИЦЕ (прозне) О СВЕТУ — Свету се не може угодити.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

све на једно зрно проје кад где нађем, а кад | оне дођу, ја га прождерем; ако ли се која стане срдити, ја је одмах кљуном; а он није вредан једну да умири.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

под буквом, мирише маховину, месец по трави зажегао бела огњишта, и слуша: толика шума, а све радовање једним птичјим кљуном казује.

Још две и био би мрак. Чавка се стреса, биште се кљуном по трбуху, зева, тихо писне па ућути. Аћим не приклања главу. Чека сунце. Ништа не мисли. 3на како оно њима долази.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

звонца, одбијала натрашке од мола избацујући испод крме бујне клобуке пјене, да час касније глатко клизне танким кљуном у сутон, повијајући по ниском јесењем небу своју кудраву перјаницу дима.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

све на једно зрно проје кад где нађем, а кад оне дођу, ја га прождерем; ако ли се која стане срдити, ја је одмах кљуном; а он није вредан једну да умири.

Краков, Станислав - КРИЛА

У тешкој батерији војници се забављали хромом родом, која је пркосно клепетала дугим кљуном. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — После?... Ама и нема никаквога после.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Турци одлазе.) СТАНА: Сина ми дај! О, силан пашо, моћи врапчије, Што тврдим кљуном краде усеве, Бирајућ зрна класју богатом — Али у стању није створити Ни љуску једну граха дивијег, То ли украсит

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Једино ако ме надиграш — пропустићу те. Али, надиграти ме нећеш... — избаци орао карте испод крила, растури их кљуном по стени, па рече: — Дели први! Услов знаш: ако добијеш — пропустићу те, ако изгубиш — прогутаћу те.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности