Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Око нас шума и чисте стазе. Као да чујем Лабу, и детао негде кљуца, и у ушима ми зуји, и ја гледам горе и видим само небо и њу! Сав свет је она, и она сав свет!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
и као преклињу једно друго за ту промену, али све опет остаје по старом, и малом дрхти брада па им то дрхтање свима кљуца у мозак, и све их прожима ужас кад једно у друго погледају.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— У шталу, сивоњо стари, па тамо њачи — враћа му самарџија. Још ми у срцу кљуца туга за долином и остављеним дједом, али кад ми кроз крошњато дрвеће букне у сусрет, сасвим изблиза, огроман мјесечев
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пијетао дотле кукуруз кљуца и богат ручак за Мачка спрема, по лонцу мијеша, тихо пјевуцка веселу пјесму, равне јој нема: „Пшеница расла
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
море биће свега, само ти реци да хоћеш... је ли ?... Гојко се хвата за врелу главу; нешто му много у темену кљуца, и све више га заноси... То не мари, пријатно је, само да није овога кљуцања...
— Можеш ли да идеш? — А?... одговори он мислећи нешто... Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца... — Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не
— Можеш ли да идеш? — А?... одговори он мислећи нешто... Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца... — Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
заустави чича Пери под грлом, сад одједном јурну у главу, од чега му мозак стаде да ври, под теменом му поче нешто да кљуца, а на очи наиђе нека суморна магла. У глави му беше само једна једина мисао: — дреновак!...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРИНИЦА: А што не би' казала Павки? ПАВКА: Па јесте! СПИРИНИЦА: Па нека му она кљуца сваки дан. Знаш како је кад жена за нешто запне! СПИРА: Знам! ПАВКА: Ама 'ајде овамо у собу, да седнемо.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чврсте, крупне и топле дојке. Моје, увек би помислио. Сада се ничему више не радује. Издалека, мучно се пробија и кљуца — ничему, а вилица заигра као пред плач.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Или се јављало тако слабо, тако неодређено, да је сумњао: да ли то уопће кљуца или је то само моје уображење? И нешто би се примирио. Али онда, започињало је изнова.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Хране имају у изобиљу и људи би живели ипак некако угодно, да нема онога мерзера који по цео дан „кљуца“, као да неко длетом бије у главу. Дан је био свеж и сунчан. У рововима су остали само дежурни. Остали су спавали.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
дошао смак света кад се неки надобудни клипан са леђима као створеним за јахање у ноћима младог месеца, усуђује да им кљуца кућу? Виде ли га већ како шипчи кроз честаре с најљућом од њих на грбачи?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Срце се оте, птичица фина жута, Гранчици као, прну на руб месеца И кљуца, кљуца бисере из тих скута, Ді доман саго, мио по с'ѐ цертезза.
Срце се оте, птичица фина жута, Гранчици као, прну на руб месеца И кљуца, кљуца бисере из тих скута, Ді доман саго, мио по с'ѐ цертезза.