Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Нашли смо Светога Петра кључе — рекне једном свом пријатељу који се овој премени чуђаше — не треба нам више сагнутим ходити”.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И крупне зенице које помно уче, Не виде вечери ни пурпурну зору, Ни кад три војводе донесоше кључе Града Христопоља на Беломе мору.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој Карловци, лепо л' живе туде, Ал' што мора бити нека буде, Та и мене нешто даље вуче, Ево пружам свога раја кључе.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
од тешке муке, испадоше кључи из мршаве руке, и једва се сети да треба да јави поруку лепу игумну Варнави, подиже кључе, затвори врата, зар, да не дођу Турци изненада! попе се старац по трошним степенма, и опет наста тишина нема.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пеликан ждера са дугим кљуном крај воде стоји са кесом пуном. Чувар се жали, љутито хуче: „Овај ми јутрос појео кључе!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пусти мене да ти то исцијепам, па ме онда закољи. Краљица узе кључе па га отвори. Грбо онда узе за сјекиру па је извади из дрвета, па рече краљици: — Госпојо, молим те метни руку у ову
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ево три десетерца из песме о Огњеној Марији из Вукове збирке: Молићемо бога истинога Нек нам даде кључе од небеса, Да затворим седмера небеса.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ја сам хтео разлог живота да решим И чух глас твој да ме земној сласти вуче, Јер земаљских тајни да ми даде кључе. Твоје сунце ме је учило да грешим. И нећу му рећи да се за то кајем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
граду Варадину; када дође џенераловици, књигу гледа ценераловица, шаље благо од Прилипа Марку, па узима од тавнице кључе, те отвори проклету тавницу, и извади три војводе младе и са њима старога Топлицу, па их води на бијелу кулу, па
Царовати оба не можемо, већ ми пошљи кључе и хараче, златне кључе од свијех градова и хараче од седам година; ако ли ми то послати нећеш, а ти хајде у поље
Царовати оба не можемо, већ ми пошљи кључе и хараче, златне кључе од свијех градова и хараче од седам година; ако ли ми то послати нећеш, а ти хајде у поље Косово — да сабљама земљу
му госпођа ђевојка: „Господару, Влашићу Радуле, не љути се, не имаш се зашто; нећу тебе коња одјахати док ми не даш кључе од тавнице“.
Грохотом се Радул насмијао, даде њојзи кључе од тавнице, па је онда коња одсједнула, па дозивље два мила ђевера: „Ви хајдете, два мила ђевера: кажите ми врата на
он сједе на меке душеке, цура паде у криоце главом, једну руку у џепове тура, другу руку брату у њедарца, — док украде кључе од тавнице, од ризнице и од коњушнице, превали се по меку душеку.
мили брате, сутра јесте петак, турски светац, цар ће отић с Турцима у шетњу, а царица с булама у шетњу; већ ти кради кључе од ризница, ја ћу красти кључе од арова, пак да пуста блага награбимо, да узмемо два добра коњица, да бежимо у Котаре
турски светац, цар ће отић с Турцима у шетњу, а царица с булама у шетњу; већ ти кради кључе од ризница, ја ћу красти кључе од арова, пак да пуста блага награбимо, да узмемо два добра коњица, да бежимо у Котаре равне, да гледамо робље
Кад освану петак, турски светац, оде царе с Турцима у шетњу, а царица с булама у шетњу; Стојан краде кључе од ризница, а Илија кључе од арова, награбише небројена блага, па узеше два добра коњица, побегоше у Котаре равне.
петак, турски светац, оде царе с Турцима у шетњу, а царица с булама у шетњу; Стојан краде кључе од ризница, а Илија кључе од арова, награбише небројена блага, па узеше два добра коњица, побегоше у Котаре равне.
“ Па увати Хајкуну ђевојку: „О Хајкуна, срце из њедара, дај ми нађи од тавнице кључе, да испустим двадесет сужања“. Нађе Хајка од тавнице кључе, он испусти двадесет сужања.
Нађе Хајка од тавнице кључе, он испусти двадесет сужања. Опет јој је Раде говорио: „О Хајкуна, душо моја драга, дај ми нађи од ризнице кључе, да
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Приметнух му врата, а и кључе капијске дадох му. Паке му рекох довде и довде да имаш долазити, а не надање преко своје ти међе никуд више не шири се