Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
извео Љубинко Раденковић, показује да се у њима користи један разрађен и чврсто фиксиран симболички језик у којем су кључне метафоре — промена, метаморфоза и плодност, родност.
“¹ Ова три догађаја чине кључне тачке животног „мито-ритуалног сценарија“.² Рођење је несумњиво биолошки догађај, али у људском друштву није само то;
у кризним, преломним тренуцима, видели смо, не само да обележавају већ, што је битно, подстичу и омогућавају ове кључне промене у развоју које се без интервенције културе не би одиграле.
У другој години живота важни магијски обреди везани су за стицање две кључне способности у развоју детета: проходавање и проговарање, а у шестој и седмој, за мењање зуба и за развезивање пупка.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Дакле, треба да држимо на уму ове кључне моменте... (центар се нешто разриједио, а десно и лијево крило, по пруженој помоћи центру, вратила су се на своје
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
осветљен Попин обликовни поступак у границама језичкога конституисања поетскога предмета, и у анализи једне једине али кључне синтагме, чини нам се да потврђује изнесену тезу о значају који у Попиној поезији има „дијахронијски комуникациони
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Код Црњанског су, чини нам се, кључне следеће поставке: „Поставио се калуп а приори за мисао и за осећај. Зато је ваљало разбити ту метрику и створити нову
Или бар нису биле довољно коришћене. Сада би ваљало издвојити неке кључне поступке и осветлити их уз помоћ раније анализираних појединости.
Пре свега, лако се примећује да се и у поеми као и у роману кључне симболичке слике окупљају око два пола: око туђине и завичаја, око туђинских и завичајних предела.