Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Заправо, једну велику „ситну недаћу”. Прије него би почео свирати, дуго је намјештао виолину на кључној кости, истезао врат, трзао раменом, штрецао оком, шмрцао носом, узбацивао главом.
ми је и кошуљу, и сад осјећам како ме густо испрошивано мјесто на грудима пријатно гребе захвалношћу по лијевој кључној кости. Обрисао сам блатњаве мрљице и пошао даље. А путем према граду мислио сам: Чему толико журе?